15.08.2023.
У претходном периоду нашу земљу су задесиле бројне поплаве, олује и друге временске непогоде, које су оставиле велике последице и на имовину грађана. У оваквим ситуацијама, важно је да грађани буду упознати са својим правима у вези накнаде материјалних штета које су претрпели. Због тога у овом издању рубрике „Корисно је да знате“ о томе шта све може бити предмет осигурања, поступку накнаде штете, могућности подношења приговора као и о накнади штете уколико није закључен уговор о осигурању, говори Марија Минић, виши стручни сарадник за унапређење прописа у Сектору за надзор над обављањем делатности осигурања.
Предмет осигурања од елементарних непогода могу бити непокретности, уколико је у питању осигурање имовине, или моторна возила, уколико је закључено тзв. каско осигурање. Такође, штете настале на усевима и плодовима могу да буду покривене осигурањем пољопривреде.
Штете које су настале на стамбеним објектима грађана по правилу су покривене осигурањем имовине од пожара и других опасности. Основни ризици обухваћени овим осигурањем су, између осталих, и ризик олује, града и удара грома. То значи да грађани који су претрпели штету услед, на пример, олује на својим кућама или стамбеним јединицама и који имају закључен уговор о осигурању (полиса осигурања) имовине од пожара и других опасности имају право на накнаду штете по основу ове врсте осигурања. У погледу накнаде штете која је настала на аутомобилима грађана, полиса тзв. каско осигурања по правилу покрива штете настале услед олуја и удара грома, као основне ризике, тако да грађани који имају каско осигурање такође треба да се обрате друштву за осигурање са којим имају закључен уговор о осигурању моторног возила ради надокнаде оштећења на моторном возилу. Важно је да се напомене да је код осигурања имовине и каско осигурања олуја део основног ризика, а да је код осигурања усева и плодова (осигурање пољопривреде) олуја допунски ризик, дакле потребно је да буде посебно уговорен. Основни ризици који су покривени овим осигурањем су град, пожар и удар грома.
Поступак накнаде штете
Уколико грађанин поседује неку од поменутих полиса осигурања, а претрпео је штету услед временских непогода, потребно је да контактира друштво за осигурање код кога је оштећена ствар осигурана, односно са којим има закључен уговор о осигурању и да поднесе одштетни захтев. Како су услови осигурања саставни део сваког уговора о осигурању, најпре је потребно проверити да ли догађај који је настао спада у ризике покривене осигурањем или су, из разлога наведених у уговору, ти ризици искључени или постоје ограничења обавезе друштва за осигурање. Због наведеног, веома је важно да приликом закључења сваког уговора о осигурању уговарач осигурања пажљиво прочита услове осигурања, које добија у поступку закључења уговора о осигурању, и предуговорну информацију (подаци пре закључења уговора о осигурању), како би био сигуран да је његова имовина (покретна или непокретна) осигурана од ризика од којих жели да је заштити. Ово је посебно важно, с обзиром да одређени ризици, као што је поплава, представљају допунске ризике, што значи да се посебно уговарају и за њих се плаћа већа премија осигурања.
По пријави штете, овлашћено лице друштва за осигурање врши процену штете и утврђује висину накнаде. На висину накнаде утиче и уговорена сума осигурања. Такође је важно да се осигураник распита да ли је потребно да претходно контактира и одређено јавно комунално предузеће, ради прибављања записника о насталом догађају или ће то учинити друштво за осигурање.
Могућност подношења приговора
Ако корисник осигурања није задовољан одговором друштва за осигурање, може поднети приговор том друштву, а уколико је незадовољан одговором друштва на приговор, у том случају се приговор подноси Народној банци Србије ради спровођења поступка заштите права и интереса корисника, на начин који је детаљно описан на интернет страници Народне банке Србије. Као што се може видети, осигурање од елементарних непогода је изузетно корисно и пожељно и савет је да се грађани ближе упознају са овим видом осигурања, ради превентивног деловања. Ова осигурања бележе значајан пораст у претходним годинама. У току 2022. године закључено је више милиона уговора о осигурању са покрићем ризика од елементарних непогода (поплаве, град, олуја, суша и пожар, мраз, клизање и слагање тла, земљотрес и др. природне непогоде и опасност). Просечна премија по уговору износи 2.783 динара. У државама Европске уније ово је развијена врста осигурања, а постоје и посебни фондови за накнаду штета од елементарних непогода.
Накнада штете уколико не постоји осигурање
Грађани би евентуално могли да надокнаде претрпљене штете и на други начин, уколико није закључен уговора о осигурању. Пре свега, уколико је штета настала услед пада предмета, она може да се надокнади од власника непокретности на којој се предмет налазио. На пример, уколико је до штете дошло услед пада дрвета, лице које је претрпело штету може да се обрати за накнаду штете непосредно власнику непокретности, земљишта, или да своје право на накнаду штете оствари судским путем, у складу са законом. Такође, ако се дрво налазило на јавној површини, постоји могућност да је за штету одговорно лице које има обавезу одржавања зелене површине, односно надлежна јединица локалне самоуправе. И у овом случају, лице које је претрпело штету може да се обрати непосредно надлежној јединици локалне самоуправе, или да своје право на накнаду штете оствари судским путем.
Кабинет гувернера
