15.08.2023.
U prethodnom periodu našu zemlju su zadesile brojne poplave, oluje i druge vremenske nepogode, koje su ostavile velike posledice i na imovinu građana. U ovakvim situacijama, važno je da građani budu upoznati sa svojim pravima u vezi naknade materijalnih šteta koje su pretrpeli. Zbog toga u ovom izdanju rubrike „Korisno je da znate“ o tome šta sve može biti predmet osiguranja, postupku naknade štete, mogućnosti podnošenja prigovora kao i o naknadi štete ukoliko nije zaključen ugovor o osiguranju, govori Marija Minić, viši stručni saradnik za unapređenje propisa u Sektoru za nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja.
Predmet osiguranja od elementarnih nepogoda mogu biti nepokretnosti, ukoliko je u pitanju osiguranje imovine, ili motorna vozila, ukoliko je zaključeno tzv. kasko osiguranje. Takođe, štete nastale na usevima i plodovima mogu da budu pokrivene osiguranjem poljoprivrede.
Štete koje su nastale na stambenim objektima građana po pravilu su pokrivene osiguranjem imovine od požara i drugih opasnosti. Osnovni rizici obuhvaćeni ovim osiguranjem su, između ostalih, i rizik oluje, grada i udara groma. To znači da građani koji su pretrpeli štetu usled, na primer, oluje na svojim kućama ili stambenim jedinicama i koji imaju zaključen ugovor o osiguranju (polisa osiguranja) imovine od požara i drugih opasnosti imaju pravo na naknadu štete po osnovu ove vrste osiguranja. U pogledu naknade štete koja je nastala na automobilima građana, polisa tzv. kasko osiguranja po pravilu pokriva štete nastale usled oluja i udara groma, kao osnovne rizike, tako da građani koji imaju kasko osiguranje takođe treba da se obrate društvu za osiguranje sa kojim imaju zaključen ugovor o osiguranju motornog vozila radi nadoknade oštećenja na motornom vozilu. Važno je da se napomene da je kod osiguranja imovine i kasko osiguranja oluja deo osnovnog rizika, a da je kod osiguranja useva i plodova (osiguranje poljoprivrede) oluja dopunski rizik, dakle potrebno je da bude posebno ugovoren. Osnovni rizici koji su pokriveni ovim osiguranjem su grad, požar i udar groma.
Postupak naknade štete
Ukoliko građanin poseduje neku od pomenutih polisa osiguranja, a pretrpeo je štetu usled vremenskih nepogoda, potrebno je da kontaktira društvo za osiguranje kod koga je oštećena stvar osigurana, odnosno sa kojim ima zaključen ugovor o osiguranju i da podnese odštetni zahtev. Kako su uslovi osiguranja sastavni deo svakog ugovora o osiguranju, najpre je potrebno proveriti da li događaj koji je nastao spada u rizike pokrivene osiguranjem ili su, iz razloga navedenih u ugovoru, ti rizici isključeni ili postoje ograničenja obaveze društva za osiguranje. Zbog navedenog, veoma je važno da prilikom zaključenja svakog ugovora o osiguranju ugovarač osiguranja pažljivo pročita uslove osiguranja, koje dobija u postupku zaključenja ugovora o osiguranju, i predugovornu informaciju (podaci pre zaključenja ugovora o osiguranju), kako bi bio siguran da je njegova imovina (pokretna ili nepokretna) osigurana od rizika od kojih želi da je zaštiti. Ovo je posebno važno, s obzirom da određeni rizici, kao što je poplava, predstavljaju dopunske rizike, što znači da se posebno ugovaraju i za njih se plaća veća premija osiguranja.
Po prijavi štete, ovlašćeno lice društva za osiguranje vrši procenu štete i utvrđuje visinu naknade. Na visinu naknade utiče i ugovorena suma osiguranja. Takođe je važno da se osiguranik raspita da li je potrebno da prethodno kontaktira i određeno javno komunalno preduzeće, radi pribavljanja zapisnika o nastalom događaju ili će to učiniti društvo za osiguranje.
Mogućnost podnošenja prigovora
Ako korisnik osiguranja nije zadovoljan odgovorom društva za osiguranje, može podneti prigovor tom društvu, a ukoliko je nezadovoljan odgovorom društva na prigovor, u tom slučaju se prigovor podnosi Narodnoj banci Srbije radi sprovođenja postupka zaštite prava i interesa korisnika, na način koji je detaljno opisan na internet stranici Narodne banke Srbije. Kao što se može videti, osiguranje od elementarnih nepogoda je izuzetno korisno i poželjno i savet je da se građani bliže upoznaju sa ovim vidom osiguranja, radi preventivnog delovanja. Ova osiguranja beleže značajan porast u prethodnim godinama. U toku 2022. godine zaključeno je više miliona ugovora o osiguranju sa pokrićem rizika od elementarnih nepogoda (poplave, grad, oluja, suša i požar, mraz, klizanje i slaganje tla, zemljotres i dr. prirodne nepogode i opasnost). Prosečna premija po ugovoru iznosi 2.783 dinara. U državama Evropske unije ovo je razvijena vrsta osiguranja, a postoje i posebni fondovi za naknadu šteta od elementarnih nepogoda.
Naknada štete ukoliko ne postoji osiguranje
Građani bi eventualno mogli da nadoknade pretrpljene štete i na drugi način, ukoliko nije zaključen ugovora o osiguranju. Pre svega, ukoliko je šteta nastala usled pada predmeta, ona može da se nadoknadi od vlasnika nepokretnosti na kojoj se predmet nalazio. Na primer, ukoliko je do štete došlo usled pada drveta, lice koje je pretrpelo štetu može da se obrati za naknadu štete neposredno vlasniku nepokretnosti, zemljišta, ili da svoje pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem, u skladu sa zakonom. Takođe, ako se drvo nalazilo na javnoj površini, postoji mogućnost da je za štetu odgovorno lice koje ima obavezu održavanja zelene površine, odnosno nadležna jedinica lokalne samouprave. I u ovom slučaju, lice koje je pretrpelo štetu može da se obrati neposredno nadležnoj jedinici lokalne samouprave, ili da svoje pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem.
Kabinet guvernera
