16.10.2023.

Sastanci sa investitorima – dobre politike, održivi rezultati i odlične perspektive Srbije

Tokom Godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s velikim brojem vodećih globalnih investitora. Investitorima je dat detaljan uvid u aktuelna makroekonomska kretanja u Srbiji i u postignute rezultate, a detaljno su objašnjene i makroekonomske projekcije.

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je privreda Srbije pokazala znatnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, što se vidi i po:

• očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi;
• rastu zaposlenosti i zarada;
• smanjenoj eksternoj neravnoteži, zahvaljujući rekordnom izvozu robe i usluga;
• nastavku visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija;
• rekordnim deviznim rezervama zemlje;
• očuvanom kvalitetu aktive bankarskog sektora;
• održivoj opadajućoj putanji javnog duga.

Sve to je postignuto zahvaljujući:

• odgovornom vođenju ekonomske politike i pre krize i tokom nje,
• preduzetim strukturnim reformama i
• činjenici da smo znatno povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu – od tržišta na koja izvozimo i proizvoda koje izvozimo, preko izvora finansiranja investicija, oblasti u koje se investira i zemalja iz kojih se investira u Srbiju.

Inflacija je od aprila na opadajućoj putanji, u granice cilja ulazi u drugom tromesečju sledeće godine.

Od aprila je uspostavljena opadajuća putanja inflacije, čemu doprinosi manji rast cena hrane i energije usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, pri čemu one i dalje objašnjavaju oko 60% ukupne međugodišnje inflacije.

Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, povratak inflacije u granice cilja (3 ± 1,5%) očekuje se tokom drugog tromesečja 2024. godine, čemu će doprineti:

• efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova;
• visok bazni efekat kod cena hrane i energenata iz prethodne godine;
• pad inflacionih očekivanja;
• smanjenje globalnih troškovnih pritisaka;
• usporavanje uvozne inflacije;
• niža tražnja, globalno posmatrano.

Rizici projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiču od faktora iz međunarodnog okruženja:

• kretanja svetskih cena energenata i
• brzine opadanja inflacije u zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri.

Privredni rast će ove godine biti vođen neto izvozom i investicijama, a u srednjem roku očekujemo stope rasta od 4%.

Na nivou ove godine procenjujemo da će se rast kretati u rasponu od 2% do 3%.

Najveći pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda na nivou godine očekujemo od neto izvoza, kao rezultat investicija iz prethodnog perioda i povećane izvozne ponude, kao i zbog smanjenog uvoza energenata.

Pozitivan doprinos očekujemo i od fiksnih investicija, zbog brže realizacije infrastrukturnih projekata, nastavka snažnog priliva stranih direktnih investicija i visoke profitabilnosti privrede.

Nastavak pozitivnih trendova na tržištu rada – rast zaposlenosti u privatnom sektoru od preko 60 hiljada ljudi u poslednjoj godini dana (zaključno s julom ove godine) i realni rast prosečne zarade doprineće rastu lične potrošnje.

Ubrzanje realizacije investicija u oblasti saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture vodiće dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3% do 4% naredne godine, a nakon toga i na pretpandemijsku stopu rasta od oko 4% godišnje.

Rekordan izvoz robe i usluga

Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60% viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13% međugodišnje.

Rastu izvoza, uprkos slabijoj eksternoj tražnji, doprinele su i investicije iz prethodnog perioda, koje su povećale izvoznu ponudu, i to pre svega u prerađivačku industriju. To se vidi i po tome što je međugodišnji rast izvoza ostvaren u 17 od 23 oblasti.

Izvoz IKT sektora povećan je tokom sedam meseci za preko 35%, opredeljujući preko trećine rasta izvoza svih uslužnih delatnosti.

Rekordni prilivi stranih direktnih investicija i devizne rezerve na rekordnim nivoima

Srbija već godinama unazad privlači preko 60% ukupnih stranih direktnih investicija usmerenih u region Zapadnog Balkana.

U 2022. godini imali smo rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde vera, odnosno 7,3% bruto domaćeg proizvoda, i to uprkos globalno smanjenoj sklonosti ka investiranju.

Visok neto priliv stranih direktnih investicija nastavljen je i u ovoj godini i gotovo četiri puta je veći od deficita tekućeg računa, što je doprinosilo i jačanju aprecijacijskih pritisaka i daljem rastu deviznih rezervi zemlje, koje su krajem septembra iznosile 24,2 milijardu evra.  

Zajednička je ocena da se u Srbiji sprovode dobre politike i da se Srbija izdvaja kao lider u regionu s dobrim perspektivama.

Kabinet guvernera