18.11.2024.
Uvaženi predavači i gosti,
Poštovane kolege,
Dragi saradnici,
Pre sedam meseci Narodna banka Srbije je bila pokrovitelj osnivanja Udruženja za bankarsko pravo, a ja sam kao guverner sa zadovoljstvom otvorila svečanu osnivačku skupštinu. Nekoliko stručnjaka u ovoj oblasti okupilo se u želji da u budućnosti okupi mnogo više poslenika i delatnika u bankarstvu, kako bi se istinsko znanje, iskustvo i profesionalizam - kojeg je danas čini mi se sve manje u svim poljima društvenog života i rada, pa i u ovoj oblasti – razmenjivalo među njima i kako bi ovu oblast prava učinili atraktivnim mlađim kolegama, na kojima će ostati da kroz regulativu i praksu čuvaju finansijsku stabilnost, koju nismo lako stekli. Danas imam čast i zadovoljstvo da otvorim prvu međunarodnu konferenciju u organizaciji tog udruženja, na kojoj će se razgovarati o različitim temama u oblasti bankarskog prava i bankarstva uopšte.
Podržavam napore ovog udruženja da organizuje međunarodnu konferenciju, na kojem će se dati prilika, pre svega stručnjacima iz inostranstva, da nam prenesu svoja i iskustva svojih zemalja u primeni različitih bankarskih propisa, koje i mi u Srbiji primenjujemo ili ćemo uskoro primenjivati. Za pravnike u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU izuzetno je važno da prilikom implementacije propisa iz EU, kao u prilikom njihove svakodnevne primene, imaju u vidu praksu u zemljama članicama.
Dopada mi se i vaša odluka da današnju konferenciju učinite zanimljivom širokom krugu učesnika odabirom veoma različitih tema, od kolektivne tužbe preko zelenih finansija i primene sankcija, do restrukturiranja.
Ako bih krenula od restrukturiranja, imala bih mnogo toga da kažem. Stanje koje smo zatekli 2012. godine zahtevalo je da primenimo neke metode restrukturiranja poput preuzimanja imovine i obaveze (purchase nad assumption) skoro dve godine pre nego što je EU donela Direktivu o oporavku i restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive). Tako smo taj mehanizam primenili u slučaju tri od ukupno četiri banke kojima je oduzeta dozvola za rad. Trošak rezolucije ove tri banke bio je oko 750 miliona evra, ali bi bio još veći da ovaj mehanizam nije primenjen. Već tokom 2014. godine radili smo s MMF-om na implementaciji navedene direktive u Zakon o bankama. Kada je počeo rat u Ukrajini, prvi put smo koristili mehanizme spasavanja banaka iz pomenute Direktive i Zakona o bankama kako bismo sačuvali imovinu Sberbanke. U svim ovim situacijama, ovi instrumenti, iako daleko od savršenstva, pokazali su se veoma korisnim i značajnim za očuvanje finansijske stabilnosti.
Pomenuta dešavanja u Ukrajini kreirala su nove izazove za bankarski sektor. Iako Srbija nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, većina domaćih banka je u vlasništvu velikih evropskih banaka, koje nisu želele da dopuste da njihova podređena društva budu korišćena za finansijske transakcije ruskih kompanija i pojedinaca koji su potpali pod udar tih sankcija. Ipak, čini se da su nekada očekivanja matičnih banka iz EU takva da njihove podređene kompanije u Srbiji treba da primenjuju sankcije gotovo strože nego što je to slučaj u samoj EU, a pre će biti da se zapravo radi o tzv. de risking modelu postupanja domaćih banaka. Zato će biti veoma zanimljivo čuti kako banke u EU i Ujedinjenom Kraljevstvu primenjuju sankcije i gde je granica između primene sankcija i potencijalne diskriminacije.
ESG, uz veštačku inteligenciju, predstavlja danas najzastupljeniji pojam u društvenoj komunikaciji, pa tako i u finansijskom sektoru. Srbija je već emitovala zelene obveznice, ali i dalje postoji veliki broj otvorenih pitanja. Jedno za mene od najznačajnijih jeste pristupačnost, i to ne samo zelenih obveznica, nego i obveznica uopšte, za male investitore, pa zašto da ne i građane. Zato će biti zanimljivo da čujemo od gospođe Rite Šimon koji su to glavni izazovi i otvorena pitanja u vezi sa zelenim investiranjem, i koja je uloga banaka i supervizora u rešavanju tih izazova, posebno u slučaju greenwashing-a.
Koliko je tek važno diskutovati o kolektivnim tužbama. Mnoge zemlje EU (Španija, Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo, Austrija, Poljska, Mađarska, Hrvatska, Rumunija) suočile su se s velikim, a u nekim slučajevima i ogromnim brojem sporova u bankarskom sektoru. Više od 300.000 tužbi je podneto protiv banaka u Srbiji zbog navodno nezakonite naknade za obradu kredita. Od 2008. godine i dalje banke imaju jako lošu reputaciju u javnosti, što je, čini se, imalo uticaja i na sudsku praksu. Čini se da je to tako i zato što su banke u periodu do negde 2010. godine preterivale u iskorišćavanju svog dominantnog ekonomskog položaja u odnosu na potrošača, čak dotle da su, i pored prevaljivanja kamatnog i valutnog rizika na korisnika, jednostranom odlukom povećavale kamatnu stopu, ugovarale različit tip kursa itd. To zaista nepotrebno preterivanje izazvalo je reakciju, tako da se upravo od finansijske krize nalazimo u jednom ciklusu regulative, a posebno sudske prakse koja je, čini se, veoma naklonjena korisnicima. Zato želimo da čujemo da li je kolektivna tužba, s jedne strane, efikasan mehanizam za zaštitu kolektivnih interesa potrošača, te da li ovaj institut, s druge strane, predstavlja spas od masovnih sporova, koji onemogućavaju normalan rad sudova i ugrožavaju pravo građana na pristup sudu.
Moram da pohvalim organizatore da su, pored raznovrsnih tema, uspeli da okupe i predavače koji su i iz akademske zajednice i iz prakse (advokature), ali i predstavnike regulatora.
Želeći vam uspešan rad, interaktivne prezentacije, ali i nastavak saradnje nakon ove konferencije, verujem da ćete radeći uvek imati na umu da treba ostvariti pravdu, težiti joj, jer ona postoji makar i nesavršena, i mora da bude naš ideal i naš cilj.
Nadam se da će se našim gostima dopasti Srbija i Beograd i, ako im je ovo prvi put da borave ovde, ja se nadam da će ovo biti tek jedan od prvih susreta u nizu, i to baš ovde u Beogradu. Zahvaljujem na strpljenju. Naša očekivanja od ovakvih skupova su takva da ne treba da vas opterećuju, već da vas podstiču na konkretne rezultate.
Kabinet guvernera
