14.10.2023.
Током годишњег заседања Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке, обе институције су објавиле велики број извештаја о глобалним економским и финансијским кретањима и изгледима. Истовремено, одржани су и бројни састанци посвећени регионалним изгледима. Презентацију изгледа за Европу држао је господин Алфред Камер, директор Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду.
Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је следеће:
• Очувана релативна стабилност курса динара према евру остаје важан стуб макроекономске стабилности, као и рекордне девизне резерве које смо обезбедили;
• У Србији је инфлација на опадајућој путањи од априла, што се види и кроз ниске месечне стопе инфлације;
• Нето извоз ће битно доприносити привредном расту ове године, у условима високог раста извоза прерађивачке индустрије, опоравка енергетског сектора и нижих увозних цена енергената. Након што је извоз робе и услуга прошле године достигао 38 милијарди евра, што је 3,5 пута виши извоз него деценију раније и за око 60% виши него 2019. године, у седам месеци ове године извоз робе и услуга виши је за близу 13% међугодишње;
• Адекватност капитала банкарског сектора преко 22% и високи показатељи ликвидности, који су знатно изнад регулаторних захтева, као и учешће проблематичних кредита на нивоу око 3%, потврђују да су стабилност и отпорност домаћег банкарског сектора очуване упркос вишеструким кризама.
Због свега тога Србија је на корак до добијања инвестиционог рејтинга, при чему све рејтинг агенције истичу кредибилитет монетарне политике, показану отпорност српске привреде, очувану стабилност у банкарском сектору и дисциплину у јавним финансијама.
Кључне оцене Међународног монетарног фонда за Европу у целини:
• Европа се суочава с тешким задатком истовременог смањивања инфлације и обезбеђивања привредног раста.
• Геополитичка фрагментација ће повећати трошкове сировина и осталих инпута у Европи.
• Базна инфлација успорава знатно спорије и налази се знатно изнад инфлационих циљева централних банака. Између осталог, разлог је и то што се смањење цена енергената много спорије преноси на базну инфлацију. За већину земаља Европе не очекује да ће инфлација ући у границе циља пре 2025. године. Због тога је, према Међународном монетарном фонду, задржавање рестриктивног карактера монетарне политике и повећање рестриктивности фискалне политике од кључне важности. Неизвесности и ризици у погледу инфлације су велики, а прерано попуштање монетарне политике могло би имати високе трошкове у смислу задржавања дугорочно високе инфлације.
• Процењује се да ће привредни раст у Европи успорити с прошлогодишњих 2,7% на 1,3% у 2023. години (зона евра – успоравање са 3,3% на 0,7%). За следећу годину Међународни монетарни фонд пројектује привредни раст у Европи од 1,5% (у зони евра 1,2%).
• Привредни раст у Европи успорава, при чему више у земљама које су ослоњене на индустрију, док земље с већим учешћем туризма у бруто домаћем производу боље пролазе. Међу разлозима за успоравање привредног раста јесу и слабљење потрошње услед смањења реалних доходака и смањење инвестиција услед раста каматних стопа. Смањује се и кредитна активност у европским земљама у развоју, а почиње да слаби и у развијеним европским земљама. Успоравању економске активности и даље доприносе ефекти прошлогодишњег енергетског шока.
Гувернер Јоргованка Табаковић присуствовала је и састанку Међународног монетарног и финансијског комитета (IMFC), током којег су анализирани глобална економска кретања и изгледи, с фокусом на истовремене изазове у погледу и даље високе инфлације, високих нивоа дуга, пооштрених глобалних финансијских услова, економске дивергенције и повећаних геополитичких тензија. Тема је била и 16. општа ревизија квота и могући кораци за повећање гласова земаља с ниским нивоом дохотка, као и обезбеђење средстава за Фонд за смањење сиромаштва и подстицање привредног раста (PRGT) и Фонд за отпорност и одрживост (RST).
Кабинет гувернера
