06.12.2024.
Даме и господо, поштовани представници Међународног монетарног фонда, драге колеге,
Задовољство ми је што се и данашња презентација извештаја Међународног монетарног фонда одржава управо у Народној банци Србије. Ово кажем јер су анализе Фонда, с правом, изузетно цењене у јавности. То је поверење које сте заслужили, чак и када се слажемо да се не слажемо у свим оценама, на пример да један лек не може да лечи све болести, нити сви исто реагују на један лек. Решења и одговори зависе од стања организма, али и окружења, а светска економија је на својеврсној прекретници.
Данас желим посебну добродошлицу у Србију и Народну банку Србије господину Веберу, који ће презентовати налазе из последњег, што значи октобарског Извештаја о регионалним економским изгледима за Европу. Поздрављам и господина Ратновског данас у функцији модератора, а иначе сталног представника Међународног монетарног фонда у Србији.
С обзиром на то да су европске земље кључни економски партнери Србије, оцене које Међународни монетарни фонда има у погледу економских кретања у Европи и изгледима за наредни период су нам посебно значајне.
Ако поглeдамо претходне две године, теме су се саме наметале. Очекивано смо говорили о инфлацији. Конкретно, прошле године дискутовали смо на тему „Управљање очекивањима: инфлација и монетарна политика”, а претпрошле године на тему „Динамика зарада у постпандемијском периоду и ризици отварања спирале између зарада и инфлације”. Фокус овогодишњег извештаја, такође очекивано, померен је на питање продуктивности, које је кључно за привредни раст и развој сваке земље, па и Србије.
Ја сам јуче, на другом Банкарском самиту, најавила данашњу презентацију, уз закључак да се бави темом која је стратешки важна и где резултати могу да обликују будућност Европе и њено место у новом светском поретку који се рађа.
Наравно, тема није нова. Напротив. Питање продуктивности је још у 18. веку окупирало творце модерне економије – Адама Смита и Давида Рикарда, који су увидели и истакли предности специјализације и међународне трговине.
Данас знамо поуздано да је раст бруто домаћег производа по глави становника високо корелисан с растом продуктивности, као и да без повећања продуктивности нема ни даљег напретка, нити раста животног стандарда.
Шта се по питању привредног раста и продуктивности дешава у Европи? Добра вест је свакако да Међународни монетарни фонд очекује постепено убрзање привредног раста и успоравање инфлације у зони евра, али и у осталим земљама Европске уније с којима остварујемо јаке трговинске и финансијске везе. Таква кретања требало би да се позитивно одразе и на повољније изгледе раста Србије и нижу инфлацију.
Међутим, увек једно али... Иако је привредни раст у Европи на узлазној путањи, у извештају који ће колеге данас представити истиче се да је он и даље испод свог потенцијала, као и да је стопа раста потенцијалног производа ниска. Конкретно – доходак по глави становника je за 30% нижи у Европи у односу на Сједињене Америчке Државе. Јаз у дохотку одражава опадајући раст продуктивности у Европи, који се протеже до нивоа појединачног предузећа и револуције у информационој и комуникационој технологији, као и истраживањима и развоју, које боље користе америчка предузећа. Овај извештај Међународног монетарног фонда својеврстан је аларм да се што пре предузму одговарајући кораци у правцу раста продуктивности и да се европска економија снажније покрене.
И не само то. У извештају се наводе економске политике које треба да побољшају изгледе за раст и неопходне реформе које широм Европе треба да створе услове у којима ће европска предузећа наставити да расту, развијају се и користе економије обима и високу технологију.
У том смислу, посебно важним сматрам оно што се у извештају истиче, а где видим шансу и потенцијалне користи и за Србију, а то је:
Анализа Фонда указује на то да добици у дохотку након 15 година од проширења износе око 30% у новој држави чланици Европске уније и око 10% у државама Европске уније које су њене чланице од оснивања. Дакле, говоримо о значајним обостраним користима.
Србија је земља кандидат за чланство у Европској унији и имамо јасне циљеве. Одговорном економском политиком, спровођењем структурних реформи усмерених на раст продуктивности и политиком диверсификације у сваком смислу убрзавамо процес приближавања развијеним тржишним привредама Европе.
Најбоља потврда исправности оваквог нашег приступа јесу остварени резултати – показана отпорност на екстерне шокове без преседана у новијој историји и повољни макроекономски изгледи наше економије. То истичу и препознају и релевантне међународне институције, укључујући и Међународни монетарни фонд, уз оцену да бележимо импресивне резултате и да смо заслужили поверење.
По свим тим основама Србија је, први пут у историји, добила инвестициони кредитни рејтинг од агенције Standard & Poor’s, што нас и додатно приближава развијеним економијама.
Потврда раста и развоја економије јесте и нови трогодишњи инструмент за координацију политика, који ће нам, очекујем, Међународни монетарни фонд у наредних неколико дана одобрити. Taj инструмент се одобрава искључиво земљама које имају добре економске политике и добре перспективе, што јесте Фондова оцена за Србију.
То је у складу и с нашим очекивањима за наредни период. Конкретно:
Повољни и предвидиви услови пословања, квалитет радне снаге у Србији, као и добра дигитална и транспортна повезаност, обезбеђују услове за даљу интеграцију Србије у ланце вредности са земљама Европске уније и за раст продуктивности.
У свету геополитичких тензија и фрагментације тржишта, Србија је мала економија која може да привуче инвестиције из свих крајева света, што ће такође имати позитивне ефекте на наш даљи раст и развој.
На крају, али не мање важно, наш даљи напредак у процесу евроинтеграција, а на линији налаза анализе Међународног монетарног фонда, требало би да резултира обостраним користима у виду раста дохотка. Корист за Србију долази по основу наставка спровођења структурних реформи, даљег јачања институција и преноса знања и технологија, а за Европску унију кроз додатно отварање јединственог тржишта робе, капитала и радне снаге.
Дакле, да поновим, говоримо о значајном потенцијалу обостраних користи.
Захваљујем и реч сада дајем господину Ратновском да нас води кроз данашњи догађај.
Др Јоргованка Табаковић
