04.03.2024.

Обраћање гувернера Јоргованке Табаковић на 31. Копаоник бизнис форуму

Нови глобални контекст: изазови неизвесне будућности

Уважени чланови Владе, поштовани представници дипломатског кора, поштовани представници привреде, цењене колеге економисти, даме и господо, драги пријатељи,

Колико данас вреди идеал из чувене реченице: „Државу чине људи, њоме владају људи и она постоји ради људи”?

Реченица коју је изрекао Абрахам Линколн у говору о новом рађању слободе 1864. године, одржаном у част војника палих код Гетизбурга у једној од одлучујућих битака у Америчком грађанском рату.

Данас говоримо о изазовима неизвесне будућности, а будућност је увек неизвесна. Међутим, живимо у време кад је неизвесна и прошлост, која се често циљано кривотвори, како би тим лажним новцем купили вернике за нове теорије којима треба прерасподелити прави новац и праве реалне вредности.

Ми смо у децембру прошле године обележили 150 година српског динара као националне валуте. На обележавању те важне годишњице рекла сам да се мало која нација у свету може похвалити тиме да има своју валуту један и по век. Поред традиционалних државних симбола – грба, заставе и химне, дух и снагу једне државе чине њена традиција, култура и национална валута. Трајање ових државних одличја показатељ је колико је нека нација дуготрајна, колико је стабилна и колико је постојана. Они су и огледало историје и тековина једног народа, а од суштинског су значаја за њен суверенитет и углед у свету. И све о чему будемо дискутовали током ова три дана губи смисао ако део нашег народа нема право на своју валуту и на основна лична средства за живот. Нико нема право да нашем народу ускрати право на сопствену валуту, нити право на живот у миру. То заслужује реаговање сваког човека и институције да би уопште било будућности!

Лако је остати недодирљив и узвишен, не укључити се у проблем, држати се по страни, делити савете, устати и држати проповеди, самоуверено причати о теорији. Лако је махати својим моралним убеђењима, позивати се на немоћ...

Речи, речи... Речи су почетак, а само дела и резултати говоре о свима нама.

На глобалној сцени промене се дешавају веома брзо. Светска привреда је за кратко време прешла пут од готово дефлације до високе инфлације. Од негативних каматних стопа и јефтиног новца, до врло брзог затезања монетарних политика водећих централних банака. Готово фанатично се говори о зеленој економији, позитивним и негативним странама брзорастуће генеративне вештачке интелигенције. Разни облици фрагментације и поларизације тестирају потрошачко и инвестиционо поверење и имају снагу да промене глобалну економску сцену.

Све то нас подсећа да свака озбиљна дискусија о оствареним и будућим кретањима мора уважити комплексност макроекономских услова и геополитичких односа у којима се доносе и спроводе одлуке економске политике. Економска политика, одувек и свуда, мора да се руководи средњорочним циљевима, који нису списак лепих жеља. Због тога ћу поновити закључак од прошле године – оно што разликује теорију од праксе јесте наша одговорност за људе, за раст и развој и за социјалну стабилност. Зависимо од услова времена у којем живимо, али и од одлука које доносимо и за чије последице сносимо одговорност.

Даме и господо,

(Слајд 2) У Србији је, у оваквом глобалном амбијенту отпорност наше економије поново тестирана и потврђена! Навешћу неколико примера.

• Рекордан извоз робе и услуга од 41 милијарде евра у 2023. години за 75% je виши него у претпандемијској 2019. години.
• Обезбедили смо рекордне девизне резерве земље од 25 милијарди евра и оне су за 87% више него у претпандемијској 2019. години.
• Обезбедили смо амбијент за рекордне стране директне инвестиције од 4,5 милијарди евра прошле године, што је за око 20% више него у претпандемијској 2019. години.
• Стопа незапослености je на најнижем нивоу.
• Формална запосленост у приватном сектору налази се око 10% изнад претпандемијског нивоа.
• Просечна зарада у децембру за 64% је већа од преткризног нивоа.
• Због свега тога, оцене аналитичара и инвеститора су да „српске обвезнице сијају”, што огромна тражња за осмогодишњим динарским хартијама и потврђује, док је разлика у приносима на девизне хартије у односу на немачке обвезнице значајно смањена.

Сви ови резултати потврђују исправност економске политике коју смо водили. Зато предано радимо на циљу да Србија добије инвестициони ранг, усмереније него икада. Бавимо се свим факторима који могу утицати на повећање изгледа односно рејтинга. Посвећеност том циљу треба да резултира још већим инвестицијама и проширењем базе инвеститора, а да Србију још боље позиционира на инвестиционој мапи не само када су у питању стране директне инвестиције, већ и портфолио инвестиције тј. обвезнице.

На овом месту идеалан је тренутак да кажем следеће. Каква је разлика између улагања домаћих и страних инвеститора? Нека ми неко покаже анализу ефеката где је држава отежала улагање домаћим инвеститорима, нека ми да иједан доказ којим може ту тврдњу да поткрепи. И молим вас да ми кажете чиме се то руководе страни или домаћи инвеститори осим да зараде, да плате што мање пореза и да тај профит употребе како они хоће. Нема ту разлике. У том смислу добијање инвестиционог ранга, који је нама фактички улагањима и признат, јесте нешто на чему ћемо радити да и формално добијемо побољшане изгледе.

(Слајд 3) Због тога ћу данас, када сумирамо резултате и изазове, говорити о пет тема:

• Прва су фактори инфлације, што је била кључна глобална тема у економским дискусијама у претходне три године;
• Друга тема јесте реакција монетарне и макропруденцијалне политике;
• Трећа тема, која је важна са аспекта спровођења наше економије кроз бројне изазове, јесу показатељи наше отпорности на екстерне ризике;
• Четврта тема, такође важна са аспекта оквира који сте поставили за дискусију на Форуму, јесте допринос макроекономске стабилности пословању привреде;
• И пета тема су пројекције Народне банке Србије, уз оцену кључних ризика.

Кренућу редом.

(Слајд 4) Добра вест јесте да је у већини земаља током прошле године успостављена опадајућа путања инфлације. И у Србији је инфлација у снажном паду од априла и на крају прошле године била је двоструко нижа него годину дана раније и у складу с пројекцијом коју сам изнела прошле године на овом месту.

• Уз добру домаћу пољопривредну сезону, најснажнији дезинфлаторни фактор било је попуштање трошковних притисака у производњи хране на глобалном нивоу, који су претходно највише и доприносили повећању домаће инфлације.
• Поред тога, и ниже цене енергената, уз разрешење већег дела застоја у ланцима снабдевања, ослабили су инфлаторне притиске.
• И по основу осталих увозних и произвођачких цена инфлаторни притисци су ослабили током претходне године.
• На то се надовезује и дезинфлаторно дејство екстерне и домаће агрегатне тражње, уз рестриктивније монетарне услове.

У јануару је међугодишња инфлација додатно смањена, на 6,4%, што је било у потпуности у складу с нашим nowcast моделом, за који користимо вештачку интелигенцију. Наша је процена да је у фебруару инфлација и додатно успорила, на 5,5% међугодишње.

(Слајд 5) У вези с повременим дискусијама о факторима инфлације и врху инфлације у Србији и другим земљама средње Европе, навешћу само неколико чињеница.

• На раст инфлације у Србији у претходне три године највише су утицале цене хране и енергената – од 53% до 75% међугодишње инфлације односило се на раст ових цена, на које су кључно утицали глобални фактори.
• У упоредивим земљама средње Европе инфлација је расла на нивое који нису бележени деценијама, с тим што се моменат достизања њеног врха разликује. У Србији је врх инфлације достигнут нешто касније и углавном је био нижи него у тим земљама, па је компаративно мањи и ефекат високе базе из истог периода 2022. године.
• Каснији врхунац инфлације у Србији у поређењу с другим земљама објашњава и то што је наша држава у првом таласу енергетске кризе највећи терет трошкова преузела на себе. Тиме је смањена неизвесност на домаћем тржишту и ублажен први талас кризе, док је у већини других земаља највећи део тих корекција извршен нагло већ у 2022. години.
• Такође, базна инфлација, која искључује цене хране и енергије и мери утицај монетарне политике, у Србији је у претходне три године остварила мањи раст него у већини упоредивих земаља средње Европе.

(Слајд 6) Друга тема наслања се на прву. Прошлу годину обележио је наставак пооштравања монетарних услова већине централних банака, што је свакако један од фактора опадајуће путање инфлације.

• Народна банка Србије је међу првима, октобра 2021. године, заоштрила монетарне услове, а правовременост и одмереност одлука омогућила нам је да током 2023. године реагујемо умереније.
• Референтну каматну стопу смо у 2023. години повећали укупно за 1,5 процентних поена и од јула је на нивоу од 6,5%.
• Уз то, у септембру смо путем инструмента обавезне резерве трајно повукли део вишка динарске ликвидности с тржишта.
• Циљ наших мера јесте усидреност инфлационих очекивања и ограничење секундарних ефеката виших цена хране и енергената на раст осталих цена.
• Да канал каматних стопа добро функционише потврђује то што су се досадашња повећања референтне каматне стопе пренела на све динарске каматне стопе.
• Такође, улазак инфлационих очекивања финансијског сектора у границе циља и усидреност њихових средњорочних очекивања, уз смањење краткорочних инфлационих очекивања привреде, потврђују и ефикасност канала очекивања.
• Као одговоран регулатор, а сагледавајући све аспекте утицаја раста каматних стопа на евро тржишту новца на домаће финансијско тржиште, донели смо и привремену меру ограничавања каматних стопа на стамбене кредите. Ефекат ове мере на финансијски резултат банкарског сектора ни на који начин не угрожава пословање банкарског сектора, а доприноси очувању финансијске стабилности спречавањем раста проблематичних кредита. Мером се повећава и расположиви доходак становништва, али у обиму који не угрожава снажну опадајућу путању инфлације, јер чини око 0,3% укупне потрошње домаћинстава у Србији у једној години. Тиме смо нашли праву равнотежу у хијерархији циљева – стабилност цена, финансијска стабилност и привредни раст.

(Слајд 7) Трећа тема јесте отпорност српске економије, која је тестирана и потврђена и током 2023. године.

• Прошле године наш бруто домаћи производ повећан је за 2,5%, чиме је кумулативан раст у протекле четири изазовне године износио 12%. И структура прошлогодишњег раста је добра – вођен је нето извозом и инвестицијама у основна средства, и то упркос успоравању раста зоне евра и наших других важних спољнотрговинских партнера. Расту инвестиција допринели су повећана профитабилност привреде, високи приливи по основу страних директних инвестиција и капитална улагања државе.
• Отпорност потврђује и извоз робе и услуга, чија је вредност у 2023. години достигла 41 милијарду евра, што је 3,5 пута виши ниво у поређењу с 2012. годином и за преко 75% виши ниво него у претпандемијској 2019. години. О значају повећаних извозних капацитета говори и то што је извоз робе у Немачку, која је наш најважнији трговински партнер, у прошлој години повећан за 14%, упркос паду њихове економске активности.
•  И прилив страних директних инвестиција наставља да бележи рекорде с преко 4,5 милијарди евра у 2023. години, од чега је више од 60% и даље усмерено у разменљиве секторе.
• Обезбедили смо и рекордне девизне резерве од 25 милијарди евра, а резерве злата смо повећали на преко 40 тона, чиме чине око 10% укупних резерви. У односу на 2012. годину вредност златних резерви повећана је четири пута.

(Слајд 8) Очували смо и релативну стабилност девизног курса динара према евру, као један од кључних стубова финансијске стабилности, извесности пословања и инвестиционог и потрошачког поверења.

• У условима преовлађујућих апрецијацијских притисака, у шест од седам година Народна банка Србије је била нето купац девиза. Само у 2023. години нето смо купили близу 4 милијарде евра, а од 2017. године преко 9 милијарди евра.
• Због тога ме увек и изнова изненађују оцене појединаца о прецењености динара и њихови савети да дозволимо његову депрецијацију зарад веће подршке извозу. Шта је мана таквих препорука, осим што се занемарује чињеница да ми већ дуги низ година заправо имамо изражене апрецијацијске притиске? Такви савети занемарују чињеницу да извоз не опредељује номинални већ реални девизни курс и то што би се евентуално слабљење динара одразило на раст инфлације. Подсећања ради, депрецијација динара према евру током 2010. и 2012. године битно је појачавала ефекат увозне инфлације на домаћу инфлацију, а без већих позитивних ефеката на екстерну конкурентност наше привреде. И да поновим: конкурентност се подстиче структурним политикама, а не политиком курса!

Сви ови резултати указују на барем три очигледна закључка. Прво, показују да су носиоци политика у Србији стратешки радили на стварању резерви за одбрану од шокова. Друго, потврђују и да су носиоци економске политике у Србији умели да одговоре на бројне шокове правим и правовременим мерама. И треће, ови резултати су најмеродавнији показатељ како ће носиоци политика реаговати и у будућности.

Цењене колеге,

(Слајд 9) Једно од питања које изнова постављамо на оваквим скуповима јесте и допринос макроекономске стабилности у Србији пословању наше привреде. Подаци указују на следеће:

1. Раст реалних пословних прихода привреде од 5% просечно годишње у периоду 2013–2022. године указује на знатно увећање пословне активности привреде.
2. Раст реалних пословних прихода био је важан фактор смањења јединичних трошкова у производњи, раста профитабилности и јачања финансијског положаја домаће економије, што потврђује и широка дисперзија раста по делатностима.
3. Раст реалних пословних прихода, посебно на иностраном тржишту, указује и на то да је успон привреде Србије повезан с растом конкурентности и извозне склоности, у чијој основи су и раст инвестиција у проширење и модернизацију капацитета, трансфер технологије и увођење нових пословних модела.
4. Уз то, благовремене и обимне реакције државе у периоду који је оптерећен негативним ефектима по основу пандемије и јачања геополитичких и геоекономских тензија омогућиле су да раст реалних пословних прихода буде не само очуван већ и убрзан на 8,2% у периоду од 2019. године.
5. Коначно, ако посматрани десетогодишњи период поделимо на два потпериода од по пет година, видимо да је у другом петогодишњем периоду привреда кумулативно повећала своју нето добит за 18,6 милијарди евра. Кључни извор тог повећања јесте повољнији пословни подбиланс с доприносом од 10,3 милијарде евра, што је 55,6% оствареног повећања нето добити. Укупни обрачунати мањи финансијски трошкови по основу камата и курсних разлика износе 6,9 милијарди евра или 37% укупног повећања нето добити, посматрано кроз однос између два периода од пет година.
6. И овако квантификован ефекат недвосмислено потврђује значај стабилности цена и релативне стабилности девизног курса за успешност пословања наше привреде, а тиме и за раст и запосленост. Не ради се само о позитивном утицају на новчане токове привреде, чиме се креирају додатна сопствена средстава за улагања, него и о њиховом значају приликом обезбеђења додатне екстерне финансијске подршке. Такође, у предвидивом пословном амбијенту финансијски потенцијал се ефикасније мобилише у проширење и модернизацију постојећих капацитета и изградњу нових капацитета.

(Слајд 10) Последња тема су наша очекивања за наредни период и изазови који су пред носиоцима економске политике.

Почињем закључком да су макроекономске пројекције Народне банке Србије које сам изнела на прошлогодишњем Форуму биле у складу с кретањима која су уследила. Настављам са закључком да за наредни период оцењујемо и бољи исход по питању раста у средњем року, уважавајући нови инвестициони план, због чега смо пројекцију раста за наредне две године кориговали навише. Кренућу редом.

• Крајем 2023. године инфлација је била двоструко нижа него годину дана раније, што је било и наше очекивање које сам образложила прошлог марта.
• Враћање инфлације у границе циља пројектујемо средином ове године, а крајем године и приближавање централној вредности циља од 3%, што је ниво око којег би инфлација требало да се задржи и у средњем року. То је такође у складу с пројекцијом коју сам изнела прошлог марта.
• Када је реч о утицају фактора из међународног окружења, цене већине примарних производа на светском тржишту смањене су током 2023. године. И поред проблема у Црвеном мору и отежаног транспорта нафте и других производа, што поскупљује прекоморски транспорт, за сада нема већих ефеката на цену нафте и инфлацију.
• Очекивања су и да глобални привредни раст ове године остане испод дугорочног просека због рестриктивних финансијских услова у већини земаља, али и слабе глобалне трговине и инвестиција, што би такође требало да делује на смиривање инфлаторних притисака.
• У делу привредне активности, и раст бруто домаћег производа од 2,5% прошле године био је у складу с нашом пројекцијом. Ове године остајемо при пројектованом убрзању раста бруто домаћег производа на 3% до 4%, али смо за наредне две године повећали пројекцију раста уз убрзање на 4% до 5% годишње. Факторе бржег раста видимо у додатном убрзању реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре.
• Када је реч о платнобилансним кретањима, дефицит текућег рачуна прошле године био је на најнижем нивоу до сада, од 2,6% бруто домаћег производа, што је за 4,3 процентна поена бољи резултат у односу на 2022. годину. На такав исход утицале су ниже светске цене енергената, отпорност нашег извоза и опоравак извоза струје. У овој години и у средњем року очекујемо кретање дефицита текућег рачуна платног биланса на нивоу од 4% до 5% бруто домаћег производа, што је ниво који обезбеђује екстерну одрживост. На такво кретање утицаће убрзање инвестиционог циклуса и с њим повезан увоз опреме и репроматеријала. Очекујемо и да ће се задржати пуна покривеност текућег дефицита нето приливом страних директних инвестиција, што смо имали и претходних девет година.

Наравно и ову, као и све макроекономске пројекције, карактеришу бројни ризици.

• Када је реч о економским ризицима, они и даље доминантно потичу од фактора из међународног окружења, али у мањој мери него пре шест месеци или пре годину дана. С друге стране, јачају ризици по основу геополитичких тензија, фрагментација, неповољне демографске структуре, климатских фактора, појединих аспеката примене вештачке интелигенције, што захтева и нове одговоре, јер сви заједно имају потенцијал да прерасту у изражене економске ризике.
• Заоштрени геополитички односи и све већи јаз на светској политичкој сцени успоравају светску трговину и токове капитала, што нарочито може да погоди мале и отворене земље у успону.
• И промене у демографској структури представљају изазов за велики број земаља, пре свега у погледу смањења радно активног становништва, али и све већег јаза између структуре тражње и понуде на тржишту рада. Због тога је улагање у људе, њихово усавршавање и побољшање услова живота кључни глобални приоритет.
• Адекватног одговора на климатске изазове, који имају и економске и далеко дубље последице, не може бити без глобалне и регионалне сарадње. Изазови који проистичу из драстичних промена климатских услова и одрживост експлоатације природних ресурса могу да узрокују поремећаје и у светском ланцу снабдевања храном.
• Коначно, убрзани развој вештачке интелигенције доноси бројне могућности, али креира и бројне ризике. Квалитативни технолошки искорак неспорно доприноси расту продуктивности, али може да доведе и до већих промена на тржишту рада, што већ сада захтева посебну политику. Од нас зависи шта ће превладати. Неспорно је да су инвестирања у развој и примену нових технологија неопходна ако желимо да останемо конкурентни, али је важно да то буде на начин да корист од њих осете сви чланови друштва.

Поштовани учесници Бизнис форума,

Прихватајући чињеницу да је свака будућност неизвесна, а данас посебно због истовременог деловања великог броја друштвених, технолошких и биолошких фактора који обликују и мењају нашу реалност, наш једини одговор може да буде изградња система који се не плаши промена.

Система у којем ћемо све предности неизбежних промена максимално искористити за раст и развој друштва. Ипак, пажњу треба да усмеримо и на грађење система који је више од отпорног, а који би највише одговарао појму антифрагилности какав је дефинисао Насим Николас Талеб, један од признатијих мислилаца на тему ризика и непредвидљивих догађаја. Талеб наводи да је „aнтифрагилност изнад отпорности или робусности. Отпоран се одупире шоковима и остаје исти; антифрагилан постаје бољи.”  За грађење отпорног система, између осталог, а о томе сам често говорила, неопходни су:

• стабилност – политичка, макроекономска и финансијска;
• сарадња и солидарност и на унутрашњем и на спољном плану;
• јачање и дељење знања за модерно друштво XXI века;
• превазилажење разлика и подршка свему, што је добро за раст и развој Србије.

Када су у питању изазови неизвесне будућности, осврнула бих се и на Моргана Хаусела, који у недавно објављеној књизи Same as ever говори да, уместо да се питамо каква ће бити будућност за годину, две или десет година, треба да се фокусирамо на оно што се неће променити. А оно што ће увек важити јесте да нема нити може бити пречица на путу раста и развоја. Верујем да једини пут за одржив раст у свим условима јесу посвећен рад, одговорност за донете одлуке и спремност да их спроведемо, ма колико оне биле болне.

Реализацијом програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”, који је председник Вучић представио, ми јачамо домаће факторе раста и отпорност наше економије, због чега смо, поновићу, повећали пројекцију нашег раста за 2025. и 2026. годину, уз централну вредност од 4,5%.

И поновићу – све о чему будемо говорили током ова три дана губи смисао ако део нашег народа нема основна лична средства за живот. Нико нема право да нашем народу ускрати право на сопствену валуту, нити право на живот у миру, и то заслужује реаговање сваког човека и институције! Јер „државу чине људи, њоме владају људи и она постоји ради људи”!

Хвала свима. Желим вам успешан 31. Копаоник бизнис форум.

Кабинет гувернера