18/11/2024
Уважени предавачи и гости,
Поштоване колеге,
Драги сарадници,
Пре седам месеци Народна банка Србије је била покровитељ оснивања Удружења за банкарско право, а ја сам као гувернер са задовољством отворила свечану оснивачку скупштину. Неколико стручњака у овој области окупило се у жељи да у будућности окупи много више посленика и делатника у банкарству, како би се истинско знање, искуство и професионализам - којег је данас чини ми се све мање у свим пољима друштвеног живота и рада, па и у овој области – размењивало међу њима и како би ову област права учинили атрактивним млађим колегама, на којима ће остати да кроз регулативу и праксу чувају финансијску стабилност, коју нисмо лако стекли. Данас имам част и задовољство да отворим прву међународну конференцију у организацији тог удружења, на којој ће се разговарати о различитим темама у области банкарског права и банкарства уопште.
Подржавам напоре овог удружења да организује међународну конференцију, на којем ће се дати прилика, пре свега стручњацима из иностранства, да нам пренесу своја и искуства својих земаља у примени различитих банкарских прописа, које и ми у Србији примењујемо или ћемо ускоро примењивати. За правнике у земљи која је кандидат за чланство у ЕУ изузетно је важно да приликом имплементације прописа из ЕУ, као у приликом њихове свакодневне примене, имају у виду праксу у земљама чланицама.
Допада ми се и ваша одлука да данашњу конференцију учините занимљивом широком кругу учесника одабиром веома различитих тема, од колективне тужбе преко зелених финансија и примене санкција, до реструктурирања.
Ако бих кренула од реструктурирања, имала бих много тога да кажем. Стање које смо затекли 2012. године захтевало је да применимо неке методе реструктурирања попут преузимања имовине и обавезе (purchase nad assumption) скоро две године пре него што је ЕУ донела Директиву о опоравку и реструктурирању банака (Bank Recovery and Resolution Directive). Тако смо тај механизам применили у случају три од укупно четири банке којима је одузета дозвола за рад. Трошак резолуције ове три банке био је око 750 милиона евра, али би био још већи да овај механизам није примењен. Већ током 2014. године радили смо с ММФ-ом на имплементацији наведене директиве у Закон о банкама. Када је почео рат у Украјини, први пут смо користили механизме спасавања банака из поменуте Директиве и Закона о банкама како бисмо сачували имовину Сбербанке. У свим овим ситуацијама, ови инструменти, иако далеко од савршенства, показали су се веома корисним и значајним за очување финансијске стабилности.
Поменута дешавања у Украјини креирала су нове изазове за банкарски сектор. Иако Србија није увела санкције Руској Федерацији, већина домаћих банка је у власништву великих европских банака, које нису желеле да допусте да њихова подређена друштва буду коришћена за финансијске трансакције руских компанија и појединаца који су потпали под удар тих санкција. Ипак, чини се да су некада очекивања матичних банка из ЕУ таква да њихове подређене компаније у Србији треба да примењују санкције готово строже него што је то случај у самој ЕУ, а пре ће бити да се заправо ради о тзв. de risking моделу поступања домаћих банака. Зато ће бити веома занимљиво чути како банке у ЕУ и Уједињеном Краљевству примењују санкције и где је граница између примене санкција и потенцијалне дискриминације.
ESG, уз вештачку интелигенцију, представља данас најзаступљенији појам у друштвеној комуникацији, па тако и у финансијском сектору. Србија је већ емитовала зелене обвезнице, али и даље постоји велики број отворених питања. Једно за мене од најзначајнијих јесте приступачност, и то не само зелених обвезница, него и обвезница уопште, за мале инвеститоре, па зашто да не и грађане. Зато ће бити занимљиво да чујемо од госпође Рите Шимон који су то главни изазови и отворена питања у вези са зеленим инвестирањем, и која је улога банака и супервизора у решавању тих изазова, посебно у случају greenwashing-a.
Колико је тек важно дискутовати о колективним тужбама. Многе земље ЕУ (Шпанија, Немачка, Уједињено Краљевство, Аустрија, Пољска, Мађарска, Хрватска, Румунија) суочиле су се с великим, а у неким случајевима и огромним бројем спорова у банкарском сектору. Више од 300.000 тужби је поднето против банака у Србији због наводно незаконите накнаде за обраду кредита. Од 2008. године и даље банке имају јако лошу репутацију у јавности, што је, чини се, имало утицаја и на судску праксу. Чини се да је то тако и зато што су банке у периоду до негде 2010. године претеривале у искоришћавању свог доминантног економског положаја у односу на потрошача, чак дотле да су, и поред преваљивања каматног и валутног ризика на корисника, једностраном одлуком повећавале каматну стопу, уговарале различит тип курса итд. То заиста непотребно претеривање изазвало је реакцију, тако да се управо од финансијске кризе налазимо у једном циклусу регулативе, а посебно судске праксе која је, чини се, веома наклоњена корисницима. Зато желимо да чујемо да ли је колективна тужба, с једне стране, ефикасан механизам за заштиту колективних интереса потрошача, те да ли овај институт, с друге стране, представља спас од масовних спорова, који онемогућавају нормалан рад судова и угрожавају право грађана на приступ суду.
Морам да похвалим организаторе да су, поред разноврсних тема, успели да окупе и предаваче који су и из академске заједнице и из праксе (адвокатуре), али и представнике регулатора.
Желећи вам успешан рад, интерактивне презентације, али и наставак сарадње након ове конференције, верујем да ћете радећи увек имати на уму да треба остварити правду, тежити јој, јер она постоји макар и несавршена, и мора да буде наш идеал и наш циљ.
Надам се да ће се нашим гостима допасти Србија и Београд и, ако им је ово први пут да бораве овде, ја се надам да ће ово бити тек један од првих сусрета у низу, и то баш овде у Београду. Захваљујем на стрпљењу. Наша очекивања од оваквих скупова су таква да не треба да вас оптерећују, већ да вас подстичу на конкретне резултате.
Кабинет гувернера
