21.08.2024.
Динамичан раст динарске штедње наставља се и током првих седам месеци 2024. године. Добри макроекономски показатељи, који се огледају првенствено у очуваној финансијској стабилности и релативној стабилности курса динара према евру, допринели су да динарска штедња становништва током ове године порасте за 27,7 милијарди динара, или 20,1%. Према последњим оперативним подацима, у последњој години дана динарска штедња је повећана за 53,6 милијарди динара (48%) и достигла је свој највиши ниво од 165,6 милијарди динара.
Нова полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње урађена за период од јуна 2012. до јуна 2024. године показала је да је динарска штедња у последњих дванаест година била исплативија од девизне штедње – и краткорочно, и дугорочно.
Поред виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима и неопорезивања прихода од камате на динарску штедњу насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15%, већој исплативости штедње у домаћој валути од девизне штедње допринела је достигнута и сачувана макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама, а посебно у условима вишегодишњих криза, када су адекватне и благовремено донете мере монетарне и фискалне политике имале кључну улогу.
Штедња у домаћој валути у последњих дванаест година повећана је преко девет пута. Позитивне промене остварене су и у структури динарске штедње у виду раста дугорочних депозита, који су повећани са 2,0 милијарди динара у јуну 2012. године на 36,6 милијарди динара у јуну 2024. године. С обзиром на то да је динарска штедња расла брже од девизне, њено учешће у укупној штедњи порасло је са 1,89% у јуну 2012. на 8,41% у јуну 2024. године. У првој половини текуће године раст је најизраженији код штедних улога рочности од шест до дванаест месеци (19,4 милијарде динара), који су и најзаступљенији у структури штедње (чине готово половину динарске штедње). Нешто умереније је повећана штедња по виђењу (6,2 милијарде динара) и штедња рочности преко две године (1,0 милијарди динара), док је штедња рочности од једне до две године смањена (4,2 милијарде динара – део овог смањења дугује се календарском ефекту преступне 2024). Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна износио је 165.000,0 динара.
У протеклих дванаест година девизна штедња је готово удвостручена, сa 7,9 милијарди евра у јуну 2012. на 15,0 милијарди евра у јуну 2024. године. Раст девизне штедње у првом делу ове године износио је 557,8 милиона евра, или 3,87%, и у највећој мери резултат је израженијег орочавања девизних средстава на рок од шест до дванаест месеци (698,9 милиона евра). Скромније је повећана и штедња по виђењу (196,3 милиона евра), док је девизна штедња орочена на рок од једне до две године смањена (218,4 милиона евра – делом услед календарског ефекта преступне 2024). Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна износио је 3.162 евра.
Мере монетарне и фискалне политике донете током претходних година допринеле су да инфлација у Србији има опадајућу путању. Инфлација је у јулу износила 4,3% на међугодишњем нивоу, тако да се, већ трећи месец заредом, налази у границама циљаног распона (3 ± 1,5%).
Релативна стабилност курса динара према евру одржава се и током 2024. године у условима преовлађујућих апрецијацијских притисака. Народна банка Србије је у овој години интервенисала нето куповином 1,8 милијарди евра, чиме је допринела расту девизних резерви на ниво преко 28 милијарди евра. Тај ниво девизних резерви покрива преко 7,4 месеца увоза робе и услуга, што је знатно више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
Агенције Standard & Poor’s (у априлу) и Fitch (почетком августа) повећале су изгледе (outlook) Србије за добијање кредитног рејтинга инвестиционог ранга са стабилних на позитивне, уз потврду кредитног рејтинга на нивоу BB+.
Поверење међународних инвеститора у здраве и одрживе економске показатеље Србије и кредитни рејтинг потврдио је успешан излазак наше земље на међународно тржиште капитала у јуну, када је реализована прва емисија десетогодишњих доларских еврообвезница за одрживи развој (чија ће средства бити коришћена за одрживе пројекте у области зелене агенде и социјално одговорних активности) у укупном износу од 1,5 милијарди долара, при чему је укупна тражња инвеститора премашила износ од 6,5 милијарди долара. Одмах након емисије обављена је и хеџинг трансакција којом су обавезе пребачене у евро, а трошкови финансирања додатно смањени, тако да стопа након хеџинг трансакције износи 4,75%.
Међународни монетарни фонд је крајем јуна донео одлуку о успешном завршетку трећег разматрања резултата економског програма Србије, који је подржан стендбај аранжманом. С обзиром на добре резултате, аранжман ће наставити да се третира као аранжман из предострожности (тј. без намере да се средства користе осим у случају платнобилансних потреба земље).
Анализа исплативости штедње орочене на годину дана, која је реорочавана у периоду од дванаест година (од јуна 2012), показала је да би штедиша на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2024. године, добио готово 53.500 динара (460 евра) више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења) (Табела 1).
И динарска штедња орочена на годину дана била је исплативија од одговарајуће штедње у еврима у готово свим посматраним годишњим потпериодима (преко 98%).
Штедиша који је од јуна 2023. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну 2024. године скоро 2.900 динара више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност од 100.000 динара у еврима (Табела 2).
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од штедње у еврима у највећем броју посматраних тромесечних потпериода (преко 90%), док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од штедње орочене на исти рок у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима (100%). Како анализе показују, у посматраном периоду од дванаест година било је исплативије штедети у динарима, без обзира на рок на који је орочена штедња.
Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да прати и анализира штедњу у домаћој валути, будући да унапређење динаризације финансијског система представља један од њених приоритета.
Сектор за монетарне и девизне операције
