Zbornik radova

Radovi u zborniku

Apstrakt: S obzirom na odluku agencije Standard & Poor’s da poveća kreditni rejting Srbije u oktobru 2024. godine na investicioni rang (BBB–), prvi put u njenoj ekonomskoj istoriji, postavlja se pitanje na koji način promene nivoa kreditnog rejtinga i njegovih izgleda mogu uticati na ključne makroekonomske pokazatelje. U tu svrhu smo sproveli istraživanje u kojem je ispitan kratkoročan i dugoročan uticaj promene rejtinga tri vodeće međunarodne agencije (Standard & Poor’s, Fitch i Moody's) na priliv stranih direktnih investicija i ekonomsku aktivnost Srbije (aproksimirana indeksom industrijske proizvodnje). Za ekonometrijsku analizu korišćeni su linearni i nelinearni autoregresioni modeli raspoređenih docnji (engl. (N)ARDL), pomoću kojih je potvrđena početna teza da poboljšanje kreditnog rejtinga može značajno uticati na veći priliv stranih direktnih investicija i rast industrijske proizvodnje u Srbiji i u kratkom i u dugom roku. To se odražava na povoljniji investicioni i poslovni ambijent i životni standard građana, što doprinosi dugoročnom i održivom privrednom rastu.

Ključne reči: kreditni rejting, investicioni rang, strane direktne investicije, industrijska proizvodnja, ARDL

[JEL Code]: F21, G15, G24

Apstrakt: Predmet rada je analiza održivosti javnog duga Srbije u periodu 2025–2035. upotrebom DSA okvira, koji je razvila Evropska komisija i koji se zasniva na determinističkim i stohastičkim projekcijama javnog duga. Tradicionalne determinističke projekcije oslanjaju se na kreiranje različitih scenarija zasnovanih na makroekonomskim projekcijama i pretpostavkama. Sastavni deo DSA okvira Evropske komisije su i stohastičke projekcije javnog duga, kao alat za grafički prikaz uticaja neizvesnosti makroekonomskih uslova na dinamiku javnog duga. Na osnovu rezultata osnovnog scenarija projekcije, a prema definiciji održivosti javnog duga Evropske komisije, dolazi se do zaključka da će javni dug Srbije u narednih deset godina biti na održivoj putanji, pre svega ako se ima u vidu trend pada njegovog učešća u bruto domaćem proizvodu koji je projektovan do 2035. Nominalni bruto domaći proizvod će rasti brže od nominalnog iznosa duga, i to većim delom njegova realna komponenta, što dovodi do ohrabrujućeg zaključka da će zarađivačka sposobnost srpske privrede rasti brže od zaduživanja, koje će biti neophodno kako bi se taj rast finansirao. S druge strane, projektovani rast troškova kamata i primarni deficit će taj pad sve više usporavati do kraja perioda projekcije, što predstavlja upozoravajući deo zaključka.

Ključne reči: javni dug, održivost, fiskalna politika, Evropska komisija, DSA

[JEL Code]: E60, E62

Apstrakt: Cilj rada je analiza perspektive prekograničnog povezivanja sistema za instant plaćanja. Osnovna ideja ovakvog povezivanja jeste da se prekogranična plaćanja učine bržim, sigurnijim i povoljnijim za krajnje korisnike, što je u skladu s planom zemalja G20 formulisanog oktobra 2020. godine da se olakšaju prekogranična plaćanja. To bi trebalo da se sprovede rešavanjem istrajnih problema kao što su visoki troškovi, niska brzina i nedovoljna transparentnost ovih plaćanja. Zbog svojih uporednih prednosti, prekogranično povezivanje sistema za instant plaćanja trebalo bi da u budućnosti zameni dosadašnji model prekograničnih plaćanja posredstvom inokorespondentskih banaka. Kompatibilnost različitih platnih sistema zahteva da se razmenjivane informacije strukturiraju pretežno ili na potpuno istovetan način. Osnov za obezbeđivanje kompatibilnosti sve više predstavlja korišćenje elektronskih poruka po standardu ISO20022. Deo rada posvećen je karakteristikama IPS NBS sistema za instant plaćanja, koji je zasnovan na korišćenju pomenutog formata poruka, koji ga čini kompatibilnim sa TIPS sistemom za instant plaćanja Evropske centralne banke. U radu su korišćeni opisni, uporedni metod i metod studije slučaja kako bi se približile odlike trenutnih inicijativa prekograničnog povezivanja platnih sistema. Predmet rada su dosadašnji pomaci u razvoju ovog koncepta povezivanja, s naročitim osvrtom na karakteristike panevropskog povezivanja putem sistema TIPS Evropske centralne banke, a na osnovu pravila SEPA platnih šema koje definiše Evropski platni savet. Poslednji deo rada bavi se potencijalnim povezivanjem srpske i panevropske infrastrukture za instant plaćanja, za šta je, osim tehničke interoperabilnosti dvaju platnih sistema, neophodno da Republika Srbija bude deo geografskog područja SEPA. Krajem 2024. godine zahtev za priključenje ovom području poslat je Evropskom platnom savetu, čije se izjašnjenje povodom zahteva očekuje u martu 2025. godine.

Ključne reči: instant plaćanja, prekogranično plaćanje, integracija, povezivanje, TIPS, SEPA

[JEL Code]: E42, F02, G15, G28

Apstrakt: Plaćanje bezgotovinskim platnim instrumentima, kao što je npr. platna kartica ili instant plaćanje, proces je poznat svim korisnicima ovih platnih instrumenta u Republici Srbiji. Ono što je neophodno uraditi pri plaćanju jeste prisloniti, ubaciti ili provući karticu kroz POS terminal, prikazati ili skenirati IPS QR kod i transakcija će se izvršiti. S druge strane, usluga prihvatanja ovih i sličnih platnih instrumenata nije poznata širokoj javnosti, makar ne u istoj meri kao što je to slučaj sa statističkim podacima u vezi s bezgotovinskim plaćanjima. Razumevanje procesa koji se dešavaju u pozadini i učesnika u njima od velike je važnosti za postavljanje efikasnijih hipoteza i boljih odluka o omogućavanju prihvatanja bezgotovinskih platnih instrumenata. Objašnjenje osnovnih elemenata u vezi s prihvatanjem platnih instrumenata u ovom radu ima za cilj da se pruže dodatne informacije na osnovu kojih bi široka i stručna javnost bolje razumela proces prihvatanja bezgotovinskih instrumenata, njegove mogućnosti i karakteristike. Priložene informacije mogu pomoći trgovcima i drugim akterima na tržištu u donošenju adekvatne i najbolje poslovne odluke kada je u pitanju način prihvatanja i upotrebe bezgotovinskih plaćanja. U radu je opisana infrastruktura koju trgovac može da koristi prilikom prihvatanja bezgotovinskih plaćanja, platni instrumenti koje potrošači u Republici Srbiji najčešće koriste, pojedini poslovni modeli, uloge pružalaca platnih usluga u celom procesu prihvatanja, kao i tok transakcija iniciranih različitim platnim instrumentima. Na taj način svi zainteresovani učesnici na tržištu, a pogotovo trgovci, mogu šire posmatrati sistem prihvatanja bezgotovinskih plaćanja i samostalno doneti sveobuhvatne zaključke o troškovima, vrsti instrumenta i modelu prihvatanja koji budu razmatrali.

Ključne reči: plaćanja, platne usluge, kartice, mobilni telefoni, IPS, prihvatanje, razvoj, digitalizacija, Narodna banka Srbije, Republika Srbija

[JEL Code]: E42, E64, D47, D61

Apstrakt: U ovom radu predstavljen je Naivni Bajesov klasifikator, jedan od standardnih modela koji se koristi za rešavanje klasifikacionih problema u tekstualnoj analizi. Ovaj model je izučen u radu prvo s teorijskog aspekta, a nakon toga i s praktičnog. Sprovedeno je empirijsko istraživanje čiji je zadatak bio tematska klasifikacija novinskih tekstova upotrebom Naivnog Bajesovog klasifikatora. Rezultati našeg istraživanja potvrđuju da ovaj klasifikator ima visoku prediktivnu moć uprkos pojednostavljenim pretpostavkama na kojima se bazira. Takvi nalazi upućuju na to da postoji prostor za dalju primenu Naivnog Bajesovog klasifikatora kada je u pitanju tematska klasifikacija tekstova, što može imati značajne implikacije za ekonomska istraživanja.

Ključne reči: Naivni Bajesov klasifikator, tematska klasifikacija, obrada prirodnog jezika

[JEL Code]: C13, E37

Apstrakt: U okviru ovog rada na primeru Srbije za period 2022–2024. istraživan je fenomen poznatiji kao cheapflation, koji se odnosi na tendenciju da tokom pojačanih inflatornih pritisaka cene jeftinijih brendova rastu po većoj stopi od skupljih brendova istih proizvoda. U svrhu istraživanja korišćeni su mikropodaci o cenama različitih brendova velikog broja proizvoda iz kategorije hrana i piće na mesečnom nivou. Zatim su na osnovu tih podataka brendovi unutar proizvoda bili klasifikovani u kvartilne grupe, od najjeftinijih do najskupljih, da bi na kraju bili kreirani sintetički indeksi potrošačkih cena sastavljeni samo od najjeftinijih i najskupljih brendova. Pokazano je da je fenomen cheapflation bio prisutan i u Srbiji, s obzirom na to da su za tri godine cene najjeftinijih brendova rasle brže od najskupljih brendova za 4,5 procentnih poena (p.p.) u proseku. Takođe, potvrđena je propratna tendencija ovog fenomena, a to je da na početku velike inflatorne pritiske dominantno vodi rast cena najjeftinijih brendova i da u periodu najjačih inflatornih pritisaka dolazi do najvećeg širenja jaza u kretanju cena između jeftinijih i skupljih brendova. Istraživanje ovog fenomena je važno zbog redistributivnih posledica inflacije, kao i uticaja na monetarnu politiku koje društvena percepcija rasta cena može imati putem kanala očekivanja.

Ključne reči: cheapflation, inflacija, elastičnost tražnje, kvartil, brendovi, kumulativni rast

[JEL Code]: F21, G15, G24

Radovi u zborniku

Apstrakt: U ovom radu predstavljamo kako su faktori s tržišta rada uključeni u  makroekonomski model koji se u Narodnoj banci Srbije koristi za srednjoročnu projekciju inflacije, što omogućava sagledavanje trendova na tržištu rada, ali i analizu veze s drugim makroekonomskim pokazateljima, a pre svega njihov efekat na inflaciju. Ocene dobijene primenom Kalmanovog filtera upućuju da je NAIRU i dalje ispod stope nezaposlenosti, što ukazuje na pozitivan jaz u nezaposlenosti i da tržište rada u Srbiji ne vrši značajnije pritiske na inflaciju. U radu su izloženi i rezultati testiranja relevantnosti efekta histerezisa u stopi nezaposlenosti za Srbiju. Primenom testova jediničnog korena i ocenom statističke značajnosti stohastičkog trenda u kretanju serije NAIRU potvrđen je efekat histerezisa.

Ključne reči: tržište rada, inflacija, NAIRU, monetarna politika

JEL Code: C53, E17, E58

Apstrakt: Cilj rada je analiza koncepata otvorenog bankarstva i otvorenih finansija kao modela deljenja podataka u bankarskoj i finansijskoj delatnosti. Jedna od osnovnih ideja iza njih jeste povećanje konkurencije između pružalaca platnih usluga, transparentnosti njihovog rada, proširenje korisničkog izbora i, najpre, stvaranje vrednosti za krajnjeg korisnika putem rasta kvaliteta i snižavanja cena usluga. Glavni pokretač tih modela deljenja u Evropi bili su pružaoci usluga koji su se prvo pojavili u pojedinim zemljama Evropske unije (Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj – Sofort Überweisung, iDeal i Trustly), nakon čega je Evropska unija odlučila da ovu vrstu novih platnih usluga reguliše kako bi se stvorio prostor za dodatno unapređenje konkurencije na tržištu platnih usluga i veću zaštitu korisnika kod upotrebe tih rešenja, zbog čega je i doneta Direktiva o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu Evropske unije 2015/2366 (Second Payment Services Directive, PSD2), koja je obavezala banke da obezbede dostupnost informacija o svojim klijentima svim pružaocima – trećim stranama, kao što su platne institucije, institucije elektronskog novca, FinTech kompanije, ali i drugim kreditnim institucijama, uz neophodno odobrenje klijenata. Direktivom PSD2 prepoznate su dve nove vrste nebankarskih učesnika na tržištu – pružaoci usluge pružanja informacija o platnom računu (Account Information Service Providers, AISP) i pružaoci usluge iniciranja plaćanja (Payment Initiation Service Providers, PISP). U radu su kombinovani opisni i uporedni metod i metod studije slučaja kako bi se približile odlike bitnih propisa u oblasti deljenja podataka, na njima zasnovanih modela, ali i pomenutih pružalaca platnih usluga. Predmet rada su i iskustva u primeni otvorenog bankarstva i otvorenih finansija u Ujedinjenom Kraljevstvu i Brazilu. Poslednji deo rada bavi se institucionalnim pretpostavkama za razvoj modela deljenja podataka u Republici Srbiji. Trenutni Zakon o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, br. 139/2014 i 44/2018) u velikoj meri je usklađen s PSD2, budući da je u domaće zakonodavstvo potpuno preneta prvobitna Direktiva o platnim uslugama 2007/64 (PSD). Potpuno usklađivanje s PSD2 obezbeđeno je usvajanjem izmena i dopuna Zakona o platnim uslugama („Službeni glasnik RS”, br. 64/2024) 31. jula 2024. godine, koje predviđaju mere u pravcu daljeg povećavanja konkurencije, inovativnosti i mogućnosti izbora za krajnjeg korisnika, a primena ovog zakona počinje od 6. maja 2025. godine. To, između ostalog, podrazumeva i uvođenje otvorenog bankarstva, kao i domaće ekvivalente učesnicima AISP i PISP.

Ključne reči: podaci, otvoreno bankarstvo, otvorene finansije, iniciranje plaćanja, informacije o računu, Zakon o platim uslugama

JEL Code: E42, G15, G21, G28

Apstrakt: Rad se bavi apsolutnim i relativnim pokazateljima Srbije u tokovima stranih direktnih investicija i robnom izvozu. Srbija je prošla dug put od politički i ekonomski izolovane zemlje do otvorene zemlje, uporedive s drugim zemljama slične veličine i nivoa razvijenosti, što izračunati relativni pokazatelji potvrđuju. Na osnovu dosadašnjih tendencija, i u budućnosti možemo očekivati nadprosečne pokazatelje Srbije kod priliva direktnih investicija i robnog izvoza u odnosu na svetske pokazatelje.

Ključne reči: strane direktne investicije, robni izvoz, međunarodni pokazatelji, globalizacija.

JEL Code: F40, F41.

Radovi u zborniku

Apstrakt: Glavna tema ovog rada jeste predstavljanje metoda mašinskog i dubokog učenja, kao i regresionih modela podataka mešovitih frekvencija, radi predviđanja tekućeg kretanja BDP-a. Cilj rada je odabir adekvatnog modela koji na korišćenim podacima pokazuje bolje performanse. Rad daje odgovor na pitanje da li se upotrebom metoda dubokog učenja mogu unaprediti tekuće projekcije BDP-a u poređenju s tradicionalnim ekonometrijskim metodama, kao i da li upotreba određenih visokofrekventnih indikatora poboljšava kvalitet korišćenih modela. U radu je obrađeno pitanje odabira adekvatnih indikatora – i zvaničnih, i onih iz alternativnih izvora, predstavljen je okvir regresionih modela mešovitih frekvencija i modela dubokog učenja koji se koriste za tekuće prognoze, uz ocenu dva takva modela na primeru srpskog BDP-a. Modelovan je BDP Srbije za period T1 2016 – T2 2023, a kraj posmatranog perioda (šest tromesečja) korišćen je za prognozu. Konačno, upoređena su dva ocenjena modela, regresioni model podataka mešovitih frekvencija i neuronska mreža LSTM, a poseban akcenat u radu bio je na načinima poboljšanja oba modela. Manju grešku prognoze, uz korišćenje kombinacije zvaničnih i alternativnih (visokofrekventnih) indikatora, imao je model rekurentne neuronske mreže LSTM, ali se i regresioni model podataka mešovitih frekvencija pokazao kao dobar alat donosiocima odluka, budući da njegova struktura omogućava uvid u tekuća kretanja koja su determinisala dinamiku BDP-a. Korišćenje alternativnih indikatora u tekućoj projekciji poboljšalo je projekcije putem oba predstavljena modela.

Ključne reči: BDP, tekuća prognoza, MIDAS, neuronske mreže, visokofrekventni indikatori.

JEL Code: C32, C45, C53

Apstrakt: Učestalost pojavljivanja pojedinih tema u novinskim člancima može biti dobar indikator određenih ekonomskih kretanja. Primena tematskog modeliranja na srpskom jeziku, modelom LDA, otežana je činjenicom da je u pitanju jezik s visokom fleksijom, u kome reči imaju veliki broj oblika, koje model prepoznaje kao reči s različitim značenjima. U ovom radu nastojali smo da tu otežavajuću okolnost pretvorimo u prednost, tako što smo samo ekonomske reči sveli na osnovni oblik. Time smo im dali veći značaj u odnosu na neekonomske reči, koje su ostale u velikom broju oblika s manjim frekvencijama pojavljivanja. Kako su teme klasifikovane na taj način u većoj meri bazirane na ekonomskim izrazima, za očekivanje je da imaju veću upotrebnu vrednost u daljim ekonomskim analizama.

Ključne reči: tekstualna analiza, tematsko modeliranje, Latent Dirichlet Allocation, model LASSO

JEL Code: C13, C55, E31, E37, E52

Apstrakt: Cilj rada je analiza projekata migracije platnih sistema u svetu i Republici Srbiji sa aktuelnog standarda ISO15022 na novi standard ISO20022. Jedan od glavnih ciljeva projekta jeste olakšavanje prekograničnih plaćanja, koja još uvek u znatnoj meri odlikuju visoki troškovi, niska brzina i nedovoljna transparentnost. Taj cilj je prepoznat na globalnom nivou, čemu svedoči plan zemalja G20 formulisan oktobra 2020. Na nivou nacionalnih centralnih banaka sprovode se zasebni projekti migracije u čijoj je osnovi praćenje dobre poslovne prakse i rad po najsavremenijim standardima. Pored toga, kada je reč o Narodnoj banci Srbije, motiv je i ostvarivanje kompatibilnosti sa zahtevima potencijalnog povezivanja s drugim platnim sistemima (npr. TARGET servisima Evropske centralne banke) i priključenja geografskom području SEPA. Nove elektronske poruke su do tri puta obimnije i strukturirane su tako da nude veću fleksibilnost, prilagodljivost ekonomskoj konjunkturi i složenim zahtevima AML/CFT, KYC, Fraud prevention regulative, kao i mogućnost za gotovo stoprocentnu stopu Straight-Through procesiranja. Analiza je sprovedena kombinovanjem deskriptivnog i komparativnog metoda i metoda studije slučaja kako bi se približile karakteristike platnih sistema kao temeljne javne infrastrukture, trendova u oblasti plaćanja, ali i samog fenomena standarda elektronskih poruka i XML šeme kao sintaksičke osnove standarda ISO20022. Predmet rada su i iskustva međunarodnih platnih sistema i njihovih operatora, način migracije u mreži SWIFT, ali i rada centralnog servisa SWIFT za konverziju MT i MH poruka. Takođe, pažnja je posvećena potencijalnim karakteristikama buduće softverske platforme Narodne banke Srbije za rad RTGS NBS i Kliring NBS platnih sistema. Migracija platnih sistema okončaće se u novembru 2025. godine. Kada je reč o mreži SWIFT, od marta 2023. godine u toku je period koegzistencije, kada je moguća upotreba poruka po oba standarda. Narodna banka Srbije će kao jednu od mera za obezbeđivanje kontinuiteta rada platnih sistema čiji je operator, a koji će preći na novi format poruka, do kraja 2024. godine omogućiti koegzistenciju dva formata poruka.

Ključne reči: migracija, standard ISO20022, elektronske poruke

JEL Code: E42, E58, F30, F33 i G20

Radovi u zborniku

Apstrakt: Cilj ovog rada bio je da se ispita u kojoj meri globalni faktori – zastoji u globalnim lancima snabdevanja i rast svetskih cena nafte – utiču na inflaciju u Srbiji i drugim zemljama Evrope, što je posebno bitno u kontekstu aktuelne epizode rasta inflacije na globalnom nivou, koja je u najvećoj meri posledica izbijanja pandemije virusa korona, a potom i energetske krize i konflikta u Ukrajini. Analiza je sprovedena korišćenjem metoda panela, pri čemu je data ocena za 31 evropsku zemlju zajedno posmatrano i odvojeno za evropske razvijene zemlje i zemlje u usponu. Analiza je sprovedena za period od prvog tromesečja 2006. zaključno s drugim tromesečjem 2023. godine korišćenjem panel-modela ARDL i ocena dobijenih primenom metoda PMG i DFE, kao i asimetričnog modela ARDL, gde se odvojeno testira uticaj rasta i pada svetskih cena energenata, kao i povećanja i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja, na inflaciju. Dobijeni rezultati sugerišu na to da zastoji u globalnim lancima statistički znatno utiču na potrošačke i proizvođačke cene u dugom roku, a svetske cene nafte i u kratkom i u dugom roku (kontrolisano za uticaj domaćih faktora). Veza inflacije i zastoja potvrđena je i za razvijene zemlje i za zemlje u usponu, kao i za različite pokazatelje zastoja u globalnim lancima snabdevanja (Business Climate Indicator Evropske komisije, koji meri nivo poremećaja specifičan za konkretnu zemlju, i Global Supply Chain Pressure Index, koji obračunava FED i predstavlja meru globalnih pritisaka), što ukazuje na robusnost dobijenih ocena. Kada se primeni asimetrični model ARDL, dobija se veći koeficijent uz pokazatelj zastoja u globalnim lancima snabdevanja (mereno GSCPI) kada se dešava negativan šok (njihovo popuštanje) nego u slučaju pozitivnog šoka (zaoštravanja) i posledica je znatnog pada ovog pokazatelja u poslednja tri tromesečja analiziranog perioda. To upućuje na to da dobijeni rezultat nije robustan u odnosu na analiziran period, zbog čega bi pre konačnih zaključaka o ovom delu analize trebalo sačekati i ponovo oceniti model kada budu dostupni podaci za još nekoliko tromesečja.

Ključne reči: inflacija, zastoji u globalnim proizvodnim lancima, energenti, panel

JEL Code: C32, C33, E43

Apstrakt: Rad se bavi ispitivanjem uticaja koncentracije ponude i tražnje rezidenata i nerezidenata za devizama na ukupan iznos ponude i tražnje ovih bankarskih klijenata za devizama, pri čemu je namera bila i da se uoče eventualni trendovi i korelacije s drugim tržišnim pokazateljima u posmatranom desetogodišnjem periodu. Za potrebe izračunavanja koncentracije ponude i tražnje za devizama korišćen je Herfindal–Hiršmanov indeks, koji se pokazao kao statistički značajan regresor pri objašnjavanju kretanja neto tražnje rezidenata i nerezidenata za devizama. Rezultati su pokazali da je višegodišnji pozitivan trend opadanja koncentracije ponude deviza, odnosno diversifikacije izvora deviza, vođen dinamičnim rastom broja rezidenata ponuđača deviza. S druge strane, više pokazatelja ukazuje na to da naše devizno tržište i dalje karakteriše relativno niska likvidnost. Međutim, tokom perioda strukturnih aprecijacijskih pritisaka, odnosno od 2017. godine, primetno je da postepeno raste kapacitet ponude deviza da „upije” tražnju za devizama u danima kada je tražnja koncentrisanija, što odražava rast broja rezidenata ponuđača deviza i diversifikaciju izvora deviza.

Ključne reči: koncentracija ponude i tražnje za devizama, Herfindal–Hiršmanov indeks, diversifikacija izvora deviza

JEL Code: C20, F31

Apstrakt: Sprečavanje pranja novca i drugih zloupotreba u sektoru digitalne imovine predstavlja važan korak u očuvanju stabilnosti finansijskog sistema. Neusaglašenost regulatornih režima u uslovima ubrzanog razvoja tržišta stvara potencijal za nastanak zloupotreba i kriminalnih aktivnosti. Praćenje tržišta zahteva sistematičnost u analizi radi definisanja jasnih smernica za ublažavanje prepoznatih rizika. Redovno sprovođenje procene rizika i nadzorne funkcije regulatora olakšava utvrđivanje rizičnosti celokupnog sektora digitalne imovine. Pored pregleda regulative i standarda kojima se uređuje sprečavanje pranja novca, u radu su razmatrani rizici kojima je sektor digitalne imovine izložen, sa osvrtom na sprovođenje nadzora i, u tom smislu, primenu pristupa zasnovanom na riziku.

Ključne reči: regulacija, digitalna imovina, virtuelne valute, nadzor, pranje novca, zloupotrebe

JEL Code: E30, K20, K23, 010, G18

Radovi u zborniku

Apstrakt: Rad se bavi prikazom metodologije koju Narodna banka Srbije primenjuje za ocenu inflacije u realnom vremenu na osnovu cena sa interneta, koje skida automatski tzv. web-scraping-om. Specifičnost metoda koji koristi Narodna banka Srbije ogleda se u tome što se ne bazira samo na cenama za onlajn kupovinu, već na svim relevantnim informacijama o cenama, uključujući one koje su na internetu prikazane samo informativno. Pored toga, Narodna banka Srbije nastoji da izvorima sa interneta pokrije što veći broj proizvoda iz korpe indeksa potrošačkih cena (oko 90% u trenutku pisanja ovog rada), sa idejom da time dobije pouzdaniju ocenu centralne tendencije inflacije. U prvoj godini primene ovog metoda rezultati su ohrabrujući – ocenjena inflacija se u proseku u posmatranom periodu nalazila na nivou realizovane (ocene nisu pristrasne), prosečno apsolutno odstupanje iznosilo je 0,20 procentnih poena, a medijalno 0,13 procentnih poena, što nije značajno s obzirom na to da je posmatrani period karakterisala relativno visoka i volatilna inflacija.

Ključne reči: prognoziranje inflacije, cene sa interneta, web-scraping, big data

JEL Code: C53, E17, E58

Apstrakt: Tehnološki platni bilans predstavlja statistički pregled međunarodnih tržišnih transakcija između rezidenata i nerezidenata, nastalih po osnovu transfera tehnologija koji se ostvaruju nematerijalnom imovinom (patenti, licence, tzv. know-how i dr.) i pružanjem usluga s dominantnom tehnološkom komponentom (istraživanje i razvoj, tehnička pomoć, inženjerske usluge i dr.). On se zasniva na statistici platnog bilansa i međunarodne trgovine uslugama, u skladu s međunarodnim statističkim standardima. U ovom radu izrađen je i prikazan tehnološki platni bilans Republike Srbije kako bi se uočila osnovna kretanja tehnološke razmene sa inostranstvom i sagledala analitička vrednost tehnološkog platnog bilansa kao pokazatelja međunarodne tehnološke razmene.

Ključne reči: tehnološki platni bilans, transfer tehnologije, platni bilans, račun usluga

JEL Code: F14, O33, O34, L84, L86

Apstrakt: Nakon svetske finansijske krize iz 2008. godine, odnosno nakon kraha banke Lehman Brothers, raste značaj prevencije bankrotstva. Pored toga, pošto su troškovi prevencije krize skoro uvek niži od rešavanja njenih posledica, rad ima za cilj razmatranje modela za ocenu solventnosti banaka. Preduslov za sprovođenje modela predstavljaju kvalitetni ulazni podaci koji se preuzimaju iz finansijskih i regulatornih izveštaja banaka. Modeli koji će se u radu razmatrati beleže dug razvojni put, koji je započet pokazateljima finansijskog zdravlja, nastavljen razvijanjem modela s-score, zatim stres-testova, dok se tokom poslednjih decenija pažnja sve više usmerava na upotrebu veštačkih neuronskih mreža. Praktičan deo rada obuhvata analizu rezultata dobijenih primenom s-score modela na podatke sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji, kojom je potvrđena njihova snažna finansijska pozicija, čak i u uslovima neizvesnosti izazvanih pandemijom virusa korona.

Ključne reči: Finansijski izveštaji, regulatorni izveštaji, pokazatelji finansijskog zdravlja, s-score model, stres-testovi.

JEL Code: G01, G17, G21

Papir se u modifikovanoj formi bazira na master-radu koji je odbranjen u martu 2022. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Radovi u zborniku

Apstrakt: U ovom radu predstavljamo strukturne promene u makroekonomskom modelu, koji se u Narodnoj banci Srbije koristi za srednjoročnu projekciju inflacije, koje su izvršene u periodu od uvođenja režima ciljanja inflacije. Detaljno smo opisali tri najznačajnije izmene koje se odnose na determinante inflacije. Prva promena se odnosi na komponente ukupne inflacije, s ciljem preciznijeg sagledavanja troškovnih faktora koji utiču na njene pojedinačne komponente. Druga promena se odnosi na uticaj zarada zaposlenih u privatnom sektoru na inflaciju, dok treća predstavlja uključenje efekata fiskalne politike na agregatnu tražnju, što je dobilo na značaju u periodu nakon izbijanja pandemije virusa korona u 2020. godini. Sa stanovišta smanjenja greške projekcije, opravdanost izmena potvrđena je simulacijama na istorijskom periodu.

Ključne reči: inflacija, model, cene, tržište rada, zarade, fiskalni impuls

JEL Code: C53, E17, E58

Apstrakt: U ovom radu predstavljamo rezultate rečničke tekstualne analize novinskih članaka iz ekonomskih rubrika četiri srpske dnevne novine, kako bismo ocenili da li ti članci sadrže korisne informacije za procenu inflatornih pritisaka. Ukupno smo analizirali 117.113 ekonomskih članaka za period 2007–2022. godine, prebrojavajući  zraze u vezi s rastom i padom cena, odnosno tekstove koji sadrže te izraze. Mere novinskog inflacionog sentimenta, koje smo dobili na ovaj način, pokazale su se visoko korelisanim sa inflacijom, s tim da je to vođeno periodima s visokim oscilacijama inflacije. Tokom perioda sa stabilnom inflacijom korelisanost je znatno niža. Uzročna veza ide od sentimenta ka inflaciji, a modeli inflacije s novinskim inflacionim sentimentom pokazuju bolje rezultate u prognoziranju izvan uzorka nego reperni autoregresioni modeli inflacije. Na osnovu analize zaključuje se da se novinski inflacioni sentiment može koristiti kao pokazatelj inflatornih pritisaka, pre svega u periodima visokih oscilacija inflacije.

Ključne reči: prognoziranje inflacije, tekstualna analiza

JEL Code: C13, C55, E31, E37, E52

Apstrakt: Predmet ovog rada su zelene obveznice u evrima koje su emitovale evropske države. Cilj je da se utvrdi kakav uticaj na prinose zelenih obveznica imaju: (1) indeks volatilnosti indeksa S&P 500 – VIX, (2) šestomesečni EURIBOR, (3) preostala ročnost obveznice, (4) kreditni rejting izdavaoca i (5) nepostojanje nezavisnog eksternog mišljenja o usklađenosti okvira zelenih obveznica s Principima zelenih obveznica, kao i da li prinosi na ove obveznice obezbeđuju tzv. zelenu premiju. Rezultati panel-regresije pokazuju da više vrednosti VIX-a, šestomesečnog EURIBOR-a, duža preostala ročnost i izostanak nezavisnog eksternog mišljenja zahtevaju višu stopu prinosa zelenih obveznica, dok viši kreditni rejting omogućava niži zahtevani prinos. Pored toga, poređenje zelenih i konvencionalnih obveznica u većini slučajeva nije pokazalo postojanje zelene premije.

Ključne reči: zelene obveznice, zelena premija, održivost.

JEL Code: G10, C10, C21, C22, C23

Apstrakt: Tehnološki razvoj u proteklim decenijama doprineo je i oblasti plaćanja i bitno utiče na trendove u okviru nje. Pružaoci platnih usluga danas nude širok spektar platnih instrumenata, aplikacija i servisa i svi ovi elementi su neretko zasnovani na informacionim tehnologijama. Usled razvoja ovakvih rešenja za učesnike u oblasti plaćanja i njihovog prihvatanja od strane korisnika odvija se proces digitalizacije i digitizacije platnih usluga. Kako bi se ovi procesi što bolje pratili, u radu je predložen metod analize stanja platnog prometa u Republici Srbiji, koji obuhvata sve elemente relevantne za oblast digitalnih plaćanja u našoj zemlji. Rezultat predloženog načina analize jeste kreiranje indeksa digitalnih plaćanja Srbije, koji stvara novu dimenziju praćenja razvoja platnog prometa, konkretno njegovog digitalnog segmenta. Indeks digitalnih plaćanja predstavlja mernu jedinicu koja pokazuje razvoj upotrebe digitalnih plaćanja u Srbiji kroz vreme i sastoji se od pet stubova. Trendovi u Srbiji koji se odnose na digitalna plaćanja nalaze se rame uz rame s globalnim trendovima, uz ponudu savremenih načina izvršavanja plaćanja. Kada je u pitanju upotreba kartica i kanala elektronskog i mobilnog bankarstva, raste broj korisnika i broj izvršenih transakcija, što bitno utiče na to da tokom poslednjih godina i indeks digitalnih plaćanja konstantno raste, što znači da se upotreba digitalnih plaćanja u Republici Srbiji iz godine u godinu povećava.

Ključne reči: plaćanja, digitalizacija, razvoj, platne usluge, Narodna banka Srbije, kartice, mobilni telefoni, indeks digitalnih plaćanja, virus korona, statističko izveštavanje, Srbija

JEL Code: C43, C80, E42, E58

Apstrakt: Međunarodna konvergencija i standardizacija uslova poslovanja banaka vezuje se prvenstveno za rad Bazelskog komiteta, koji je rezultirao donošenjem Sporazuma o adekvatnosti kapitala (Bazel I, Bazel II i Bazel III), s ciljem ograničavanja potencijalno rastućih rizika u međunarodnom poslovanju banaka putem adekvatne kapitalizacije. Cilj ovog rada je da se na osnovu dostupne naučne literature, međunarodnih standarda i regulative Evropske unije, kao i nacionalne regulative i drugih statističkih podataka, ukaže na značaj bazelskih sporazuma, odnosno da se predstavi njihov uticaj na poslovanje banaka i finansijsku stabilnost. Polazeći od definisanog predmeta i utvrđenog cilja, u radu ćemo najpre analizirati osnovna pravila Bazela I i prelazak na novi sporazum Bazel II. Nakon utvrđenih nedostataka Bazela II, koji su se ispoljili tokom globalne finansijske krize, pažnja će biti usmerena na razvoj i implementaciju Bazela III. Imajući u vidu očuvanje finansijske stabilnosti, Narodna banka Srbije posebnu pažnju posvećuje unapređenju regulative iz oblasti poslovanja banaka, u skladu s međunarodnim standardima i regulativom Evropske unije, a uz uvažavanje specifičnosti domaćeg pravnog okvira i nacionalnog tržišta.

Ključne reči: Bazelski komitet za superviziju banaka, pokazatelj adekvatnosti kapitala, finansijska stabilnost, Bazel I, Bazel II, Bazel III, zaštitni slojevi kapitala

JEL Code: G01, G21, G38, O11

Rad se bazira na master radu koji je odbranjen juna 2022. na Pravnom fakultetu u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Radovi u zborniku

Apstrakt: Da bismo testirali u kojoj meri su globalni i domaći faktori opredelili dinamiku inflacije u Srbiji u prethodnih 15 godina, u radu smo koristili tri pristupa: 1. metod glavnih komponenata, kojim smo razdvojili doprinos globalnih i domaćih faktora međugodišnjoj inflaciji; 2. ocenu uticaja konkretnih domaćih i globalnih faktora na tromesečnu stopu inflacije primenom ARDL modela; 3. ocenu SVAR modela, na osnovu kojeg smo pratili reakciju inflacije na različite šokove iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Ekonometrijska ocena uticaja globalnih i domaćih faktora na inflaciju u Srbiji ukazuje na statističku značajnost koeficijenata uz devizni kurs i inflaciona očekivanja, upućujući na značaj relativne stabilnosti deviznog kursa i usidrenosti inflacionih očekivanja za domaću inflaciju. U posmatranom periodu inflacija je bila pod uticajem i globalnih šokova (rasta svetskih cena primarnih proizvoda) i domaćih faktora (deprecijacije dinara prema evru), pri čemu se njihov uticaj razlikuje u potperiodima. Od početka 2017. devizni kurs je uticao na smanjenje varijabiliteta inflacije, dok rast inflacije od 2021. vode pre svega globalni faktori.

Ključne reči: inflacija, globalni faktori, domaći faktori, metod glavnih komponenata, strukturni VAR

JEL Code: C10, C5, E31, E37, E52

Apstrakt: Rad istražuje uzročno-posledične veze između makroekonomske stabilnosti i privatnih fiksnih investicija u periodu od 2001. do 2019. godine, u zemljama srednje i jugoistočne Evrope koje u monetarnoj politici primenjuju režim inflacionog ciljanja. Makroekonomsku stabilnost aproksimiramo promenom stope inflacije, učešćem deficita tekućeg računa platnog bilansa u BDP-u i promenom učešća fiskalnog deficita u BDP-u. U svrhu analize ocenjen je model panela s fiksnim efektima, uz istovremenu kontrolu za standardne determinante investicija (kvalitet institucija, eksterna tražnja, relativna cena kapitalnih dobara, realna kamatna stopa, otvorenost ekonomije i razvijenost finansijskog tržišta). Rezultati pokazuju da poboljšanje pokazatelja makroekonomske stabilnosti pozitivno utiče na rast učešća privatnih fiksnih investicija u BDP-u, čime se poboljšavaju perspektive privrednog rasta. Ocenjeni model potvrđuje i da na rast učešća privatnih fiksnih investicija u BDP-u pozitivno utiču i poboljšanje kvaliteta institucija i druge standardne determinante privatnih investicija. Analiza takođe pokazuje robusnost u uslovima primene panela s fiksnim ili slučajnim efektima, kao i u uslovima korišćenja različitih kontrolnih varijabli.

Ključne reči: privatne investicije, inflacija, tekući deficit, fiskalni deficit, kvalitet institucija, realna kamatna stopa, relativna cena kapitalnih dobara, eksterna tražnja, otvorenost ekonomije, razvijenost finansijskog tržišta

JEL Code: E22, E3, E52, E61

Apstrakt: U radu su analizirani bilansni podaci Narodne banke u periodu 1884–1940. Podaci su prikupljeni iz godišnjih izveštaja Narodne banke i naknadno su klasifikovani po finansijskim instrumentima i sektorima. U prilogu rada predstavljena je uprošćena verzija bilansa Narodne banke, s obzirom na to da su pojedini računi objedinjeni radi lakšeg prikaza i razumevanja. U posebnim tabelama prikazani su detaljniji podaci o kreditima bankama i preduzećima, zatim podaci o kapitalu, raspodeli dobiti i neto dobiti Narodne banke, kao i rezervnom fondu i drugim fondovima Narodne banke. Radi prikaza što detaljnije strukture pojedinih podataka, kao što su na primer krediti, bili su neophodni dodatni obračuni koji su primenjeni na osnovu raspoloživih informacija iz originalnih izvora i drugih publikacija. Za potrebe rada urađena je analiza faktora koji su uticali na kreiranje likvidnosti (novčanice u opticaju i depoziti banaka i preduzeća kod Narodne banke). Takođe, radi boljeg razumevanja u kojoj meri se Narodna banka pridržavala zakonom utvrđenih ograničenja u pogledu opticaja i održavanja pokrića novčanica, urađeni su obračuni redovnog kontingenta novčanica u periodu 1898–1919. i slobodnog kontingenta novčanica u periodu 1920–1930. Što se tiče kursa dinara, za pojedine valute rađeni su dodatni obračuni, kako bi jedinična vrednost inostrane valute bila prikazana prema vrednosti dinara, što je konzistentno današnjim standardima. U radu se na više mesta pominju međunarodna kretanja i događaji koji su direktno ili indirektno uticali na bilansne promene Narodne banke.

Ključne reči: rezerve, krediti, novčanice u opticaju, valuta, privremena razmena, kamatne stope, kreiranje likvidnosti, zlatni standard

JEL Code: C32, G01, E44

Apstrakt: Tržište digitalne imovine u poslednjoj deceniji beleži rast. Razvoj tržišta donosi nove mogućnosti razvoja privrede na nacionalnom nivou. Međutim, široko prihvatanje virtuelnih valuta ujedno stvara potencijal za nastanak zloupotreba u pogledu pranja novca, finansiranja terorizma i drugih rizika karakterističnih za ovo tržište. Iz toga proizlazi potreba za kontinuiranim praćenjem tržišta i uspostavljanjem adekvatnog regulatornog okvira koji će, pre svega, doprineti većoj pravnoj sigurnosti u poslovanju s virtuelnim valutama. Iako u svetu ne postoji jedinstven pristup pravnog regulisanja virtuelnih valuta, veliki broj država uspostavio je sistem regulisanja, odnosno pravila u pogledu licenciranja i nadzora u ovoj oblasti. U ovom radu je najpre predstavljena kratka analiza tržišta digitalne imovine. Analiza ima za cilj sagledavanje postojećih rizika, kao i volatilnosti cena virtuelnih valuta. U nastavku rada predstavljeno je uporedno-pravno proučavanje zakona i propisa kojima je uređen postupak licenciranja i nadzora na tržištu digitalne imovine u Evropskoj uniji, Japanu, Sjedinjenim Američkim Državama i Republici Srbiji. Cilj je razumevanje potrebe definisanja regulatornog okvira i jedinstvenih pravila za sprovođenje postupka licenciranja i nadzora od strane regulatora.

Ključne reči: regulacija, digitalna imovina, virtuelne valute, licenca, nadzor

JEL Code: E30, K20, K23

Radovi u zborniku

Apstrakt: U ovom radu ocenjena je jačina kanala kamatne stope u Srbiji na osnovu podataka za pojedinačne banke. Analiza je sprovedena za period od septembra 2010. do maja 2021. godine, korišćenjem testova kointegracije u panelu i ocena dobijenih na bazi metoda potpuno modifikovanih najmanjih kvadrata (FMOLS), dinamičkih ocena najmanjih kvadrata (DOLS), združenih ocena grupnih sredina (PMG) i grupnih sredina (MG). Dobijeni rezultati sugerišu postojanje statistički značajne dugoročne ravnotežne veze između kamatnih stopa na dinarske kredite i kamatnih stopa na dinarskom međubankarskom tržištu novca. Prenos kamatnih stopa s tržišta novca na kamatne stope na dinarske kredite potpun je i u slučaju kredita privredi i stanovništvu, pri čemu je u slučaju privrede brži i veći stepen reakcije nego kod stanovništva, jer preduzeća imaju na raspolaganju više mogućih izvora finansiranja. Dobijene ocene na osnovu metoda FMOLS, DOLS, PMG i MG vrlo su slične, što ukazuje na robusnost dobijenih rezultata. Ocena prenosnog efekta vršena je i za kraći period – od septembra 2010. do kraja 2014, a dobijeni rezultati ukazuju na to da prenosni efekat jača tokom vremena, čemu doprinose povećana konkurencija među bankama, ubrzanje privrednog rasta i povoljniji makroekonomski izgledi ekonomije. Potvrđen je i statistički značajan uticaj premije rizika, mereno EMBI, na kamatne stope na dinarske kredite privredi. Zbog činjenice da je oko dve trećine kredita indeksirano u stranoj valuti, ocenjivali smo i uticaj tromesečnog i šestomesečnog EURIBOR-a na kamatne stope na evroindeksirane kredite privredi i stanovništvu. Kao i u slučaju dinarskih, i kod kamatnih stopa na evroindeksirane kredite potvrđena je dugoročna ravnotežna veza i statistički značajan uticaj premije rizika zemlje, uz gotovo potpun prenosni efekat i EURIBOR-a. Testirali smo i da li pojedine karakteristike banaka, kao što su veličina, likvidnost, depozitna baza, kvalitet kreditnog portfolija, kapitalizovanost i učešće dinarskih kredita u ukupnim kreditima utiču na jačinu kanala kamatne stope.

Ključne reči: kanal kamatne stope, panel, transmisioni mehanizam monetarne politike.

JEL Code: C53, E17, E58

Apstrakt: U model DSGE za malu otvorenu ekonomiju uključili smo finansijsku evroizaciju kako bi se obuhvatili glavni kanali monetarne transmisije, u skladu s karakteristikama srpske ekonomije. Naš model, za razliku od standardnih modela DSGE, obuhvata bankarski sektor i devizno indeksirane depozite i kredite. S obzirom na te karakteristike, model se može koristiti za procenu efekata nominalnog deviznog kursa na finansijsku poziciju i potrošnju domaćinstava. U radu je opisana struktura modela, uključujući probleme optimizacije i odgovarajuće uslove prvog reda. Svojstva modela su ispitana kako bi se uskladila s karakteristikama dolarizovanih ekonomija. Konkretno, model je kalibrisan na srpskim podacima, uz upotrebu višedimenzionalnog filtera, konzistentnog sa samim modelom, za ocenu trendova i jazova.

Ključne reči: DSGE model, finansijska dolarizacija.

JEL Code: E44, F41, F47.

Tibor Hledik, Jirži Polanski i Jan Vlček su u vreme pisanja ovog rada radili u Češkoj narodnoj banci, a Mirko Đukić i Ljubica Trajčev u Narodnoj banci Srbije.

Apstrakt: Cilj ovog rada je formiranje pokazatelja sistemskog stresa (PSS) finansijskog sistema Republike Srbije na osnovu predložene modifikacije pristupa ocene sistemskog stresa koji omogućava adekvatnije agregiranje posmatranih pokazatelja u okviru segmenata finansijskog sistema. Pored toga, detaljno su prikazane prednosti predloženog pristupa u odnosu na najčešće korišćene pristupe agregacije u literaturi. Takođe, predložena je matematička formulacija nivoa sistemskog rizika u finansijskom sistemu i analitički okvir sistema ranog upozorenja zasnovanog na oceni verovatnoće nastanka sistemske krize u slučajevima postojanja proizvoljnog broja režima. Pokazano je da je PSS u stanju da pravilno prepozna krizne periode, kao i nivo sistemskog rizika finansijskog sistema Republike Srbije. U radu je pokazano da verovatnoće nastanka sistemske krize, u zadatom vremenskom periodu, odlično prate dinamiku neopaženih perioda. Optimalan period u slučaju korišćenih pokazatelja i relativno kratkih vremenskih serija iznosi šest meseci, što može pružiti blagovremene signale nosiocima politika radi ublažavanja negativnih efekata na finansijsku i makroekonomsku stabilnost.

Ključne reči: Finansijska stabilnost, Sistemski rizik, Finansijska kriza, Markovljev prekidački model, Sistem ranog upozorenja.

JEL Code: C32, G01, E44

Apstrakt: U ovom radu opisani su najbitniji globalni trendovi razvoja platnih kartica. Oblast platnih kartica specifična je po tome što je odlikuje visok stepen multidisciplinarnosti, jer, osim tehnološkog, obuhvata i razne druge aspekte poput pravnog, tržišnog, finansijskog, socijalnog pa i političkog. Zbog toga faktori razvoja platnih kartica nisu uvek samo tehnološke prirode već neretko i tržišne, pravne, finansijske, socijalne i političke. Cilj ovog rada je upravo predstavljanje navedenih aspekata razvoja na što je moguće jednostavniji i koncizniji način, s obzirom na to da su, zbog svoje multidisciplinarnosti, teme koje se tiču platnih kartica najčešće izuzetno kompleksne i obimne. Na kraju rada opisana je i situacija u Srbiji, gde se u velikoj meri prate tehnološka i zakonska rešenja koja postoje u svetu. Pored trendova razvoja platnih kartica, u ovom radu je data i određena kritička analiza autora u vezi s pojedinim trendovima razvoja, u smislu prednosti, nedostataka, problema u realizaciji i naučenih lekcija iz dosadašnjih brojnih iskustava u svetu.

Ključne reči: platne kartice, trendovi razvoja, čip kartice, EMV, CPA, beskontaktna plaćanja, internet plaćanja, PCI DSS, IFR, PSD2, NFC, HCE, jaka autentifikacija, 3-D Secure, SRC.

JEL Code: C32, G01, E44.