Ciljanje inflacije

Ciljanje inflacije (inflaciono targetiranje) predstavlja monetarnu strategiju Narodne banke Srbije počev od 2009, s tim što su elementi ovog režima u praksu postepeno uvođeni od 2006. godine. 

Monetarni odbor Narodne banke Srbije usvojio je u decembru 2008. Memorandum o ciljanju (targetiranju) inflacije kao monetarnoj strategiji , kojim se definiše formalna primena režima inflacionog targetiranja od 1. januara 2009. godine. Principe ovog režima monetarne politike Narodna banka Srbije je postepeno uvodila u praksu na osnovu Memoranduma o novom okviru monetarne politike , usvojenog u avgustu 2006. godine.

Memorandum o ciljanju (targetiranju) inflacije kao monetarnoj strategiji sačinjen je u skladu sa Sporazumom Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije o ciljanju (targetiranju) inflacije, koji je usvojen u decembru 2008. godine.

Osnovni principi režima inflacionog targetiranja

Ciljana stopa ukupne inflacije, kao godišnja procentualna promena indeksa potrošačkih cena, jedina je numerička smernica za monetarnu politiku koju sprovodi Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije nastoji da podrži i sprovođenje ekonomske politike Vlade pod uslovom da time nije ugroženo ostvarivanje ciljane stope inflacije, niti stabilnost finansijskog sistema.

Ciljanu stopu inflacije utvrđuje Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj.

Cilj za inflaciju se utvrđuje kao jedinstvena vrednost sa dozvoljenim odstupanjem, merena godišnjom procentualnom promenom indeksa potrošačkih cena, za nekoliko godina unapred.

Narodna banka Srbije ciljanu stopu inflacije postiže promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu (trenutno, u sprovođenju jednonedeljnih reverznih repo operacija). Ta kamatna stopa predstavlja osnovni instrument monetarne politike, dok ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu – doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskih tržišta, bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.

Narodna banka Srbije sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa. Intervencije na domaćem deviznom tržištu sprovodi radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara prema evru, kao i radi očuvanja stabilnosti cena i finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Narodna banka Srbije sprovodi monetarnu politiku na transparentan način koji se oslanja na efikasnu komunikaciju s javnošću.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije, prema utvrđenom rasporedu sednica, donosi odluke o monetarnoj politici i redovno obaveštava javnost o ostvarenju utvrđenih ciljeva za inflaciju i merama koje preduzima radi njihovog ostvarivanja u budućnosti. Takođe, na konferencijama za štampu, koje se organizuju četiri puta godišnje povodom objavljivanja Izveštaja o inflaciji, detaljno se obrazlažu markoekonomske projekcije i monetarna politika i daju odgovori na sva pitanja javnosti.

Operativne smernice ciljanja inflacije

1. Utvrđivanje ciljeva inflacije

Ciljanu stopu inflacije utvrđuje Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj.

Cilj za inflaciju se utvrđuje unapred, da bi se definisao okvir za odlučivanje o monetarnoj politici na srednji rok i usidrila inflaciona očekivanja, U slučaju Srbije, odluka o cilju za inflaciju se donosi za tri godine unapred, sve dok se ne završi proces nominalne, realne i strukturne konvergencije prema Evropskoj uniji. Budući da taj proces još uvek traje, ciljana inflacija je blago iznad kvantitativne definicije cenovne stabilnosti i nivoa ciljane inflacije u razvijenim zemljama (2,0% ili 2,5%). Tako je krajem 2019. utvrđena ciljana stopa inflacije do decembra 2022. godine na nivou od 3,0%, s dozvoljenim odstupanjem ± 1,5 p.p (Memorandum Narodne banke Srbije o ciljanim stopama inflacije do 2022. godine, koji je usvojen na sednici Izvršnog odbora od 12. decembra 2019. godine).

Cilj za inflaciju se utvrđuje kao jedinstvena vrednost sa dozvoljenim odstupanjem, merena godišnjom procentualnom promenom indeksa potrošačkih cena. Cilj za inflaciju predstavlja precizan i jasan signal javnosti o nivou inflacije koju centralna banka nastoji da postigne. Takođe, cilj je simetričan, što centralnoj banci olakšava komunikaciju s javnošću u slučaju ne samo prebacivanja već i podbacivanja cilja.

Širina dozvoljenog odstupanja od cilja (± 1,5 p.p.) ukazuje na zonu koja se smatra prihvatljivom za kretanje inflacije, uzimajući u obzir činjenicu da može doći do brojnih prolaznih šokova manjih razmera koji će izazvati kratkoročne oscilacije stopa inflacije, ali neće zahtevati reakciju monetarne politike. Odražava opredeljenje Narodne banke Srbije za stabilizaciju ekonomske aktivnosti, pošto obezbeđuje prostor za fleksibilnost monetarne politike bez narušavanja njenog kredibiliteta.

2. Ostvarivanje ciljeva inflacije

Ciljanu stopu inflacije Narodna banka Srbije nastoji da postigne promenama referentne kamatne stope, koja se primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu. Ta kamatna stopa predstavlja osnovni instrument monetarne politike, a odluke o njenoj visini donose se na osnovu analize ekonomske situacije, ocene budućih kretanja i srednjoročne projekcije inflacije. Prilikom odlučivanja o referentnoj kamatnoj stopi, važan je vremenski pomak između odluke o njenoj visini i ispoljenih efekata na krajnji cilj, tj. inflaciju, koji u slučaju Srbije iznosi oko godinu dana.

Ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu – doprinose nesmetanoj transmisiji uticaja referentne kamatne stope na tržište, kao i razvoju finansijskog tržišta bez ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema.

Ciljana inflacija je srednjoročni cilj, što znači da ostvarena inflacija može kratkoročno odstupati od ciljane usled egzogenih poremećaja. Narodna banka Srbije dozvoliće privremeno odstupanje inflacije od utvrđenog cilja u slučaju kada bi vraćanje inflacije na cilj u kratkom vremenskom periodu zahtevalo takve promene u monetarnoj politici koje bi izazvale makroekonomske poremećaje.

3. Izveštavanje o ostvarivanju ciljeva inflacije: transparentnost i odgovornost monetarne politike

Delujući na transparentan način i odgovorno prema javnosti, Narodna banka Srbije

  • objavljuje saopštenja sa sednice Izvršnog odbora istog dana kada je sednica održana;
  • održava konferencije za štampu guvernera po potrebi, radi objašnjenja razloga zbog kojih je Izvršni odbor doneo određenu odluku, kao i zbog odgovora na sva eventualna pitanja javnosti;
  • objavljuje Izveštaj o inflaciji tromesečno, koji predstavlja najvažnije sredstvo informisanja javnosti o dešavanjima u ekonomiji koja opredeljuju odluke Izvršnog odbora i aktivnosti centralne banke.

4. Koordinacija monetarne i fiskalne politike i politike dohodaka

U režimu ciljanja inflacije koordinacija monetarne i fiskalne politike je od ključnog značaja. Vlada se Sporazumom o ciljanju (targetiranju) inflacije obavezala da će sprovoditi održivu i predvidivu fiskalnu politiku u skladu s ciljanom inflacijom.