28.08.2024.
Aleksandar Tomin, pomoćnik generalnog direktora za makroekonomske analize i projekcije u Sektoru za ekonomska istraživanja i statistiku, u današnjoj rubrici „Korisno je da znate” govori o tome šta je to ciljana inflacija i koliku inflaciju Narodna banka Srbije očekuje do kraja godine.
U uvodnom delu Aleksandar Tomin osvrnuo se na koncept ciljanja inflacije kao jedan od okvira monetarne politike koji u svojoj osnovi sadrži opredeljenje centralne banke da instrumente svoje monetarne politike koristi tako da postigne unapred definisanu ciljanu stopu inflacije.
„To znači da je ciljana stopa inflacije jedina numerička smernica za monetarnu politiku koju sprovodi Narodna banka Srbije”, istakao je on.
Napominje da Narodna banka Srbije nastoji da podrži i sprovođenje ekonomske politike Vlade, pod uslovom da time nije ugroženo ostvarivanje ciljane stope inflacije, niti stabilnost finansijskog sistema.
„Narodna banka Srbije koristi ciljanje inflacije ili, kako se još naziva, inflaciono targetiranje, formalno kao svoju monetarnu strategiju počev od 2009. godine”, rekao je Aleksandar Tomin.
Na pitanje kako se definiše cilj za inflaciju, on kaže da se cilj za inflaciju utvrđuje kao jedinstvena numerička vrednost s dozvoljenim odstupanjem i meri se godišnjom procentualnom promenom indeksa potrošačkih cena.
„Taj cilj se utvrđuje za nekoliko godina unapred da bi se definisao srednjoročni okvir za odlučivanje o monetarnoj politici, s obzirom na to da je potrebno vreme da mere monetarne politike daju pune efekte, a na taj način utiče se na usidravanje inflacionih očekivanja”, naglasio je on.
Posebno je istakao da ciljanu stopu inflacije utvrđuje Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom, na osnovu analize tekućih i očekivanih makroekonomskih kretanja i srednjoročnog plana korekcije cena na koje Vlada ima direktan ili indirektan uticaj.
„Trenutna ciljana stopa inflacije je definisana u visini od 3%, s dozvoljenim odstupanjem od ± 1,5 procentnih poena i to su upravo u javnosti popularno nazvane granice inflacionog cilja Narodne banke Srbije, koje se kreću između 1,5% i 4,5%.”
„Najjednostavnije rečeno – da bi se obezbedila fleksibilnost monetarne politike bez narušavanja njenog kredibiliteta.
Šta to konkretno podrazumeva? Ciljana inflacija je srednjoročni cilj, što znači da ostvarena inflacija može kratkoročno odstupati od centralne vrednosti cilja usled egzogenih poremećaja. Narodna banka Srbije ne mora reagovati na privremeno odstupanje inflacije od utvrđenog cilja u slučaju kada bi vraćanje inflacije na cilj u kratkom periodu zahtevalo takve promene u monetarnoj politici koje bi u većoj meri nepovoljno uticale na ostale makroekonomske pokazatelje”, objasnio je Aleksandar Tomin.
Čak i ako inflacija u tom slučaju privremeno odstupi naviše ili naniže u odnosu na cilj, postoji prihvatljiv prostor tog odstupanja.
Prema njegovim rečima, jedan od važnih preduslova ciljanja inflacije jeste i vođenje transparentne i odgovorne monetarne politike koja se oslanja na efikasnu komunikaciju s javnošću.
„U tom kontekstu, Narodna banka Srbije objavljuje saopštenja sa sednice Izvršnog odbora istog dana kada je sednica održana radi objašnjenja razloga zbog kojih je Izvršni odbor doneo određenu odluku i, takođe, tromesečno objavljuje Izveštaj o inflaciji, koji predstavlja najvažnije sredstvo informisanja javnosti o dešavanjima u ekonomiji koja utiču na odluke Izvršnog odbora i aktivnosti centralne banke”, kaže Aleksandar Tomin.
Posle kratkog objašnjenja šta to Narodna banka Srbije pokušava da postigne ciljanjem inflacije, osvrnimo se na postignute rezultate.
„U poslednjih nekoliko godina čitav svet je bio suočen sa snažnim inflatornim pritiscima i u tim uslovima i inflacija u Srbiji je bila visoka neko vreme. Nakon dostizanja vrhunca na nivou od oko 16% u martu 2023, ona je zahvaljujući popuštanju globalnih troškovnih pritisaka i zaoštravanju monetarne politike kontinuirano opadala i u maju ove godine vratila se u granice cilja, a u junu je dodatno smanjena na 3,8%”, ističe on.
Takođe, rekao je da, prema poslednjem raspoloživom podatku o julskoj inflaciji, ona iznosi 4,3% međugodišnje, te da je nastavila da se kreće u granicama cilja treći mesec uzastopno. Njen privremeni rast u julu u odnosu na jun bio je vođen serijom jednokratnih poskupljenja pojedinih prehrambenih proizvoda sa značajnim učešćem u indeksu potrošačkih cena, poput hleba, kafe, konditorskih proizvoda, naftnih derivata i pojedinih usluga koje pripadaju kategoriji regulisanih cena.
„Na takva kretanja uticao je rast cena tih proizvoda na svetskom tržištu (u slučaju kafe) ili sirovina u njihovoj proizvodnji (u slučaju derivata nafte i konditorskih proizvoda), dakle, faktori na koje Narodna banka Srbije nema direktan uticaj”, pojasnio je on.
Kada su u pitanju očekivanja za naredni period, Aleksandar Tomin kaže da se u narednim mesecima očekuje da inflacija postepeno opada i da se do kraja tekuće godine nađe na nivou od oko 4%, a da se tokom naredne godine postepeno približi centralnoj vrednosti cilja od 3%. Usporavanju inflacije u ovoj i u narednoj godini doprinosiće i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija, niža inflaciona očekivanja, očekivano usporavanje rasta realnih zarada, kao i očekivani pad svetske cene nafte u skladu s fjučersima.
Na kraju videa rekao je da Narodna banka Srbije očekuje da će inflacija kod nas nastaviti da se kreće u granicama cilja u narednom periodu, a određenu sigurnost za to daju modeli na osnovu kojih se rade projekcije, a koji uključuju i elemente veštačke inteligencije.
„Činjenica je i da smo u poslednjih godinu i po dana relativno pouzdano projektovali kretanje inflacije i još krajem 2022. godine najavljivali njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, što se na kraju i ostvarilo”, zaključio je Aleksandar Tomin.
Kabinet guvernera
