15.04.2023.

Prolećno zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke – ekonomski izgledi

Tokom prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, Međunarodni monetarni fond objavio je veliki broj izveštaja o globalnim ekonomskim izgledima i globalnoj finansijskoj stabilnosti. Održani su i brojni sastanci posvećeni regionalnim izgledima. Prezentaciju za Evropu držao je gospodin Alfred Kamer, direktor Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu.

Tokom prolećnog zasedanja ocenjeno je da svetsku ekonomiju i dalje karakteriše velika neizvesnost i da su rizici i dalje vrlo izraženi. Međunarodni monetarni fond očekuje da globalni privredni rast uspori sa 3,4% u 2022. na 2,8% u 2023. godini, uz ubrzanje na 3,0% u 2024. godini. Kao ključni rizici navedeni su potencijalno pogoršanje globalnih finansijskih uslova, koji mogu dodatno oslabiti privredni rast, visoka zaduženost vodećih svetskih ekonomija i produženo trajanje konflikta u Ukrajini, koje ponovo može da podstakne rast cena hrane i energenata. Takav scenario mogao bi da utiče i na dalje zaoštravanje monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Kada je reč o inflaciji, Međunarodni monetarni fond očekuje usporavanje globalne inflacije na oko 7% u proseku u 2023. godini, koje će uglavnom biti vođeno cenama primarnih proizvoda, pri čemu očekuje zadržavanje bazne inflacije na višem nivou u nešto dužem periodu.

Istovremeno, Međunarodni monetarni fond ove i sledeće godine očekuje privredni rast zone evra po stopi od 0,8% i 1,4%, a prosečnu stopu inflacije na nivou od 5,3% i 2,9%. Za Evropu ove i sledeće godine očekuje rast od 0,8% i 1,7%, kao i usporavanje prosečne stope inflacije prvo na 10,5% ove godine, a zatim na 6,5% u 2024. godini.

Guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da ove godine u Srbiji očekujemo realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 2% do 3%, zatim njegovo ubrzanje na raspon od 3% do 4% u 2024. godini, a nakon toga i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4% godišnje. Istakla je da u ovoj godini očekujemo značajnije popravljanje tekućeg deficita u uslovima nižih uvoznih cena energenata, oporavka energetskog sektora i visokog rasta izvoza prerađivačke industrije. Istakla je i da je izvoz usluga u 2022. godini povećan za rekordna 42%, pri čemu je u četiri uslužna sektora vrednost izvoza dostigla ili premašila 2 milijarde evra, uz godišnju stopu rasta u 2022. od 30% do 50%.

Guverner Jorgovanka Tabaković posebno je govorila o tome da smo, uprkos višestrukim krizama, očuvali i stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora. U prilog tome govore i svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka, koji su znatno iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije – od pokazatelja adekvatnosti kapitala bankarskog sektora, koji je na kraju decembra 2022. godine bio iznad 20%, preko visokih pokazatelja likvidnosti, do istorijski najnižeg nivoa učešća problematičnih kredita od 3%.

Zbog svega toga Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske ekonomije, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama.

Kabinet guvernera