16.10.2023.

Састанци са инвеститорима – добре политике, одрживи резултати и одличне перспективе Србије

Током Годишњег заседања Међународног монетарног фонда и Светске банке, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић састала се с великим бројем водећих глобалних инвеститора. Инвеститорима је дат детаљан увид у актуелна макроекономска кретања у Србији и у постигнуте резултате, а детаљно су објашњене и макроекономске пројекције.

Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је привреда Србије показала знатну отпорност на негативне ефекте вишедимензионалне кризе на глобалном нивоу, што се види и по:

• очуваној макроекономској и финансијској стабилности, којој очувана релативна стабилност курса динара битно доприноси;
• расту запослености и зарада;
• смањеној екстерној неравнотежи, захваљујући рекордном извозу робе и услуга;
• наставку високог и диверсификованог прилива страних директних инвестиција;
• рекордним девизним резервама земље;
• очуваном квалитету активе банкарског сектора;
• одрживој опадајућој путањи јавног дуга.

Све то je постигнуто захваљујући:

• одговорном вођењу економске политике и пре кризе и током ње,
• предузетим структурним реформама и
• чињеници да смо знатно повећали диверсификацију наше привреде у сваком смислу – од тржишта на која извозимо и производа које извозимо, преко извора финансирања инвестиција, области у које се инвестира и земаља из којих се инвестира у Србију.

Инфлација је од априла на опадајућој путањи, у границе циља улази у другом тромесечју следеће године.

Од априла је успостављена опадајућа путања инфлације, чему доприноси мањи раст цена хране и енергије услед попуштања глобалних трошковних притисака, при чему оне и даље објашњавају око 60% укупне међугодишње инфлације.

Према централној пројекцији Народне банке Србије, повратак инфлације у границе циља (3 ± 1,5%) очекује се током другог тромесечја 2024. године, чему ће допринети:

• ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова;
• висок базни ефекат код цена хране и енергената из претходне године;
• пад инфлационих очекивања;
• смањење глобалних трошковних притисака;
• успоравање увозне инфлације;
• нижа тражња, глобално посматрано.

Ризици пројекције инфлације и даље у највећој мери потичу од фактора из међународног окружења:

• кретања светских цена енергената и
• брзине опадања инфлације у земљама које су наши највећи трговински партнери.

Привредни раст ће ове године бити вођен нето извозом и инвестицијама, а у средњем року очекујемо стопе раста од 4%.

На нивоу ове године процењујемо да ће се раст кретати у распону од 2% до 3%.

Највећи позитиван допринос расту бруто домаћег производа на нивоу године очекујемо од нето извоза, као резултат инвестиција из претходног периода и повећане извозне понуде, као и због смањеног увоза енергената.

Позитиван допринос очекујемо и од фиксних инвестиција, због брже реализације инфраструктурних пројеката, наставка снажног прилива страних директних инвестиција и високе профитабилности привреде.

Наставак позитивних трендова на тржишту рада – раст запослености у приватном сектору од преко 60 хиљада људи у последњој години дана (закључно с јулом ове године) и реални раст просечне зараде допринеће расту личне потрошње.

Убрзање реализације инвестиција у области саобраћајне, комуналне и енергетске инфраструктуре водиће додатно убрзање раста бруто домаћег производа на 3% до 4% наредне године, а након тога и на претпандемијску стопу раста од око 4% годишње.

Рекордан извоз робе и услуга

Након што је извоз робе и услуга прошле године достигао 38 милијарди евра, што је 3,5 пута виши извоз него деценију раније и за око 60% виши него 2019. године, у седам месеци ове године извоз робе и услуга виши је за близу 13% међугодишње.

Расту извоза, упркос слабијој екстерној тражњи, допринеле су и инвестиције из претходног периода, које су повећале извозну понуду, и то пре свега у прерађивачку индустрију. То се види и по томе што је међугодишњи раст извоза остварен у 17 од 23 области.

Извоз ИКТ сектора повећан је током седам месеци за преко 35%, опредељујући преко трећине раста извоза свих услужних делатности.

Рекордни приливи страних директних инвестиција и девизне резерве на рекордним нивоима

Србија већ годинама уназад привлачи преко 60% укупних страних директних инвестиција усмерених у регион Западног Балкана.

У 2022. години имали смо рекордан ниво страних директних инвестиција од 4,4 милијарде вера, односно 7,3% бруто домаћег производа, и то упркос глобално смањеној склоности ка инвестирању.

Висок нето прилив страних директних инвестиција настављен је и у овој години и готово четири пута је већи од дефицита текућег рачуна, што је доприносило и јачању апрецијацијских притисака и даљем расту девизних резерви земље, које су крајем септембра износиле 24,2 милијарду евра.  

Заједничка је оцена да се у Србији спроводе добре политике и да се Србија издваја као лидер у региону с добрим перспективама.

Кабинет гувернера