21.08.2024.
Dinamičan rast dinarske štednje nastavlja se i tokom prvih sedam meseci 2024. godine. Dobri makroekonomski pokazatelji, koji se ogledaju prvenstveno u očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru, doprineli su da dinarska štednja stanovništva tokom ove godine poraste za 27,7 milijardi dinara, ili 20,1%. Prema poslednjim operativnim podacima, u poslednjoj godini dana dinarska štednja je povećana za 53,6 milijardi dinara (48%) i dostigla je svoj najviši nivo od 165,6 milijardi dinara.
Nova polugodišnja analiza isplativosti dinarske i devizne štednje urađena za period od juna 2012. do juna 2024. godine pokazala je da je dinarska štednja u poslednjih dvanaest godina bila isplativija od devizne štednje – i kratkoročno, i dugoročno.
Pored viših kamatnih stopa na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i neoporezivanja prihoda od kamate na dinarsku štednju nasuprot oporezivanju prihoda od kamate na deviznu štednju po stopi od 15%, većoj isplativosti štednje u domaćoj valuti od devizne štednje doprinela je dostignuta i sačuvana makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, a posebno u uslovima višegodišnjih kriza, kada su adekvatne i blagovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike imale ključnu ulogu.
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih dvanaest godina povećana je preko devet puta. Pozitivne promene ostvarene su i u strukturi dinarske štednje u vidu rasta dugoročnih depozita, koji su povećani sa 2,0 milijardi dinara u junu 2012. godine na 36,6 milijardi dinara u junu 2024. godine. S obzirom na to da je dinarska štednja rasla brže od devizne, njeno učešće u ukupnoj štednji poraslo je sa 1,89% u junu 2012. na 8,41% u junu 2024. godine. U prvoj polovini tekuće godine rast je najizraženiji kod štednih uloga ročnosti od šest do dvanaest meseci (19,4 milijarde dinara), koji su i najzastupljeniji u strukturi štednje (čine gotovo polovinu dinarske štednje). Nešto umerenije je povećana štednja po viđenju (6,2 milijarde dinara) i štednja ročnosti preko dve godine (1,0 milijardi dinara), dok je štednja ročnosti od jedne do dve godine smanjena (4,2 milijarde dinara – deo ovog smanjenja duguje se kalendarskom efektu prestupne 2024). Prosečan iznos dinarske štednje po partiji krajem juna iznosio je 165.000,0 dinara.
U proteklih dvanaest godina devizna štednja je gotovo udvostručena, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. na 15,0 milijardi evra u junu 2024. godine. Rast devizne štednje u prvom delu ove godine iznosio je 557,8 miliona evra, ili 3,87%, i u najvećoj meri rezultat je izraženijeg oročavanja deviznih sredstava na rok od šest do dvanaest meseci (698,9 miliona evra). Skromnije je povećana i štednja po viđenju (196,3 miliona evra), dok je devizna štednja oročena na rok od jedne do dve godine smanjena (218,4 miliona evra – delom usled kalendarskog efekta prestupne 2024). Prosečan iznos devizne štednje po partiji krajem juna iznosio je 3.162 evra.
Mere monetarne i fiskalne politike donete tokom prethodnih godina doprinele su da inflacija u Srbiji ima opadajuću putanju. Inflacija je u julu iznosila 4,3% na međugodišnjem nivou, tako da se, već treći mesec zaredom, nalazi u granicama ciljanog raspona (3 ± 1,5%).
Relativna stabilnost kursa dinara prema evru održava se i tokom 2024. godine u uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka. Narodna banka Srbije je u ovoj godini intervenisala neto kupovinom 1,8 milijardi evra, čime je doprinela rastu deviznih rezervi na nivo preko 28 milijardi evra. Taj nivo deviznih rezervi pokriva preko 7,4 meseca uvoza robe i usluga, što je znatno više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Agencije Standard & Poor’s (u aprilu) i Fitch (početkom avgusta) povećale su izglede (outlook) Srbije za dobijanje kreditnog rejtinga investicionog ranga sa stabilnih na pozitivne, uz potvrdu kreditnog rejtinga na nivou BB+.
Poverenje međunarodnih investitora u zdrave i održive ekonomske pokazatelje Srbije i kreditni rejting potvrdio je uspešan izlazak naše zemlje na međunarodno tržište kapitala u junu, kada je realizovana prva emisija desetogodišnjih dolarskih evroobveznica za održivi razvoj (čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti) u ukupnom iznosu od 1,5 milijardi dolara, pri čemu je ukupna tražnja investitora premašila iznos od 6,5 milijardi dolara. Odmah nakon emisije obavljena je i hedžing transakcija kojom su obaveze prebačene u evro, a troškovi finansiranja dodatno smanjeni, tako da stopa nakon hedžing transakcije iznosi 4,75%.
Međunarodni monetarni fond je krajem juna doneo odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom. S obzirom na dobre rezultate, aranžman će nastaviti da se tretira kao aranžman iz predostrožnosti (tj. bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje).
Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je reoročavana u periodu od dvanaest godina (od juna 2012), pokazala je da bi štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2024. godine, dobio gotovo 53.500 dinara (460 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja) (Tabela 1).
I dinarska štednja oročena na godinu dana bila je isplativija od odgovarajuće štednje u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98%).
Štediša koji je od juna 2023. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2024. godine skoro 2.900 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost od 100.000 dinara u evrima (Tabela 2).
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u najvećem broju posmatranih tromesečnih potperioda (preko 90%), dok je dinarska štednja oročena na dve godine bila isplativija od štednje oročene na isti rok u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima (100%). Kako analize pokazuju, u posmatranom periodu od dvanaest godina bilo je isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok na koji je oročena štednja.
Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da prati i analizira štednju u domaćoj valuti, budući da unapređenje dinarizacije finansijskog sistema predstavlja jedan od njenih prioriteta.
Sektor za monetarne i devizne operacije
