28.08.2024.
Александар Томин, помоћник генералног директора за макроекономске анализе и пројекције у Сектору за економска истраживања и статистику, у данашњој рубрици „Корисно је да знате” говори о томе шта је то циљана инфлација и колику инфлацију Народна банка Србије очекује до краја године.
У уводном делу Александар Томин осврнуо се на концепт циљања инфлације као један од оквира монетарне политике који у својој основи садржи опредељење централне банке да инструменте своје монетарне политике користи тако да постигне унапред дефинисану циљану стопу инфлације.
„То значи да је циљана стопа инфлације једина нумеричка смерница за монетарну политику коју спроводи Народна банка Србије”, истакао је он.
Напомиње да Народна банка Србије настоји да подржи и спровођење економске политике Владе, под условом да тиме није угрожено остваривање циљане стопе инфлације, нити стабилност финансијског система.
„Народна банка Србије користи циљање инфлације или, како се још назива, инфлационо таргетирање, формално као своју монетарну стратегију почев од 2009. године”, рекао је Александар Томин.
На питање како се дефинише циљ за инфлацију, он каже да се циљ за инфлацију утврђује као јединствена нумеричка вредност с дозвољеним одступањем и мери се годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена.
„Тај циљ се утврђује за неколико година унапред да би се дефинисао средњорочни оквир за одлучивање о монетарној политици, с обзиром на то да је потребно време да мере монетарне политике дају пуне ефекте, а на тај начин утиче се на усидравање инфлационих очекивања”, нагласио је он.
Посебно је истакао да циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с Владом, на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај.
„Тренутна циљана стопа инфлације је дефинисана у висини од 3%, с дозвољеним одступањем од ± 1,5 процентних поена и то су управо у јавности популарно назване границе инфлационог циља Народне банке Србије, које се крећу између 1,5% и 4,5%.”
„Најједноставније речено – да би се обезбедила флексибилност монетарне политике без нарушавања њеног кредибилитета.
Шта то конкретно подразумева? Циљана инфлација је средњорочни циљ, што значи да остварена инфлација може краткорочно одступати од централне вредности циља услед егзогених поремећаја. Народна банка Србије не мора реаговати на привремено одступање инфлације од утврђеног циља у случају када би враћање инфлације на циљ у кратком периоду захтевало такве промене у монетарној политици које би у већој мери неповољно утицале на остале макроекономске показатеље”, објаснио је Александар Томин.
Чак и ако инфлација у том случају привремено одступи навише или наниже у односу на циљ, постоји прихватљив простор тог одступања.
Према његовим речима, један од важних предуслова циљања инфлације јесте и вођење транспарентне и одговорне монетарне политике која се ослања на ефикасну комуникацију с јавношћу.
„У том контексту, Народна банка Србије објављује саопштења са седнице Извршног одбора истог дана када је седница одржана ради објашњења разлога због којих је Извршни одбор донео одређену одлуку и, такође, тромесечно објављује Извештај о инфлацији, који представља најважније средство информисања јавности о дешавањима у економији која утичу на одлуке Извршног одбора и активности централне банке”, каже Александар Томин.
После кратког објашњења шта то Народна банка Србије покушава да постигне циљањем инфлације, осврнимо се на постигнуте резултате.
„У последњих неколико година читав свет је био суочен са снажним инфлаторним притисцима и у тим условима и инфлација у Србији је била висока неко време. Након достизања врхунца на нивоу од око 16% у марту 2023, она је захваљујући попуштању глобалних трошковних притисака и заоштравању монетарне политике континуирано опадала и у мају ове године вратила се у границе циља, а у јуну је додатно смањена на 3,8%”, истиче он.
Такође, рекао је да, према последњем расположивом податку о јулској инфлацији, она износи 4,3% међугодишње, те да је наставила да се креће у границама циља трећи месец узастопно. Њен привремени раст у јулу у односу на јун био је вођен серијом једнократних поскупљења појединих прехрамбених производа са значајним учешћем у индексу потрошачких цена, попут хлеба, кафе, кондиторских производа, нафтних деривата и појединих услуга које припадају категорији регулисаних цена.
„На таква кретања утицао је раст цена тих производа на светском тржишту (у случају кафе) или сировина у њиховој производњи (у случају деривата нафте и кондиторских производа), дакле, фактори на које Народна банка Србије нема директан утицај”, појаснио је он.
Када су у питању очекивања за наредни период, Александар Томин каже да се у наредним месецима очекује да инфлација постепено опада и да се до краја текуће године нађе на нивоу од око 4%, а да се током наредне године постепено приближи централној вредности циља од 3%. Успоравању инфлације у овој и у наредној години доприносиће и даље рестриктивни монетарни услови, нижа увозна инфлација, нижа инфлациона очекивања, очекивано успоравање раста реалних зарада, као и очекивани пад светске цене нафте у складу с фјучерсима.
На крају видеа рекао је да Народна банка Србије очекује да ће инфлација код нас наставити да се креће у границама циља у наредном периоду, а одређену сигурност за то дају модели на основу којих се раде пројекције, а који укључују и елементе вештачке интелигенције.
„Чињеница је и да смо у последњих годину и по дана релативно поуздано пројектовали кретање инфлације и још крајем 2022. године најављивали њен повратак у границе циља средином ове године, што се на крају и остварило”, закључио је Александар Томин.
Кабинет гувернера
