14.10.2023.
Tokom godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, obe institucije su objavile veliki broj izveštaja o globalnim ekonomskim i finansijskim kretanjima i izgledima. Istovremeno, održani su i brojni sastanci posvećeni regionalnim izgledima. Prezentaciju izgleda za Evropu držao je gospodin Alfred Kamer, direktor Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu.
Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je sledeće:
• Očuvana relativna stabilnost kursa dinara prema evru ostaje važan stub makroekonomske stabilnosti, kao i rekordne devizne rezerve koje smo obezbedili;
• U Srbiji je inflacija na opadajućoj putanji od aprila, što se vidi i kroz niske mesečne stope inflacije;
• Neto izvoz će bitno doprinositi privrednom rastu ove godine, u uslovima visokog rasta izvoza prerađivačke industrije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata. Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60% viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13% međugodišnje;
• Adekvatnost kapitala bankarskog sektora preko 22% i visoki pokazatelji likvidnosti, koji su znatno iznad regulatornih zahteva, kao i učešće problematičnih kredita na nivou oko 3%, potvrđuju da su stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora očuvane uprkos višestrukim krizama.
Zbog svega toga Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske privrede, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama.
Ključne ocene Međunarodnog monetarnog fonda za Evropu u celini:
• Evropa se suočava s teškim zadatkom istovremenog smanjivanja inflacije i obezbeđivanja privrednog rasta.
• Geopolitička fragmentacija će povećati troškove sirovina i ostalih inputa u Evropi.
• Bazna inflacija usporava znatno sporije i nalazi se znatno iznad inflacionih ciljeva centralnih banaka. Između ostalog, razlog je i to što se smanjenje cena energenata mnogo sporije prenosi na baznu inflaciju. Za većinu zemalja Evrope ne očekuje da će inflacija ući u granice cilja pre 2025. godine. Zbog toga je, prema Međunarodnom monetarnom fondu, zadržavanje restriktivnog karaktera monetarne politike i povećanje restriktivnosti fiskalne politike od ključne važnosti. Neizvesnosti i rizici u pogledu inflacije su veliki, a prerano popuštanje monetarne politike moglo bi imati visoke troškove u smislu zadržavanja dugoročno visoke inflacije.
• Procenjuje se da će privredni rast u Evropi usporiti s prošlogodišnjih 2,7% na 1,3% u 2023. godini (zona evra – usporavanje sa 3,3% na 0,7%). Za sledeću godinu Međunarodni monetarni fond projektuje privredni rast u Evropi od 1,5% (u zoni evra 1,2%).
• Privredni rast u Evropi usporava, pri čemu više u zemljama koje su oslonjene na industriju, dok zemlje s većim učešćem turizma u bruto domaćem proizvodu bolje prolaze. Među razlozima za usporavanje privrednog rasta jesu i slabljenje potrošnje usled smanjenja realnih dohodaka i smanjenje investicija usled rasta kamatnih stopa. Smanjuje se i kreditna aktivnost u evropskim zemljama u razvoju, a počinje da slabi i u razvijenim evropskim zemljama. Usporavanju ekonomske aktivnosti i dalje doprinose efekti prošlogodišnjeg energetskog šoka.
Guverner Jorgovanka Tabaković prisustvovala je i sastanku Međunarodnog monetarnog i finansijskog komiteta (IMFC), tokom kojeg su analizirani globalna ekonomska kretanja i izgledi, s fokusom na istovremene izazove u pogledu i dalje visoke inflacije, visokih nivoa duga, pooštrenih globalnih finansijskih uslova, ekonomske divergencije i povećanih geopolitičkih tenzija. Tema je bila i 16. opšta revizija kvota i mogući koraci za povećanje glasova zemalja s niskim nivoom dohotka, kao i obezbeđenje sredstava za Fond za smanjenje siromaštva i podsticanje privrednog rasta (PRGT) i Fond za otpornost i održivost (RST).
Kabinet guvernera
