31/10/2023
Период око Светског дана штедње (31. октобар) увек је добра прилика да се подсетимо значаја штедње и за појединце, и за целокупан економски систем земље. У неизвесним околностима с којима се свет суочава последњих неколико година, изазваним геополитичким факторима, енергетском кризом и инфлацијом, посебно долази до изражаја значај акумулиране штедње као вид сигурности који помаже да се кризна времена преброде на лакши начин.
Овогодишњи Светски дан штедње дочекујемо и обележавамо уз највише (рекордне) нивое штедње и у домаћој и у страној валути. Поверење грађана у домаћи финансијски систем и српски динар резултирало је растом динарске и девизне штедње и у условима вишегодишњих глобалних криза, све захваљујући очуваној макроекономској и финансијској стабилности у нашој земљи. Штедња у домаћој валути брже расте од девизне штедње већ 11 година узастопно и, према последњим оперативним подацима, премашила је противвредност од милијарде евра (према последњим оперативним подацима с краја октобра износи око 118 милијарди динара).
Штедња становништва у домаћој валути у последњих 11 година порасла је преко шест пута (преко 500%) и крајем септембра 2023. године износила је 116,4 милијарде динара (раст од 98,3 милијарде динара). Истовремено, дошло је до позитивних промена у рочној структури динарске штедње, које се испољавају у расту учешћа дугорочних депозита. У истом периоду, девизна штедња је расла споријом динамиком у односу на динарску штедњу – повећана је готово 80%, сa 7,9 милијарди евра (септембар 2012) на 14,1 милијарду евра (септембар 2023).
Ради смиривања инфлације и негативних последица раста светских цена хране и енергената, Народна банка Србије и Влада Србије у последње три године донеле су низ мера, које су биле ефикасне и правовремене, што је утицало на смиривање инфлације, њено усмеравање на сигурну опадајућу путању ка циљаном распону и очување укупне финансијске стабилности.
Инфлација у Србији успорава шести месец заредом и у септембру је износила 10,2% међугодишње, што је шест процентних поена испод највишег нивоа из марта ове године. Очекујемо да до краја године међугодишња инфлација буде на нивоу од око 8%, а да се након тога, средином наредне године, нађе у циљаном распону (3 ± 1,5%).
Како би зауставила раст цена и смањила инфлациона очекивања, водећи при томе рачуна да не угрози наставак привредног раста, Народна банка Србије је постепено и континуирано пооштравала монетарне услове. Прво смо повећањем просечне пондерисане репо стопе од октобра 2021. године благовремено и постепено кренули у пооштравање монетарне политике, а затим наставили одлучније повећањем референтне каматне стопе од априла 2022. године, са 1% на актуелних 6,5%. Подршку затезању домаћих монетарних услова у одлучној намери да инфлацију сведе у циљане оквире Народна банка Србије је дала и повећањем стопа обавезне резерве од септембра 2023. године.
У условима наставка преовлађујућих апрецијацијских притисака на динар (јачање домаће валуте према евру), Народна банка Србије је у првих девет месеци интервенисала нето куповином готово 3,4 милијарде (тачније 3.385,0 милиона) евра ради очувања релативне стабилности курса динара према евру. Таква активност Народне банке Србије на девизном тржишту допринела је расту девизних резерви на ниво од 24,2 милијарде евра крајем септембра, што је њихов највиши ниво крајем месеца откад се прате подаци на овај начин (од 2000. године). Тај ниво девизних резерви покрива шест и по месеци увоза робе и услуга, што је двоструко више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
Будући да Народна банка Србије редовно прати и анализира исплативост штедње у домаћој валути као део стратегије о динаризацији домаћег финансијског система, у сусрет Светском дану штедње припремљена је анализа исплативости штедње за период од септембра 2012. до септембра 2023. године, која недвосмислено потврђује да је и у кратком и у дугом року исплативије штедети у домаћој валути него у девизама.
Кључни фактори који су погодовали таквом резултату јесу макроекономска и финансијска стабилност у протеклим годинама (стабилност курса динара према евру, девизне резерве на рекордном нивоу), релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и повољан порески третман прихода од камате на динарску штедњу (која се не опорезује, док се код штедње у еврима приход од камате опорезује по стопи од 15%) и мере монетарне и фискалне политике, које су омогућиле да се сачува макроекономска стабилност чак и у околностима светске кризе.
Незанављана штедњa у динарима, орочена на период од годину дана, у протеклих 11 година била је исплативијa у чак 98% посматраних годишњих потпериода. Тако штедиша који је од септембра 2022. штедео у динарима на улог од 100.000 динара у септембру 2023. добио би 2.148 динара (18 евра) више од штедише који је у истом периоду орочио евре у противвредности од 100.000 динара (Табела 1).
Штедња у динарима орочена на три месеца била је исплативија од такве штедње у еврима у 90% посматраних тромесечних потпериода, а динарска штедња орочена на две године била је исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, почев од септембра 2012. године.
Практично, у прошлих 11 година било је исплативије штедети у динарима и у кратком и у дугом року, што потврђују резултати урађених анализа.
Динамичан раст динарске штедње у претходних 11 година допринео је да показатељ динаризације укупних депозита (привреда и становништво) буде више него удвостручен – према подацима за септембар 2023. године износи готово 42% (крајем 2012. године износио је 19,3%). Даље унапређење процеса динаризације домаћег финансијског система и у предстојећем периоду биће један од приоритета Народне банке Србије, а у вези с тим и подржавање штедње у домаћој валути, наглашавајући њену већу исплативост у односу на девизну штедњу.
Кабинет гувернера
