04.03.2024.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na 31. Kopaonik biznis forumu

Novi globalni kontekst: izazovi neizvesne budućnosti

Uvaženi članovi Vlade, poštovani predstavnici diplomatskog kora, poštovani predstavnici privrede, cenjene kolege ekonomisti, dame i gospodo, dragi prijatelji,

Koliko danas vredi ideal iz čuvene rečenice: „Državu čine ljudi, njome vladaju ljudi i ona postoji radi ljudi”?

Rečenica koju je izrekao Abraham Linkoln u govoru o novom rađanju slobode 1864. godine, održanom u čast vojnika palih kod Getizburga u jednoj od odlučujućih bitaka u Američkom građanskom ratu.

Danas govorimo o izazovima neizvesne budućnosti, a budućnost je uvek neizvesna. Međutim, živimo u vreme kad je neizvesna i prošlost, koja se često ciljano krivotvori, kako bi tim lažnim novcem kupili vernike za nove teorije kojima treba preraspodeliti pravi novac i prave realne vrednosti.

Mi smo u decembru prošle godine obeležili 150 godina srpskog dinara kao nacionalne valute. Na obeležavanju te važne godišnjice rekla sam da se malo koja nacija u svetu može pohvaliti time da ima svoju valutu jedan i po vek. Pored tradicionalnih državnih simbola – grba, zastave i himne, duh i snagu jedne države čine njena tradicija, kultura i nacionalna valuta. Trajanje ovih državnih odličja pokazatelj je koliko je neka nacija dugotrajna, koliko je stabilna i koliko je postojana. Oni su i ogledalo istorije i tekovina jednog naroda, a od suštinskog su značaja za njen suverenitet i ugled u svetu. I sve o čemu budemo diskutovali tokom ova tri dana gubi smisao ako deo našeg naroda nema pravo na svoju valutu i na osnovna lična sredstva za život. Niko nema pravo da našem narodu uskrati pravo na sopstvenu valutu, niti pravo na život u miru. To zaslužuje reagovanje svakog čoveka i institucije da bi uopšte bilo budućnosti!

Lako je ostati nedodirljiv i uzvišen, ne uključiti se u problem, držati se po strani, deliti savete, ustati i držati propovedi, samouvereno pričati o teoriji. Lako je mahati svojim moralnim ubeđenjima, pozivati se na nemoć...

Reči, reči... Reči su početak, a samo dela i rezultati govore o svima nama.

Na globalnoj sceni promene se dešavaju veoma brzo. Svetska privreda je za kratko vreme prešla put od gotovo deflacije do visoke inflacije. Od negativnih kamatnih stopa i jeftinog novca, do vrlo brzog zatezanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Gotovo fanatično se govori o zelenoj ekonomiji, pozitivnim i negativnim stranama brzorastuće generativne veštačke inteligencije. Razni oblici fragmentacije i polarizacije testiraju potrošačko i investiciono poverenje i imaju snagu da promene globalnu ekonomsku scenu.

Sve to nas podseća da svaka ozbiljna diskusija o ostvarenim i budućim kretanjima mora uvažiti kompleksnost makroekonomskih uslova i geopolitičkih odnosa u kojima se donose i sprovode odluke ekonomske politike. Ekonomska politika, oduvek i svuda, mora da se rukovodi srednjoročnim ciljevima, koji nisu spisak lepih želja. Zbog toga ću ponoviti zaključak od prošle godine – ono što razlikuje teoriju od prakse jeste naša odgovornost za ljude, za rast i razvoj i za socijalnu stabilnost. Zavisimo od uslova vremena u kojem živimo, ali i od odluka koje donosimo i za čije posledice snosimo odgovornost.

Dame i gospodo,

(Slajd 2) U Srbiji je, u ovakvom globalnom ambijentu otpornost naše ekonomije ponovo testirana i potvrđena! Navešću nekoliko primera.

• Rekordan izvoz robe i usluga od 41 milijarde evra u 2023. godini za 75% je viši nego u pretpandemijskoj 2019. godini.
• Obezbedili smo rekordne devizne rezerve zemlje od 25 milijardi evra i one su za 87% više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.
• Obezbedili smo ambijent za rekordne strane direktne investicije od 4,5 milijardi evra prošle godine, što je za oko 20% više nego u pretpandemijskoj 2019. godini.
• Stopa nezaposlenosti je na najnižem nivou.
• Formalna zaposlenost u privatnom sektoru nalazi se oko 10% iznad pretpandemijskog nivoa.
• Prosečna zarada u decembru za 64% je veća od pretkriznog nivoa.
• Zbog svega toga, ocene analitičara i investitora su da „srpske obveznice sijaju”, što ogromna tražnja za osmogodišnjim dinarskim hartijama i potvrđuje, dok je razlika u prinosima na devizne hartije u odnosu na nemačke obveznice značajno smanjena.

Svi ovi rezultati potvrđuju ispravnost ekonomske politike koju smo vodili. Zato predano radimo na cilju da Srbija dobije investicioni rang, usmerenije nego ikada. Bavimo se svim faktorima koji mogu uticati na povećanje izgleda odnosno rejtinga. Posvećenost tom cilju treba da rezultira još većim investicijama i proširenjem baze investitora, a da Srbiju još bolje pozicionira na investicionoj mapi ne samo kada su u pitanju strane direktne investicije, već i portfolio investicije tj. obveznice.

Na ovom mestu idealan je trenutak da kažem sledeće. Kakva je razlika između ulaganja domaćih i stranih investitora? Neka mi neko pokaže analizu efekata gde je država otežala ulaganje domaćim investitorima, neka mi da ijedan dokaz kojim može tu tvrdnju da potkrepi. I molim vas da mi kažete čime se to rukovode strani ili domaći investitori osim da zarade, da plate što manje poreza i da taj profit upotrebe kako oni hoće. Nema tu razlike. U tom smislu dobijanje investicionog ranga, koji je nama faktički ulaganjima i priznat, jeste nešto na čemu ćemo raditi da i formalno dobijemo poboljšane izglede.

(Slajd 3) Zbog toga ću danas, kada sumiramo rezultate i izazove, govoriti o pet tema:

• Prva su faktori inflacije, što je bila ključna globalna tema u ekonomskim diskusijama u prethodne tri godine;
• Druga tema jeste reakcija monetarne i makroprudencijalne politike;
• Treća tema, koja je važna sa aspekta sprovođenja naše ekonomije kroz brojne izazove, jesu pokazatelji naše otpornosti na eksterne rizike;
• Četvrta tema, takođe važna sa aspekta okvira koji ste postavili za diskusiju na Forumu, jeste doprinos makroekonomske stabilnosti poslovanju privrede;
• I peta tema su projekcije Narodne banke Srbije, uz ocenu ključnih rizika.

Krenuću redom.

(Slajd 4) Dobra vest jeste da je u većini zemalja tokom prošle godine uspostavljena opadajuća putanja inflacije. I u Srbiji je inflacija u snažnom padu od aprila i na kraju prošle godine bila je dvostruko niža nego godinu dana ranije i u skladu s projekcijom koju sam iznela prošle godine na ovom mestu.

• Uz dobru domaću poljoprivrednu sezonu, najsnažniji dezinflatorni faktor bilo je popuštanje troškovnih pritisaka u proizvodnji hrane na globalnom nivou, koji su prethodno najviše i doprinosili povećanju domaće inflacije.
• Pored toga, i niže cene energenata, uz razrešenje većeg dela zastoja u lancima snabdevanja, oslabili su inflatorne pritiske.
• I po osnovu ostalih uvoznih i proizvođačkih cena inflatorni pritisci su oslabili tokom prethodne godine.
• Na to se nadovezuje i dezinflatorno dejstvo eksterne i domaće agregatne tražnje, uz restriktivnije monetarne uslove.

U januaru je međugodišnja inflacija dodatno smanjena, na 6,4%, što je bilo u potpunosti u skladu s našim nowcast modelom, za koji koristimo veštačku inteligenciju. Naša je procena da je u februaru inflacija i dodatno usporila, na 5,5% međugodišnje.

(Slajd 5) U vezi s povremenim diskusijama o faktorima inflacije i vrhu inflacije u Srbiji i drugim zemljama srednje Evrope, navešću samo nekoliko činjenica.

• Na rast inflacije u Srbiji u prethodne tri godine najviše su uticale cene hrane i energenata – od 53% do 75% međugodišnje inflacije odnosilo se na rast ovih cena, na koje su ključno uticali globalni faktori.
• U uporedivim zemljama srednje Evrope inflacija je rasla na nivoe koji nisu beleženi decenijama, s tim što se momenat dostizanja njenog vrha razlikuje. U Srbiji je vrh inflacije dostignut nešto kasnije i uglavnom je bio niži nego u tim zemljama, pa je komparativno manji i efekat visoke baze iz istog perioda 2022. godine.
• Kasniji vrhunac inflacije u Srbiji u poređenju s drugim zemljama objašnjava i to što je naša država u prvom talasu energetske krize najveći teret troškova preuzela na sebe. Time je smanjena neizvesnost na domaćem tržištu i ublažen prvi talas krize, dok je u većini drugih zemalja najveći deo tih korekcija izvršen naglo već u 2022. godini.
• Takođe, bazna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije i meri uticaj monetarne politike, u Srbiji je u prethodne tri godine ostvarila manji rast nego u većini uporedivih zemalja srednje Evrope.

(Slajd 6) Druga tema naslanja se na prvu. Prošlu godinu obeležio je nastavak pooštravanja monetarnih uslova većine centralnih banaka, što je svakako jedan od faktora opadajuće putanje inflacije.

• Narodna banka Srbije je među prvima, oktobra 2021. godine, zaoštrila monetarne uslove, a pravovremenost i odmerenost odluka omogućila nam je da tokom 2023. godine reagujemo umerenije.
• Referentnu kamatnu stopu smo u 2023. godini povećali ukupno za 1,5 procentnih poena i od jula je na nivou od 6,5%.
• Uz to, u septembru smo putem instrumenta obavezne rezerve trajno povukli deo viška dinarske likvidnosti s tržišta.
• Cilj naših mera jeste usidrenost inflacionih očekivanja i ograničenje sekundarnih efekata viših cena hrane i energenata na rast ostalih cena.
• Da kanal kamatnih stopa dobro funkcioniše potvrđuje to što su se dosadašnja povećanja referentne kamatne stope prenela na sve dinarske kamatne stope.
• Takođe, ulazak inflacionih očekivanja finansijskog sektora u granice cilja i usidrenost njihovih srednjoročnih očekivanja, uz smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja privrede, potvrđuju i efikasnost kanala očekivanja.
• Kao odgovoran regulator, a sagledavajući sve aspekte uticaja rasta kamatnih stopa na evro tržištu novca na domaće finansijsko tržište, doneli smo i privremenu meru ograničavanja kamatnih stopa na stambene kredite. Efekat ove mere na finansijski rezultat bankarskog sektora ni na koji način ne ugrožava poslovanje bankarskog sektora, a doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti sprečavanjem rasta problematičnih kredita. Merom se povećava i raspoloživi dohodak stanovništva, ali u obimu koji ne ugrožava snažnu opadajuću putanju inflacije, jer čini oko 0,3% ukupne potrošnje domaćinstava u Srbiji u jednoj godini. Time smo našli pravu ravnotežu u hijerarhiji ciljeva – stabilnost cena, finansijska stabilnost i privredni rast.

(Slajd 7) Treća tema jeste otpornost srpske ekonomije, koja je testirana i potvrđena i tokom 2023. godine.

• Prošle godine naš bruto domaći proizvod povećan je za 2,5%, čime je kumulativan rast u protekle četiri izazovne godine iznosio 12%. I struktura prošlogodišnjeg rasta je dobra – vođen je neto izvozom i investicijama u osnovna sredstva, i to uprkos usporavanju rasta zone evra i naših drugih važnih spoljnotrgovinskih partnera. Rastu investicija doprineli su povećana profitabilnost privrede, visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija i kapitalna ulaganja države.
• Otpornost potvrđuje i izvoz robe i usluga, čija je vrednost u 2023. godini dostigla 41 milijardu evra, što je 3,5 puta viši nivo u poređenju s 2012. godinom i za preko 75% viši nivo nego u pretpandemijskoj 2019. godini. O značaju povećanih izvoznih kapaciteta govori i to što je izvoz robe u Nemačku, koja je naš najvažniji trgovinski partner, u prošloj godini povećan za 14%, uprkos padu njihove ekonomske aktivnosti.
•  I priliv stranih direktnih investicija nastavlja da beleži rekorde s preko 4,5 milijardi evra u 2023. godini, od čega je više od 60% i dalje usmereno u razmenljive sektore.
• Obezbedili smo i rekordne devizne rezerve od 25 milijardi evra, a rezerve zlata smo povećali na preko 40 tona, čime čine oko 10% ukupnih rezervi. U odnosu na 2012. godinu vrednost zlatnih rezervi povećana je četiri puta.

(Slajd 8) Očuvali smo i relativnu stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, kao jedan od ključnih stubova finansijske stabilnosti, izvesnosti poslovanja i investicionog i potrošačkog poverenja.

• U uslovima preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka, u šest od sedam godina Narodna banka Srbije je bila neto kupac deviza. Samo u 2023. godini neto smo kupili blizu 4 milijarde evra, a od 2017. godine preko 9 milijardi evra.
• Zbog toga me uvek i iznova iznenađuju ocene pojedinaca o precenjenosti dinara i njihovi saveti da dozvolimo njegovu deprecijaciju zarad veće podrške izvozu. Šta je mana takvih preporuka, osim što se zanemaruje činjenica da mi već dugi niz godina zapravo imamo izražene aprecijacijske pritiske? Takvi saveti zanemaruju činjenicu da izvoz ne opredeljuje nominalni već realni devizni kurs i to što bi se eventualno slabljenje dinara odrazilo na rast inflacije. Podsećanja radi, deprecijacija dinara prema evru tokom 2010. i 2012. godine bitno je pojačavala efekat uvozne inflacije na domaću inflaciju, a bez većih pozitivnih efekata na eksternu konkurentnost naše privrede. I da ponovim: konkurentnost se podstiče strukturnim politikama, a ne politikom kursa!

Svi ovi rezultati ukazuju na barem tri očigledna zaključka. Prvo, pokazuju da su nosioci politika u Srbiji strateški radili na stvaranju rezervi za odbranu od šokova. Drugo, potvrđuju i da su nosioci ekonomske politike u Srbiji umeli da odgovore na brojne šokove pravim i pravovremenim merama. I treće, ovi rezultati su najmerodavniji pokazatelj kako će nosioci politika reagovati i u budućnosti.

Cenjene kolege,

(Slajd 9) Jedno od pitanja koje iznova postavljamo na ovakvim skupovima jeste i doprinos makroekonomske stabilnosti u Srbiji poslovanju naše privrede. Podaci ukazuju na sledeće:

1. Rast realnih poslovnih prihoda privrede od 5% prosečno godišnje u periodu 2013–2022. godine ukazuje na znatno uvećanje poslovne aktivnosti privrede.
2. Rast realnih poslovnih prihoda bio je važan faktor smanjenja jediničnih troškova u proizvodnji, rasta profitabilnosti i jačanja finansijskog položaja domaće ekonomije, što potvrđuje i široka disperzija rasta po delatnostima.
3. Rast realnih poslovnih prihoda, posebno na inostranom tržištu, ukazuje i na to da je uspon privrede Srbije povezan s rastom konkurentnosti i izvozne sklonosti, u čijoj osnovi su i rast investicija u proširenje i modernizaciju kapaciteta, transfer tehnologije i uvođenje novih poslovnih modela.
4. Uz to, blagovremene i obimne reakcije države u periodu koji je opterećen negativnim efektima po osnovu pandemije i jačanja geopolitičkih i geoekonomskih tenzija omogućile su da rast realnih poslovnih prihoda bude ne samo očuvan već i ubrzan na 8,2% u periodu od 2019. godine.
5. Konačno, ako posmatrani desetogodišnji period podelimo na dva potperioda od po pet godina, vidimo da je u drugom petogodišnjem periodu privreda kumulativno povećala svoju neto dobit za 18,6 milijardi evra. Ključni izvor tog povećanja jeste povoljniji poslovni podbilans s doprinosom od 10,3 milijarde evra, što je 55,6% ostvarenog povećanja neto dobiti. Ukupni obračunati manji finansijski troškovi po osnovu kamata i kursnih razlika iznose 6,9 milijardi evra ili 37% ukupnog povećanja neto dobiti, posmatrano kroz odnos između dva perioda od pet godina.
6. I ovako kvantifikovan efekat nedvosmisleno potvrđuje značaj stabilnosti cena i relativne stabilnosti deviznog kursa za uspešnost poslovanja naše privrede, a time i za rast i zaposlenost. Ne radi se samo o pozitivnom uticaju na novčane tokove privrede, čime se kreiraju dodatna sopstvena sredstava za ulaganja, nego i o njihovom značaju prilikom obezbeđenja dodatne eksterne finansijske podrške. Takođe, u predvidivom poslovnom ambijentu finansijski potencijal se efikasnije mobiliše u proširenje i modernizaciju postojećih kapaciteta i izgradnju novih kapaciteta.

(Slajd 10) Poslednja tema su naša očekivanja za naredni period i izazovi koji su pred nosiocima ekonomske politike.

Počinjem zaključkom da su makroekonomske projekcije Narodne banke Srbije koje sam iznela na prošlogodišnjem Forumu bile u skladu s kretanjima koja su usledila. Nastavljam sa zaključkom da za naredni period ocenjujemo i bolji ishod po pitanju rasta u srednjem roku, uvažavajući novi investicioni plan, zbog čega smo projekciju rasta za naredne dve godine korigovali naviše. Krenuću redom.

• Krajem 2023. godine inflacija je bila dvostruko niža nego godinu dana ranije, što je bilo i naše očekivanje koje sam obrazložila prošlog marta.
• Vraćanje inflacije u granice cilja projektujemo sredinom ove godine, a krajem godine i približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3%, što je nivo oko kojeg bi inflacija trebalo da se zadrži i u srednjem roku. To je takođe u skladu s projekcijom koju sam iznela prošlog marta.
• Kada je reč o uticaju faktora iz međunarodnog okruženja, cene većine primarnih proizvoda na svetskom tržištu smanjene su tokom 2023. godine. I pored problema u Crvenom moru i otežanog transporta nafte i drugih proizvoda, što poskupljuje prekomorski transport, za sada nema većih efekata na cenu nafte i inflaciju.
• Očekivanja su i da globalni privredni rast ove godine ostane ispod dugoročnog proseka zbog restriktivnih finansijskih uslova u većini zemalja, ali i slabe globalne trgovine i investicija, što bi takođe trebalo da deluje na smirivanje inflatornih pritisaka.
• U delu privredne aktivnosti, i rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5% prošle godine bio je u skladu s našom projekcijom. Ove godine ostajemo pri projektovanom ubrzanju rasta bruto domaćeg proizvoda na 3% do 4%, ali smo za naredne dve godine povećali projekciju rasta uz ubrzanje na 4% do 5% godišnje. Faktore bržeg rasta vidimo u dodatnom ubrzanju realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.
• Kada je reč o platnobilansnim kretanjima, deficit tekućeg računa prošle godine bio je na najnižem nivou do sada, od 2,6% bruto domaćeg proizvoda, što je za 4,3 procentna poena bolji rezultat u odnosu na 2022. godinu. Na takav ishod uticale su niže svetske cene energenata, otpornost našeg izvoza i oporavak izvoza struje. U ovoj godini i u srednjem roku očekujemo kretanje deficita tekućeg računa platnog bilansa na nivou od 4% do 5% bruto domaćeg proizvoda, što je nivo koji obezbeđuje eksternu održivost. Na takvo kretanje uticaće ubrzanje investicionog ciklusa i s njim povezan uvoz opreme i repromaterijala. Očekujemo i da će se zadržati puna pokrivenost tekućeg deficita neto prilivom stranih direktnih investicija, što smo imali i prethodnih devet godina.

Naravno i ovu, kao i sve makroekonomske projekcije, karakterišu brojni rizici.

• Kada je reč o ekonomskim rizicima, oni i dalje dominantno potiču od faktora iz međunarodnog okruženja, ali u manjoj meri nego pre šest meseci ili pre godinu dana. S druge strane, jačaju rizici po osnovu geopolitičkih tenzija, fragmentacija, nepovoljne demografske strukture, klimatskih faktora, pojedinih aspekata primene veštačke inteligencije, što zahteva i nove odgovore, jer svi zajedno imaju potencijal da prerastu u izražene ekonomske rizike.
• Zaoštreni geopolitički odnosi i sve veći jaz na svetskoj političkoj sceni usporavaju svetsku trgovinu i tokove kapitala, što naročito može da pogodi male i otvorene zemlje u usponu.
• I promene u demografskoj strukturi predstavljaju izazov za veliki broj zemalja, pre svega u pogledu smanjenja radno aktivnog stanovništva, ali i sve većeg jaza između strukture tražnje i ponude na tržištu rada. Zbog toga je ulaganje u ljude, njihovo usavršavanje i poboljšanje uslova života ključni globalni prioritet.
• Adekvatnog odgovora na klimatske izazove, koji imaju i ekonomske i daleko dublje posledice, ne može biti bez globalne i regionalne saradnje. Izazovi koji proističu iz drastičnih promena klimatskih uslova i održivost eksploatacije prirodnih resursa mogu da uzrokuju poremećaje i u svetskom lancu snabdevanja hranom.
• Konačno, ubrzani razvoj veštačke inteligencije donosi brojne mogućnosti, ali kreira i brojne rizike. Kvalitativni tehnološki iskorak nesporno doprinosi rastu produktivnosti, ali može da dovede i do većih promena na tržištu rada, što već sada zahteva posebnu politiku. Od nas zavisi šta će prevladati. Nesporno je da su investiranja u razvoj i primenu novih tehnologija neophodna ako želimo da ostanemo konkurentni, ali je važno da to bude na način da korist od njih osete svi članovi društva.

Poštovani učesnici Biznis foruma,

Prihvatajući činjenicu da je svaka budućnost neizvesna, a danas posebno zbog istovremenog delovanja velikog broja društvenih, tehnoloških i bioloških faktora koji oblikuju i menjaju našu realnost, naš jedini odgovor može da bude izgradnja sistema koji se ne plaši promena.

Sistema u kojem ćemo sve prednosti neizbežnih promena maksimalno iskoristiti za rast i razvoj društva. Ipak, pažnju treba da usmerimo i na građenje sistema koji je više od otpornog, a koji bi najviše odgovarao pojmu antifragilnosti kakav je definisao Nasim Nikolas Taleb, jedan od priznatijih mislilaca na temu rizika i nepredvidljivih događaja. Taleb navodi da je „antifragilnost iznad otpornosti ili robusnosti. Otporan se odupire šokovima i ostaje isti; antifragilan postaje bolji.”  Za građenje otpornog sistema, između ostalog, a o tome sam često govorila, neophodni su:

• stabilnost – politička, makroekonomska i finansijska;
• saradnja i solidarnost i na unutrašnjem i na spoljnom planu;
• jačanje i deljenje znanja za moderno društvo XXI veka;
• prevazilaženje razlika i podrška svemu, što je dobro za rast i razvoj Srbije.

Kada su u pitanju izazovi neizvesne budućnosti, osvrnula bih se i na Morgana Hausela, koji u nedavno objavljenoj knjizi Same as ever govori da, umesto da se pitamo kakva će biti budućnost za godinu, dve ili deset godina, treba da se fokusiramo na ono što se neće promeniti. A ono što će uvek važiti jeste da nema niti može biti prečica na putu rasta i razvoja. Verujem da jedini put za održiv rast u svim uslovima jesu posvećen rad, odgovornost za donete odluke i spremnost da ih sprovedemo, ma koliko one bile bolne.

Realizacijom programa „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”, koji je predsednik Vučić predstavio, mi jačamo domaće faktore rasta i otpornost naše ekonomije, zbog čega smo, ponoviću, povećali projekciju našeg rasta za 2025. i 2026. godinu, uz centralnu vrednost od 4,5%.

I ponoviću – sve o čemu budemo govorili tokom ova tri dana gubi smisao ako deo našeg naroda nema osnovna lična sredstva za život. Niko nema pravo da našem narodu uskrati pravo na sopstvenu valutu, niti pravo na život u miru, i to zaslužuje reagovanje svakog čoveka i institucije! Jer „državu čine ljudi, njome vladaju ljudi i ona postoji radi ljudi”!

Hvala svima. Želim vam uspešan 31. Kopaonik biznis forum.

Kabinet guvernera