15.04.2023.

Пролећно заседање Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке – економски изгледи

Током пролећног заседања Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке, Међународни монетарни фонд објавио је велики број извештаја о глобалним економским изгледима и глобалној финансијској стабилности. Одржани су и бројни састанци посвећени регионалним изгледима. Презентацију за Европу држао је господин Алфред Камер, директор Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду.

Током пролећног заседања оцењено је да светску економију и даље карактерише велика неизвесност и да су ризици и даље врло изражени. Међународни монетарни фонд очекује да глобални привредни раст успори са 3,4% у 2022. на 2,8% у 2023. години, уз убрзање на 3,0% у 2024. години. Као кључни ризици наведени су потенцијално погоршање глобалних финансијских услова, који могу додатно ослабити привредни раст, висока задуженост водећих светских економија и продужено трајање конфликта у Украјини, које поново може да подстакне раст цена хране и енергената. Такав сценарио могао би да утиче и на даље заоштравање монетарних политика водећих централних банака. Када је реч о инфлацији, Међународни монетарни фонд очекује успоравање глобалне инфлације на око 7% у просеку у 2023. години, које ће углавном бити вођено ценама примарних производа, при чему очекује задржавање базне инфлације на вишем нивоу у нешто дужем периоду.

Истовремено, Међународни монетарни фонд ове и следеће године очекује привредни раст зоне евра по стопи од 0,8% и 1,4%, а просечну стопу инфлације на нивоу од 5,3% и 2,9%. За Европу ове и следеће године очекује раст од 0,8% и 1,7%, као и успоравање просечне стопе инфлације прво на 10,5% ове године, а затим на 6,5% у 2024. години.

Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да ове године у Србији очекујемо реални раст бруто домаћег производа у распону од 2% до 3%, затим његово убрзање на распон од 3% до 4% у 2024. години, а након тога и повратак на претпандемијску путању раста од око 4% годишње. Истакла је да у овој години очекујемо значајније поправљање текућег дефицита у условима нижих увозних цена енергената, опоравка енергетског сектора и високог раста извоза прерађивачке индустрије. Истакла је и да је извоз услуга у 2022. години повећан за рекордна 42%, при чему је у четири услужна сектора вредност извоза достигла или премашила 2 милијарде евра, уз годишњу стопу раста у 2022. од 30% до 50%.

Гувернер Јоргованка Табаковић посебно је говорила о томе да смо, упркос вишеструким кризама, очували и стабилност и отпорност домаћег банкарског сектора. У прилог томе говоре и сви релевантни показатељи пословања банака, који су знатно изнад регулаторних захтева Народне банке Србије – од показатеља адекватности капитала банкарског сектора, који је на крају децембра 2022. године био изнад 20%, преко високих показатеља ликвидности, до историјски најнижег нивоа учешћа проблематичних кредита од 3%.

Због свега тога Србија је на корак до добијања инвестиционог рејтинга, при чему све рејтинг агенције истичу кредибилитет монетарне политике, показану отпорност српске економије, очувану стабилност у банкарском сектору и дисциплину у јавним финансијама.

Кабинет гувернера