06.12.2024.

Uvodni govor guvernera Jorgovanke Tabaković na prezentaciji MMF-a „Regionalni ekonomski izgledi – Evropa

Dame i gospodo, poštovani predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda, drage kolege,

Zadovoljstvo mi je što se i današnja prezentacija izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda održava upravo u Narodnoj banci Srbije. Ovo kažem jer su analize Fonda, s pravom, izuzetno cenjene u javnosti. To je poverenje koje ste zaslužili, čak i kada se slažemo da se ne slažemo u svim ocenama, na primer da jedan lek ne može da leči sve bolesti, niti svi isto reaguju na jedan lek. Rešenja i odgovori zavise od stanja organizma, ali i okruženja, a svetska ekonomija je na svojevrsnoj prekretnici.

Danas želim posebnu dobrodošlicu u Srbiju i Narodnu banku Srbije gospodinu Veberu, koji će prezentovati nalaze iz poslednjeg, što znači oktobarskog Izveštaja o regionalnim ekonomskim izgledima za Evropu. Pozdravljam i gospodina Ratnovskog danas u funkciji moderatora, a inače stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.

S obzirom na to da su evropske zemlje ključni ekonomski partneri Srbije, ocene koje Međunarodni monetarni fonda ima u pogledu ekonomskih kretanja u Evropi i izgledima za naredni period su nam posebno značajne.

Ako pogledamo prethodne dve godine, teme su se same nametale. Očekivano smo govorili o inflaciji. Konkretno, prošle godine diskutovali smo na temu „Upravljanje očekivanjima: inflacija i monetarna politika”, a pretprošle godine na temu „Dinamika zarada u postpandemijskom periodu i rizici otvaranja spirale između zarada i inflacije”. Fokus ovogodišnjeg izveštaja, takođe očekivano, pomeren je na pitanje produktivnosti, koje je ključno za privredni rast i razvoj svake zemlje, pa i Srbije.

Ja sam juče, na drugom Bankarskom samitu, najavila današnju prezentaciju, uz zaključak da se bavi temom koja je strateški važna i gde rezultati mogu da oblikuju budućnost Evrope i njeno mesto u novom svetskom poretku koji se rađa.

Naravno, tema nije nova. Naprotiv. Pitanje produktivnosti je još u 18. veku okupiralo tvorce moderne ekonomije – Adama Smita i Davida Rikarda, koji su uvideli i istakli prednosti specijalizacije i međunarodne trgovine.

Danas znamo pouzdano da je rast bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika visoko korelisan s rastom produktivnosti, kao i da bez povećanja produktivnosti nema ni daljeg napretka, niti rasta životnog standarda.

Šta se po pitanju privrednog rasta i produktivnosti dešava u Evropi? Dobra vest je svakako da Međunarodni monetarni fond očekuje postepeno ubrzanje privrednog rasta i usporavanje inflacije u zoni evra, ali i u ostalim zemljama Evropske unije s kojima ostvarujemo jake trgovinske i finansijske veze. Takva kretanja trebalo bi da se pozitivno odraze i na povoljnije izglede rasta Srbije i nižu inflaciju.

Međutim, uvek jedno ali... Iako je privredni rast u Evropi na uzlaznoj putanji, u izveštaju koji će kolege danas predstaviti ističe se da je on i dalje ispod svog potencijala, kao i da je stopa rasta potencijalnog proizvoda niska. Konkretno – dohodak po glavi stanovnika je za 30% niži u Evropi u odnosu na Sjedinjene Američke Države. Jaz u dohotku odražava opadajući rast produktivnosti u Evropi, koji se proteže do nivoa pojedinačnog preduzeća i revolucije u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao i istraživanjima i razvoju, koje bolje koriste američka preduzeća. Ovaj izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda svojevrstan je alarm da se što pre preduzmu odgovarajući koraci u pravcu rasta produktivnosti i da se evropska ekonomija snažnije pokrene.

I ne samo to. U izveštaju se navode ekonomske politike koje treba da poboljšaju izglede za rast i neophodne reforme koje širom Evrope treba da stvore uslove u kojima će evropska preduzeća nastaviti da rastu, razvijaju se i koriste ekonomije obima i visoku tehnologiju.

U tom smislu, posebno važnim smatram ono što se u izveštaju ističe, a gde vidim šansu i potencijalne koristi i za Srbiju, a to je:

1. činjenica da bi dublje i veće jedinstveno evropsko tržište omogućilo rast produktivnosti;
2. da je evropska integracija u dva prethodna talasa proširenja Evropske unije (1995. i 2004) donela opipljive koristi;
3. da bi dalji proces pristupanja mogao da deluje na sličan način.

Analiza Fonda ukazuje na to da dobici u dohotku nakon 15 godina od proširenja iznose oko 30% u novoj državi članici Evropske unije i oko 10% u državama Evropske unije koje su njene članice od osnivanja. Dakle, govorimo o značajnim obostranim koristima.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji i imamo jasne ciljeve. Odgovornom ekonomskom politikom, sprovođenjem strukturnih reformi usmerenih na rast produktivnosti i politikom diversifikacije u svakom smislu ubrzavamo proces približavanja razvijenim tržišnim privredama Evrope.

Najbolja potvrda ispravnosti ovakvog našeg pristupa jesu ostvareni rezultati – pokazana otpornost na eksterne šokove bez presedana u novijoj istoriji i povoljni makroekonomski izgledi naše ekonomije. To ističu i prepoznaju i relevantne međunarodne institucije, uključujući i Međunarodni monetarni fond, uz ocenu da beležimo impresivne rezultate i da smo zaslužili poverenje.

• Vraćanje inflacije u Srbiji u granice cilja 3 ± 1,5% ostvareno je bez znatnijeg gubitka na strani ekonomske aktivnosti, na šta ukazuje privredni rast, koji će, kumulativno posmatrano, prestići pretkrizni nivo za preko 18%. Uz to, i ove godine, a verovatno i u srednjem roku, naš privredni rast će biti jedan od najvećih u Evropi.
• Očuvana je stabilnost finansijskog sektora, uz pokazatelj problematičnih kredita na najnižem nivou od 2,7%.
• Javne finansije su održive, a eksterna pozicija zemlje je ojačana.
• Devizne rezerve zemlje su na rekordnom nivou i po obimu i po strukturi, i sa preko 28 milijardi evra obezbeđuju pokriće od preko 7 meseci uvoza robe i usluga.
• Beležimo rekorde i u prilivu stranih direktnih investicija, koji je prošle godine dostigao 4,6 milijardi evra i koji će, prema našim procenama, na sličnom nivou biti zabeležen i ove godine.

Po svim tim osnovama Srbija je, prvi put u istoriji, dobila investicioni kreditni rejting od agencije Standard & Poor’s, što nas i dodatno približava razvijenim ekonomijama.

Potvrda rasta i razvoja ekonomije jeste i novi trogodišnji instrument za koordinaciju politika, koji će nam, očekujem, Međunarodni monetarni fond u narednih nekoliko dana odobriti. Taj instrument se odobrava isključivo zemljama koje imaju dobre ekonomske politike i dobre perspektive, što jeste Fondova ocena za Srbiju.

To je u skladu i s našim očekivanjima za naredni period. Konkretno:

• Inflacija će nastaviti da se kreće u granicama cilja.
• Očekujemo dodatno ubrzanje privrednog rasta na raspon od 4% do 5%, s centralnom vrednošću projekcije od 4,5%, uz dobru strukturu rasta.
• Zahvaljujući očuvanom investicionom poverenju i povoljnijim uslovima finansiranja, investicije u osnovne fondove nastaviće da pružaju značajnu podršku privrednom rastu. Potencijal za investiranje dolazi od ostvarene profitabilnosti privrede iz prethodnih godina, kao i od priliva po osnovu stranih direktnih investicija, koje su važan izvor transfera novih tehnologija i rasta produktivnosti.
• Dodatni podsticaj obezbediće i realizacija kapitalnih investicija države planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, tako da bi ukupne investicije u naredne dve godine trebalo da prestignu nivo od 25% bruto domaćeg proizvoda.

Povoljni i predvidivi uslovi poslovanja, kvalitet radne snage u Srbiji, kao i dobra digitalna i transportna povezanost, obezbeđuju uslove za dalju integraciju Srbije u lance vrednosti sa zemljama Evropske unije i za rast produktivnosti.

U svetu geopolitičkih tenzija i fragmentacije tržišta, Srbija je mala ekonomija koja može da privuče investicije iz svih krajeva sveta, što će takođe imati pozitivne efekte na naš dalji rast i razvoj.

Na kraju, ali ne manje važno, naš dalji napredak u procesu evrointegracija, a na liniji nalaza analize Međunarodnog monetarnog fonda, trebalo bi da rezultira obostranim koristima u vidu rasta dohotka. Korist za Srbiju dolazi po osnovu nastavka sprovođenja strukturnih reformi, daljeg jačanja institucija i prenosa znanja i tehnologija, a za Evropsku uniju kroz dodatno otvaranje jedinstvenog tržišta robe, kapitala i radne snage.

Dakle, da ponovim, govorimo o značajnom potencijalu obostranih koristi.

Zahvaljujem i reč sada dajem gospodinu Ratnovskom da nas vodi kroz današnji događaj.

Dr Jorgovanka Tabaković