29.12.2023.
Republički zavod za statistiku objavio je preliminarne procene makroekonomskih kretanja u 2023. godini, prema kojima je Srbija nastavila da beleži rast bruto domaćeg proizvoda i uspela da očuva makroekonomsku stabilnost u uslovima brojnih izazova iz međunarodnog okruženja i izraženih geopolitičkih tenzija.
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2023. godini ostvarila realni rast bruto domaćeg proizvoda od 2,5%, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Rast aktivnosti ostvaren je u svim proizvodnim i uslužnim sektorima. Fizički obim industrijske proizvodnje povećan je za 2,4% zahvaljujući snažnom oporavku sektora energetike, koji je povećao proizvodnju za 12,5%. Rast proizvodnje od po 0,5% zabeležen je i u rudarstvu i u prerađivačkoj industriji, koja je pokazala otpornost u uslovima usporavanja eksterne tražnje. Kada je reč o ostalim proizvodnim sektorima privrede, poljoprivredna proizvodnja je povećana za 9,0%, a slična dinamika rasta zabeležena je i u građevinarstvu, gde je realni rast vrednosti izvedenih radova iznosio 8,9% zahvaljujući pre svega intenziviranju realizacije infrastrukturnih projekata. To je uticalo i na to da ukupne fiksne investicije realno porastu za 3,5%, čemu je doprineo i visok priliv stranih direktnih investicija, koji bi i u 2023. trebalo da se kreće oko rekordnog nivoa iz 2022. godine. U okviru uslužnih sektora zabeležen je rast aktivnosti, na šta ukazuju realni rast prometa u ugostiteljstvu od 8,8%, fizičkog obima saobraćaja od 21,3% i broja noćenja turista od 1,9%, koji su nadmašili realno smanjenje prometa u trgovini na malo od 1,8%.
Povoljna kretanja u 2023. nastavljena su i na tržištu rada, gde se beleži dalji rast zaposlenosti, smanjenje nezaposlenosti i rast zarada, realno posmatrano. Prosečna zarada je na nivou godine nominalno povećana za 15,0%, dok je njen realni rast bio oko nivoa realnog rasta bruto domaćeg proizvoda i iznosio je 2,6%, što potvrđuje da je očuvana kupovna moć stanovništva. Tokom 2023. godine stopa nezaposlenosti u proseku se kretala oko nivoa iz prethodne godine, a u trećem tromesečju, prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, iznosila je 9,0%, dok je u istom periodu stopa zaposlenosti iznosila 50,7%.
Prosečna godišnja inflacija u 2023. iznosila je 12,1%, pri čemu je međugodišnja inflacija u decembru iznosila 7,6%, što je dvostruko niže nego na kraju 2022. godine. Međugodišnja inflacija se od drugog tromesečja nalazi na opadajućoj putanji, što je bilo u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije. Smanjenju inflacije doprinele su mere monetarne politike, popuštanje globalnih troškovnih pritisaka, smanjena uvozna inflacija i dobra poljoprivredna sezona. Bazna inflacija se tokom cele godine kretala na znatno nižem nivou od ukupne, zahvaljujući, između ostalog, i dugogodišnjoj relativnoj stabilnosti deviznog kursa.
U okviru spoljnotrgovinskih kretanja, robni izvoz izražen u evrima trebalo bi da poraste za 4,0%, uz očuvanu sektorsku i geografsku rasprostranjenost, u čijoj se osnovi nalazi priliv stranih direktnih investicija. Ovo predstavlja dobar rezultat s obzirom na usporavanje privrednog rasta u zoni evra, koja je naš najznačajniji trgovinski partner. S druge strane, uvoz robe izražen u evrima trebalo bi da bude niži za 6,0%, najviše usled smanjenog uvoza energenata, i to pre svega po osnovu smanjenja uvoznih cena s rekordnih nivoa zabeleženih tokom 2022. godine.
Kabinet guvernera
