21.12.2023.
Poštovane dame i gospodo, moje drage kolege i saradnici, dragi prijatelji,
Retke su prilike u kojima čovek oseti ovakav ponos. Privilegiju da bude svedok istorije i tradicije duge vek i po. Čast da svojim delovanjem, rečju i stremljenjima to dugo trajanje i odolevanje brojnim izazovima nastoji da učvrsti i još više uzdigne. Dobro došli u našu kuću, našu Narodnu banku Srbije na današnji, mogu reći – istorijski događaj, kojim obeležavamo 150 godina srpskog dinara kao nacionalne valute. Malo se koja nacija u svetu može pohvaliti time da ima svoju valutu jedan i po vek.
Od davnina je poznato da, pored tradicionalnih državnih simbola – grba, zastave i himne, duh i snagu jedne države čine njena tradicija, kultura i nacionalna valuta. Trajanje ovih državnih odličja pokazatelj je koliko je neka nacija mlada, a koliko dugotrajna, koliko je stabilna i postojana. Oni su i ogledalo istorije i tekovina jednog naroda, a od suštinskog su značaja za njen suverenitet i ugled u svetu.
Imati stabilnu i čvrstu sopstvenu valutu danas je možda važnije nego ikada. U ambijentu kontinuirano pojačane neizvesnosti, usled niza kriza koje se tokom prethodne četiri godine prepliću, globalnu ekonomsku i finansijsku scenu prožima sprega interesa velikih sila. Proces globalizacije kakav smo decenijama poznavali krenuo je u suprotnom smeru, a najuticajnije ekonomije pokušavaju da okupe oko sebe zajednice zemalja koje kroje ekonomske tokove. Instrumenti u toj borbi su i jačanje značaja nacionalnih valuta, kao i nastojanja pojedinih grupa zemalja da formiraju nadnacionalnu, zajedničku monetu. U takvom okruženju, održati stabilnost domaće valute neophodno je za očuvanje nezavisnosti monetarne politike i samostalnosti u donošenju odluka kojima se usmeravaju domaći ekonomski tokovi.
Već dva veka u svetu globalnih finansija poznata je izjava: „Dajte mi kontrolu nad nacionalnom valutom i nije mi važno ko donosi njene zakone.” Ovim je jasno ukazano da snaga jedne zemlje ekonomski, ali i socijalno, politički i u svakom drugom smislu, u velikoj meri zavisi od snage njene lokalne valute. Ako je ona jaka i stabilna, ako odoleva nedaćama i globalnim previranjima, ako je očuvano poverenje naroda u nju, onda i ekonomija te zemlje uživa poštovanje u svetu. Istorija našeg naroda naučila nas je koliko je ova izjava tačna, a naše iskustvo tokom perioda nestabilnosti potvrđuje da je od presudnog značaja da se o domaćoj valuti i njenoj vrednosti staramo s najvećom pažnjom.
Obeležavanje 150 godina od uspostavljanja dinara kao nacionalne monetarne jedinice prilika je da se podsetimo istorijskih okolnosti u vremenu njegovog nastanka i istorije novca moderne Srbije, ali i da ukažemo na aktuelna dešavanja u monetarnoj sferi Srbije danas.
Kako smo istakli i u našem saopštenju, putovanje našeg, srpskog dinara kroz istoriju i tradiciju počelo je 12. decembra 1873. Toga dana usvojen je Zakon o kovanju srpske srebrne monete, kojim je uveden dinar kao zvanična valuta Kneževine Srbije.
Tokom svoje istorije dinar je bio valuta različitih država u čijem sastavu se nalazila naša zemlja. I kroz vrlo turbulentna vremena ostao je stožer našeg nacionalnog identiteta, svedok prošlosti, a svetionik budućnosti. Na novčanicama su se godinama unazad smenjivali različiti motivi, znamenite ličnosti, skrivene poruke koje su svedočile ne samo o trenutku i okolnostima u kojima se država nalazi već su predstavljale i podsetnik na likove i dela najznamenitijih Srba, što i danas čine.
Novčani sistem savremene Srbije počeo je da se formira u veoma složenim prilikama s kojima se u 19. veku suočavala tek obnovljena mlada srpska država. Nepostojanje nacionalne monete, mnoštvo raznih vrsta stranog novca u opticaju, dvojni kursevi i nejasne novčane tarife predstavljali su monetarnu stvarnost toga vremena. Sve to stvaralo je velike teškoće stanovništvu, ali i privredi i državi. Pitanje nacionalne valute, međutim, nije bilo samo ekonomsko, već i nacionalno, jer se verovalo da je to još jedan korak udaljavanja od turske Porte i približavanja evropskim standardima. Nakon prvih emisija novca u bakru 1868. godine, ubrzo, 1873. godine, usledio je krupan korak u uspostavljanju novčanog sistema Srbije. Pre punih 150 godina, 30. novembra po julijanskom, odnosno 12. decembra po gregorijanskom kalendaru, donet je Zakon o kovanju srpske srebrne monete. I dok je Srbija još uvek bila u vazalnom odnosu prema Carigradu, smisao reforme koju je ovaj zakon regulisao, osim namere da se novčani sistem osavremeni i da se zemlja i na ovom polju uključi u život Evrope, bilo je i nastojanje da se i u ovoj oblasti dokaže državnost Srbije na putu ka potpunoj nezavisnosti, koju je na Berlinskom kongresu 1878. godine Srbija konačno i ostvarila. Ujedno, ovim zakonom utvrđeno je da nacionalna moneta, po ugledu na novac srpskih srednjovekovnih vladara, ponese naziv dinar. On postaje osnovna novčana jedinica Kneževine, a potom i Kraljevine Srbije i svih kasnijih država koje su menjale granice i nazive.
Osnivanjem prve emisione banke kod Srba 1884. godine i postavljanjem jednog od njenih najvažnijih zadataka – izrade novčanica, uspostavljeni su uslovi za izdavanje papirnog novca. Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije, kako se tada zvala, iste godine pustila je u opticaj i prvu srpsku novčanicu, banknotu od 100 dinara. Naredne, 1885. godine u opticaj se puštaju novčanice nižih apoena, od 50 i 10 dinara, kojima su se mogle obavljati transakcije manjeg obima, čime je osvojeno poverenje stanovništva u papirni novac. Zbog toga možemo smatrati da je tada započela savremena istorija novca Srbije.
Po okončanju Prvog svetskog rata Jugoslavija, novostvorena država Južnih Slovena, tokom svih oblika društvenog uređenja koja su usledila zadržala je dinar kao svoju novčanu jedinicu.
Povećanje obima novčanog saobraćaja u državi sa znatno proširenim granicama uslovilo je potrebu za osnivanjem domaćeg zavoda za izradu novca. Od 1930. godine, nakon osnivanja zavoda po francuskom uzoru, novčanice, a od 1938. godine i kovani novac, proizvode se u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, gde se i danas proizvode novčanice i kovani novac Republike Srbije.
Svojim dizajnom, motivima i amblemima novac predstavlja jedinstveni izvor podataka o zemlji emitentu, a neretko se može čuti da je novac vizitkarta jedne zemlje. Imajući u vidu navedeno, naša valuta danas predstavlja Republiku Srbiju portretima ličnosti koje su dale izuzetan doprinos na polju srpske nauke, kulture i privrede, kao i arhitektonskim znamenitostima s njene teritorije.
Izlaganjem odabranih primeraka novčanica i kovanog novca ideja ove izložbe jeste da se javnosti na jednostavan i razumljiv način predstavi istorija savremenog srpskog dinara duga 150 godina, od vremena njegovog nastanka, 1873. godine, do danas.
Danas, drage kolege, u opticaju imamo novčanice u devet i kovanice u pet različitih apoena. Ipak, svima nama treba da je najvažnija vrednost tih novčanica. Predano radimo da vrednost našeg dinara očuvamo i u realnom iznosu i u odnosu na druge valute. Poslednju deceniju stabilnost dinara prema evru postala je normalnost, a svim instrumentima koji su nam na raspolaganju, koristeći i fleksibilnost našeg monetarnog okvira, nastojimo da utičemo na snižavanje inflacije, kako bi i u realnom iznosu, odnosno mereno kupovnom moći, naša valuta bila stabilna.
Međutim, svi treba da imamo u vidu da stabilnost domaće valute ne smemo uzimati zdravo za gotovo, niti kao lak zadatak. Već godinama sam ponosna na činjenicu što građani i privrednici u Srbiji više nisu primorani da prate kursnu listu iz dana u dan. Delovanje višestrukih globalnih izazova u prethodnim godinama uticalo je na to da veliki broj od oko 180 različitih lokalnih valuta, koliko je trenutno u opticaju u svetu, za lokalne ekonomije predstavlja najpre izvor nestabilnosti i kriza, a ne prednost u borbi s nadolazećim ekonomskim izazovima. U brojnim zemljama u razvoju u prethodne tri godine slabljenje lokalne valute doprinelo je bržem rastu potrošačkih cena. Uvozna komponenta inflacije u njihovom slučaju imala je dopunsku komponentu – ostvarenjem deviznog rizika. U nekim ekstremnijim primerima, deprecijacija je vodila i ka trocifrenim stopama međugodišnje inflacije i ekonomiju dovela na ivicu valutne krize. Neke od njih iz navedenih razloga razmatraju dolarizaciju svojih finansijskih sistema. Zbog toga, iako je relativna stabilnost deviznog kursa u Srbiji naša realnost (namerno ne govorim „naša nova realnost”, jer ona traje više od pune decenije), ne treba je olako shvatati.
Ono što mogu da obećam jeste da će Narodna banka Srbije nastaviti predan rad na očuvanju stabilnosti i teško stečenog poverenja domaće i međunarodne javnosti. Pogotovo jer smo, uprkos svemu, ponosno zakoračili u drugu uzastopnu deceniju relativne stabilnosti našeg dinara, od ukupno 15 decenija njegovog postojanja.
Uz želju da se okupljamo u zdravlju i samo lepim povodima, a podržavamo u svakom trenutku, proglašavam izložbu otvorenom, a vas pozivam da zajedno pogledamo prigodan film o Čedomilju Mijatoviću, a potom i izložbu.
Kabinet guvernera
