29.12.2023.
Републички завод за статистику објавио је прелиминарне процене макроекономских кретања у 2023. години, према којима је Србија наставила да бележи раст бруто домаћег производа и успела да очува макроекономску стабилност у условима бројних изазова из међународног окружења и изражених геополитичких тензија.
Према процени Републичког завода за статистику, Србија је у 2023. години остварила реални раст бруто домаћег производа од 2,5%, што је у складу с пројекцијом Народне банке Србије. Раст активности остварен је у свим производним и услужним секторима. Физички обим индустријске производње повећан је за 2,4% захваљујући снажном опоравку сектора енергетике, који је повећао производњу за 12,5%. Раст производње од по 0,5% забележен је и у рударству и у прерађивачкој индустрији, која је показала отпорност у условима успоравања екстерне тражње. Када је реч о осталим производним секторима привреде, пољопривредна производња је повећана за 9,0%, а слична динамика раста забележена је и у грађевинарству, где је реални раст вредности изведених радова износио 8,9% захваљујући пре свега интензивирању реализације инфраструктурних пројеката. То је утицало и на то да укупне фиксне инвестиције реално порасту за 3,5%, чему је допринео и висок прилив страних директних инвестиција, који би и у 2023. требало да се креће око рекордног нивоа из 2022. године. У оквиру услужних сектора забележен је раст активности, на шта указују реални раст промета у угоститељству од 8,8%, физичког обима саобраћаја од 21,3% и броја ноћења туриста од 1,9%, који су надмашили реално смањење промета у трговини на мало од 1,8%.
Повољна кретања у 2023. настављена су и на тржишту рада, где се бележи даљи раст запослености, смањење незапослености и раст зарада, реално посматрано. Просечна зарада је на нивоу године номинално повећана за 15,0%, док је њен реални раст био око нивоа реалног раста бруто домаћег производа и износио је 2,6%, што потврђује да је очувана куповна моћ становништва. Током 2023. године стопа незапослености у просеку се кретала око нивоа из претходне године, а у трећем тромесечју, према подацима из Анкете о радној снази, износила је 9,0%, док је у истом периоду стопа запослености износила 50,7%.
Просечна годишња инфлација у 2023. износила је 12,1%, при чему је међугодишња инфлација у децембру износила 7,6%, што је двоструко ниже него на крају 2022. године. Међугодишња инфлација се од другог тромесечја налази на опадајућој путањи, што је било у складу с пројекцијом Народне банке Србије. Смањењу инфлације допринеле су мере монетарне политике, попуштање глобалних трошковних притисака, смањена увозна инфлација и добра пољопривредна сезона. Базна инфлација се током целе године кретала на знатно нижем нивоу од укупне, захваљујући, између осталог, и дугогодишњој релативној стабилности девизног курса.
У оквиру спољнотрговинских кретања, робни извоз изражен у еврима требало би да порасте за 4,0%, уз очувану секторску и географску распрострањеност, у чијој се основи налази прилив страних директних инвестиција. Ово представља добар резултат с обзиром на успоравање привредног раста у зони евра, која је наш најзначајнији трговински партнер. С друге стране, увоз робе изражен у еврима требало би да буде нижи за 6,0%, највише услед смањеног увоза енергената, и то пре свега по основу смањења увозних цена с рекордних нивоа забележених током 2022. године.
Кабинет гувернера
