31.10.2023.
Period oko Svetskog dana štednje (31. oktobar) uvek je dobra prilika da se podsetimo značaja štednje i za pojedince, i za celokupan ekonomski sistem zemlje. U neizvesnim okolnostima s kojima se svet suočava poslednjih nekoliko godina, izazvanim geopolitičkim faktorima, energetskom krizom i inflacijom, posebno dolazi do izražaja značaj akumulirane štednje kao vid sigurnosti koji pomaže da se krizna vremena prebrode na lakši način.
Ovogodišnji Svetski dan štednje dočekujemo i obeležavamo uz najviše (rekordne) nivoe štednje i u domaćoj i u stranoj valuti. Poverenje građana u domaći finansijski sistem i srpski dinar rezultiralo je rastom dinarske i devizne štednje i u uslovima višegodišnjih globalnih kriza, sve zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti u našoj zemlji. Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i, prema poslednjim operativnim podacima, premašila je protivvrednost od milijarde evra (prema poslednjim operativnim podacima s kraja oktobra iznosi oko 118 milijardi dinara).
Štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina porasla je preko šest puta (preko 500%) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara). Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje, koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita. U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju – povećana je gotovo 80%, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023).
Radi smirivanja inflacije i negativnih posledica rasta svetskih cena hrane i energenata, Narodna banka Srbije i Vlada Srbije u poslednje tri godine donele su niz mera, koje su bile efikasne i pravovremene, što je uticalo na smirivanje inflacije, njeno usmeravanje na sigurnu opadajuću putanju ka ciljanom rasponu i očuvanje ukupne finansijske stabilnosti.
Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2% međugodišnje, što je šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko 8%, a da se nakon toga, sredinom naredne godine, nađe u ciljanom rasponu (3 ± 1,5%).
Kako bi zaustavila rast cena i smanjila inflaciona očekivanja, vodeći pri tome računa da ne ugrozi nastavak privrednog rasta, Narodna banka Srbije je postepeno i kontinuirano pooštravala monetarne uslove. Prvo smo povećanjem prosečne ponderisane repo stope od oktobra 2021. godine blagovremeno i postepeno krenuli u pooštravanje monetarne politike, a zatim nastavili odlučnije povećanjem referentne kamatne stope od aprila 2022. godine, sa 1% na aktuelnih 6,5%. Podršku zatezanju domaćih monetarnih uslova u odlučnoj nameri da inflaciju svede u ciljane okvire Narodna banka Srbije je dala i povećanjem stopa obavezne rezerve od septembra 2023. godine.
U uslovima nastavka preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka na dinar (jačanje domaće valute prema evru), Narodna banka Srbije je u prvih devet meseci intervenisala neto kupovinom gotovo 3,4 milijarde (tačnije 3.385,0 miliona) evra radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru. Takva aktivnost Narodne banke Srbije na deviznom tržištu doprinela je rastu deviznih rezervi na nivo od 24,2 milijarde evra krajem septembra, što je njihov najviši nivo krajem meseca otkad se prate podaci na ovaj način (od 2000. godine). Taj nivo deviznih rezervi pokriva šest i po meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Budući da Narodna banka Srbije redovno prati i analizira isplativost štednje u domaćoj valuti kao deo strategije o dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema, u susret Svetskom danu štednje pripremljena je analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2023. godine, koja nedvosmisleno potvrđuje da je i u kratkom i u dugom roku isplativije štedeti u domaćoj valuti nego u devizama.
Ključni faktori koji su pogodovali takvom rezultatu jesu makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15%) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u okolnostima svetske krize.
Nezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako štediša koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji je u istom periodu oročio evre u protivvrednosti od 100.000 dinara (Tabela 1).
Štednja u dinarima oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90% posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine bila je isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.
Praktično, u prošlih 11 godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i u kratkom i u dugom roku, što potvrđuju rezultati urađenih analiza.
Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen – prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42% (krajem 2012. godine iznosio je 19,3%). Dalje unapređenje procesa dinarizacije domaćeg finansijskog sistema i u predstojećem periodu biće jedan od prioriteta Narodne banke Srbije, a u vezi s tim i podržavanje štednje u domaćoj valuti, naglašavajući njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju.
Kabinet guvernera
