21.12.2023.
Поштоване даме и господо, моје драге колеге и сарадници, драги пријатељи,
Ретке су прилике у којима човек осети овакав понос. Привилегију да буде сведок историје и традиције дуге век и по. Част да својим деловањем, речју и стремљењима то дуго трајање и одолевање бројним изазовима настоји да учврсти и још више уздигне. Добро дошли у нашу кућу, нашу Народну банку Србије на данашњи, могу рећи – историјски догађај, којим обележавамо 150 година српског динара као националне валуте. Мало се која нација у свету може похвалити тиме да има своју валуту један и по век.
Од давнина је познато да, поред традиционалних државних симбола – грба, заставе и химне, дух и снагу једне државе чине њена традиција, култура и национална валута. Трајање ових државних одличја показатељ је колико је нека нација млада, а колико дуготрајна, колико је стабилна и постојана. Они су и огледало историје и тековина једног народа, а од суштинског су значаја за њен суверенитет и углед у свету.
Имати стабилну и чврсту сопствену валуту данас је можда важније него икада. У амбијенту континуирано појачане неизвесности, услед низа криза које се током претходне четири године преплићу, глобалну економску и финансијску сцену прожима спрега интереса великих сила. Процес глобализације какав смо деценијама познавали кренуо је у супротном смеру, а најутицајније економије покушавају да окупе око себе заједнице земаља које кроје економске токове. Инструменти у тој борби су и јачање значаја националних валута, као и настојања појединих група земаља да формирају наднационалну, заједничку монету. У таквом окружењу, одржати стабилност домаће валуте неопходно је за очување независности монетарне политике и самосталности у доношењу одлука којима се усмеравају домаћи економски токови.
Већ два века у свету глобалних финансија позната је изјава: „Дајте ми контролу над националном валутом и није ми важно ко доноси њене законе.” Овим је јасно указано да снага једне земље економски, али и социјално, политички и у сваком другом смислу, у великој мери зависи од снаге њене локалне валуте. Ако је она јака и стабилна, ако одолева недаћама и глобалним превирањима, ако је очувано поверење народа у њу, онда и економија те земље ужива поштовање у свету. Историја нашег народа научила нас је колико је ова изјава тачна, а наше искуство током периода нестабилности потврђује да је од пресудног значаја да се о домаћој валути и њеној вредности старамо с највећом пажњом.
Обележавање 150 година од успостављања динара као националне монетарне јединице прилика је да се подсетимо историјских околности у времену његовог настанка и историје новца модерне Србије, али и да укажемо на актуелна дешавања у монетарној сфери Србије данас.
Како смо истакли и у нашем саопштењу, путовање нашег, српског динара кроз историју и традицију почело је 12. децембра 1873. Тога дана усвојен је Закон о ковању српске сребрне монете, којим је уведен динар као званична валута Кнежевине Србије.
Током своје историје динар је био валута различитих држава у чијем саставу се налазила наша земља. И кроз врло турбулентна времена остао је стожер нашег националног идентитета, сведок прошлости, а светионик будућности. На новчаницама су се годинама уназад смењивали различити мотиви, знамените личности, скривене поруке које су сведочиле не само о тренутку и околностима у којима се држава налази већ су представљале и подсетник на ликове и дела најзнаменитијих Срба, што и данас чине.
Новчани систем савремене Србије почео је да се формира у веома сложеним приликама с којима се у 19. веку суочавала тек обновљена млада српска држава. Непостојање националне монете, мноштво разних врста страног новца у оптицају, двојни курсеви и нејасне новчане тарифе представљали су монетарну стварност тога времена. Све то стварало је велике тешкоће становништву, али и привреди и држави. Питање националне валуте, међутим, није било само економско, већ и национално, јер се веровало да је то још један корак удаљавања од турске Порте и приближавања европским стандардима. Након првих емисија новца у бакру 1868. године, убрзо, 1873. године, уследио је крупан корак у успостављању новчаног система Србије. Пре пуних 150 година, 30. новембра по јулијанском, односно 12. децембра по грегоријанском календару, донет је Закон о ковању српске сребрне монете. И док је Србија још увек била у вазалном односу према Цариграду, смисао реформе коју је овај закон регулисао, осим намере да се новчани систем осавремени и да се земља и на овом пољу укључи у живот Европе, било је и настојање да се и у овој области докаже државност Србије на путу ка потпуној независности, коју је на Берлинском конгресу 1878. године Србија коначно и остварила. Уједно, овим законом утврђено је да национална монета, по угледу на новац српских средњовековних владара, понесе назив динар. Он постаје основна новчана јединица Кнежевине, а потом и Краљевине Србије и свих каснијих држава које су мењале границе и називе.
Оснивањем прве емисионе банке код Срба 1884. године и постављањем једног од њених најважнијих задатака – израде новчаница, успостављени су услови за издавање папирног новца. Привилегована народна банка Краљевине Србије, како се тада звала, исте године пустила је у оптицај и прву српску новчаницу, банкноту од 100 динара. Наредне, 1885. године у оптицај се пуштају новчанице нижих апоена, од 50 и 10 динара, којима су се могле обављати трансакције мањег обима, чиме је освојено поверење становништва у папирни новац. Због тога можемо сматрати да је тада започела савремена историја новца Србије.
По окончању Првог светског рата Југославија, новостворена држава Јужних Словена, током свих облика друштвеног уређења која су уследила задржала је динар као своју новчану јединицу.
Повећање обима новчаног саобраћаја у држави са знатно проширеним границама условило је потребу за оснивањем домаћег завода за израду новца. Од 1930. године, након оснивања завода по француском узору, новчанице, а од 1938. године и ковани новац, производе се у Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, где се и данас производе новчанице и ковани новац Републике Србије.
Својим дизајном, мотивима и амблемима новац представља јединствени извор података о земљи емитенту, а неретко се може чути да је новац визиткарта једне земље. Имајући у виду наведено, наша валута данас представља Републику Србију портретима личности које су дале изузетан допринос на пољу српске науке, културе и привреде, као и архитектонским знаменитостима с њене територије.
Излагањем одабраних примерака новчаница и кованог новца идеја ове изложбе јесте да се јавности на једноставан и разумљив начин представи историја савременог српског динара дуга 150 година, од времена његовог настанка, 1873. године, до данас.
Данас, драге колеге, у оптицају имамо новчанице у девет и кованице у пет различитих апоена. Ипак, свима нама треба да је најважнија вредност тих новчаница. Предано радимо да вредност нашег динара очувамо и у реалном износу и у односу на друге валуте. Последњу деценију стабилност динара према евру постала је нормалност, а свим инструментима који су нам на располагању, користећи и флексибилност нашег монетарног оквира, настојимо да утичемо на снижавање инфлације, како би и у реалном износу, односно мерено куповном моћи, наша валута била стабилна.
Међутим, сви треба да имамо у виду да стабилност домаће валуте не смемо узимати здраво за готово, нити као лак задатак. Већ годинама сам поносна на чињеницу што грађани и привредници у Србији више нису приморани да прате курсну листу из дана у дан. Деловање вишеструких глобалних изазова у претходним годинама утицало је на то да велики број од око 180 различитих локалних валута, колико је тренутно у оптицају у свету, за локалне економије представља најпре извор нестабилности и криза, а не предност у борби с надолазећим економским изазовима. У бројним земљама у развоју у претходне три године слабљење локалне валуте допринело је бржем расту потрошачких цена. Увозна компонента инфлације у њиховом случају имала је допунску компоненту – остварењем девизног ризика. У неким екстремнијим примерима, депрецијација је водила и ка троцифреним стопама међугодишње инфлације и економију довела на ивицу валутне кризе. Неке од њих из наведених разлога разматрају доларизацију својих финансијских система. Због тога, иако је релативна стабилност девизног курса у Србији наша реалност (намерно не говорим „наша нова реалност”, јер она траје више од пуне деценије), не треба је олако схватати.
Оно што могу да обећам јесте да ће Народна банка Србије наставити предан рад на очувању стабилности и тешко стеченог поверења домаће и међународне јавности. Поготово јер смо, упркос свему, поносно закорачили у другу узастопну деценију релативне стабилности нашег динара, од укупно 15 деценија његовог постојања.
Уз жељу да се окупљамо у здрављу и само лепим поводима, а подржавамо у сваком тренутку, проглашавам изложбу отвореном, а вас позивам да заједно погледамо пригодан филм о Чедомиљу Мијатовићу, а потом и изложбу.
Кабинет гувернера
