14.02.2023.
Povodom nedavno objavljenih podataka o bezgotovinskim plaćanjima iznetih prilikom predstavljanja rezultata studije Uticaj rasta bezgotovinskog plaćanja na sivu ekonomiju, realizovane u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje „Bolji način”, odnosno interpretacija nepotkrepljenih činjenicama, Narodna banka Srbije ima obavezu da, kao regulator na tržištu platnih usluga i u interesu zaštite prava građana na informisanost, reaguje i ukaže na nekoliko činjenica.
Povodom navoda: „Razvoj bezgotovinskog plaćanja meri se i brojem platnih kartica po glavi stanovnika, gde smo u začelju Evrope. Naime, sa prosekom od 0,73 kartica po stanovniku, koliko ih imamo u Srbiji – manje kartica za plaćanje imaju samo u Albaniji”, ukazujemo na to da, prema podacima koje Narodnoj banci Srbije tromesečno dostavljaju banke i drugi pružaoci platnih usluga, ukupan broj kartica na početku 2023. godine iznosi 10.759.656. U poređenju s krajem 2016. godine, porast broja kartica iznosi 54,47%.
Ističemo i da platne kartice nisu jedini platni instrument kojim se može plaćati na fizičkim i internet prodajnim mestima. Uvođenjem sistema za instant plaćanja građanima i privredi omogućeno je da putem svojih aplikacija za mobilno bankarstvo iniciraju instant plaćanja kod domaćih trgovaca u fizičkim i virtuelnim prodavnicama. Trenutno preko tri miliona građana i privrednih subjekata ima ugovorenu uslugu korišćenja aplikacija mobilnog bankarstva, koje im omogućavaju niz inovativnih servisa, poput već pomenutih plaćanja na prodajnim mestima, ali i plaćanja mesečnih računa skeniranjem NBS IPS QR koda, ili pak prenose na račun primalaca samo uz poznavanje broja mobilnog telefona.
Sve ove usluge koje su građanima omogućene nisu dostupne u velikom broju zemalja, uključujući i one razvijenije, tako da selektivno i neutemeljeno iznošenje podataka o platnim karticama ne odslikava trenutno stanje našeg platnog sistema, koji je po primenjenim standardima i infrastrukturi rame uz rame s platnim sistemima najrazvijenijih zemalja Evrope i sveta.
Istom prilikom je navedeno: „Kriterijum razvijenosti meri se i brojem POS terminala, gde su od Srbije lošije samo Albanija, Slovačka, Rumunija i Moldavija, a merilo je i vrednost transakcija, gde smo opet u začelju, prosek CIE je nekih 15 odsto, u Srbiji je to 2019. bilo osam odsto BDP-a.”
Važno je istaći da izolovani podatak o broju POS uređaja nikako ne sme biti osnova za procenu stepena razvijenosti bezgotovinskih plaćanja u jednoj zemlji. Fokus aktivnosti i inicijativa u domenu bezgotovinskih plaćanja ne sme i ne može biti puko širenje infrastrukture za prihvat bezgotovinskih plaćanja po svaku cenu. Samo postojanje prihvatnih uređaja nema velikog efekta ako su bezgotovinska plaćanja troškovno neprihvatljiva (skupa) za trgovce. Razlog za to je činjenica da na prodajnim mestima postoji puno instaliranih POS uređaja koji su zapravo neaktivni (prema raspoloživim podacima, trenutno je oko 25% takvih uređaja u Republici Srbiji). Ako se to ima u vidu, postavlja se pitanje svrhe tolikog broja neaktivnih uređaja i šta akteri na tržištu (osim Narodne banke Srbije) preduzimaju da bi se troškovi prihvatanja bezgotovinskih plaćanja smanjili. Fokus bi, shodno tome, trebalo da bude na aktivnostima koje će doprineti većem korišćenju i prihvatanju bezgotovinskih plaćanja, što je vidljivije na osnovu broja transakcija, a ne na osnovu broja prihvatnih (npr. POS) uređaja, od čega koristi imaju samo prodavci/rentijeri tih uređaja. Većem korišćenju i prihvatanju bezgotovinskih plaćanja bi, u daleko najvećoj meri, doprinelo smanjenje troškova koje uzrokuju pre svega inostrani kartični brendovi. Radi boljeg razumevanja suštine, ukazujemo na to da su na osnovu istraživanja koje je sprovela Narodna banka Srbije u periodu od pet godina, od 2016. do 2020. godine, ukupne naknade koje su banke u Srbiji platile inostranim kartičnim sistemima bile više od trideset puta veće nego troškovi prema domaćem sistemu Dinacard, iako je promet inostranim karticama bio svega tri puta veći.
Narodna banka Srbije je znatno doprinela snižavanju troškova prihvatanja platnih kartica ograničavanjem visine međubankarske naknade, kao i aktivnostima na planu veće upotrebe nacionalne platne kartice, ali ne možemo uticati i na naknade koji internacionalni kartični sistemi naplaćuju.
Takođe, u eri digitalizacije i značajnih tehnoloških dostignuća, POS uređaji nisu jedini uređaji za prihvat bezgotovinskih instrumenata plaćanja. Štaviše, tehnički spadaju u red najlošijih uređaja za tu namenu u poređenju s drugim rešenjima. Shodno tome, ostaje nejasno ko i iz kog razloga uporno kroz različite tzv. „nacionalne inicijative” insistira na širenju isključivo POS uređaja, a ne same prihvatne mreže, koja obuhvata različite vrste uređaja s različitim karakteristikama i s neretko nižim troškovima za trgovce.
Iako je Republika Srbija u poslednjih deset godina ostvarila izvanredne rezultate u razvoju bezgotovinskih plaćanja, nesporno je da uvek ima prostora za napredak. Međutim, suština je u aktivnostima koje će doprineti dugoročnom podsticanju bezgotovinskih plaćanja – prvenstveno kroz aktivnosti usmerene ka daljem smanjenju troškova bezgotovinskih plaćanja. Ključni problem je njihovo prihvatanje od strane trgovaca, a naročito malih trgovaca.
Podsećamo na to da je Narodna banka Srbije u prethodnom periodu preduzela niz mera i aktivnosti koje su snažno podstakle rast bezgotovinskih plaćanja u Republici Srbiji, ali i dovele do njihovog pojeftinjenja. To se prvenstveno odnosi na normativne aktivnosti, kao što je izrada Zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, kojim je uređeno kartično poslovanje, ali i na infrastrukturne aktivnosti, poput razvoja sistema za instant plaćanja ili domaće Dina platne kartice, čije korišćenje nosi ubedljivo najniže troškove za trgovce.
Zahvaljujući primeni Zakona i snižavanju prosečne međubankarske naknade – sa preko 1% na 0,2% vrednosti izvršene transakcije za debitne, odnosno 0,3% za kreditne kartice, u prethodnom periodu znatno je smanjena trgovačka naknada. Naime, od donošenja Zakona naplaćena trgovačka naknada praktično je prepolovljena – za prihvatanje platnih kartica na fizičkim prodajnim mestima (POS terminalima) snižena je s prosečnih preko 2% na oko 1% iznosa transakcije, a za prihvatanje na internet prodajnim mestima s prosečnih preko 2,3% na 1,15%. Veoma važno je istaći da su nakon stupanja na snagu Zakona, tri nove banke prihvatile platne kartice, što je značajno povećalo konkurentnost među bankama prihvatiocima, a na korist trgovaca i tržišta. Sve ovo se pozitivno odrazilo na porast broja plaćanja platnim karticama, ali i na rast celokupne prihvatne mreže, uključujući i isticane POS terminale, čiji broj od početka primene Zakona kontinuirano raste.
S tim u vezi, ključno je da se, nakon sniženja međubankarskih naknada, kao posledice regulatornih mera Narodne banke Srbije, i drugi akteri na tržištu uključe u aktivnosti koje će doprineti porastu broja bezgotovinskih plaćanja u zemlji. To se najpre odnosi na institucije u čijoj nadležnosti je ocena konkurentnosti i koncentracije na tržištu uređaja za prihvatanje platnih kartica i drugih platnih instrumenata na prodajnim mestima. Navedeni problemi koncentracije i odsustva konkurencije negativno utiču na razvoj mreže za prihvatanje platnih instrumenata u zemlji, jer trgovci i pružaoci platnih usluga nemaju izbora između različitih ponuda tehničkih rešenja više IT provajdera. Takva praksa destimuliše inovacije, sužava izbor i poskupljuje korišćenje infrastrukture za prihvatanje bezgotovinskih platnih instrumenata. U takvoj situaciji trgovcima, naročito malim trgovcima, kao jedini logičan izbor preostaje da odustanu od prihvatanja kartičnih i drugih bezgotovinskih plaćanja.
U odsustvu reagovanja pomenutih institucija, Narodna banka Srbije, u okviru svog mandata da obezbedi efikasno i sigurno funkcionisanje i razvoj platnih sistema, nastoji da privredi omogući izbor optimalnih rešenja za prihvatanje platnih instrumenata. Tokom uvođenja sistema za instant plaćanja sertifikovali smo više različitih rešenja za prihvatanje instant plaćanja na prodajnim mestima (npr. rešenja integrisana s fiskalnim kasama, mobilnim aplikacijama) koja trgovcima donose niske troškove implementacije i niske troškove izvršenja plaćanja. Razvojna i testna laboratorija Narodne banke Srbije u okviru IPS NBS sistema dostupna je svim trgovcima i pružaocima tehničkih usluga za testiranje pripremljenih tehničkih rešenja. Zbog toga je od ključnog značaja da inicijative za uvođenje bezgotovinskih plaćanja – a posebno koje se još promovišu kao nacionalne – omoguće što veći broj različitih ponuda tehničkih rešenja za trgovce. Samo takav pristup dugoročno doprinosi razvoju platnog sistema i smanjenju sive ekonomije u našoj zemlji.
Na kraju, od izuzetne je važnosti izbeći opasnost pogrešne interpretacije zasnovane na izveštajima i studijama čija izrada odražava komercijalne interese pojedinačnih učesnika na tržištu. Shodno tome, radi zaštite javnog interesa koji se ogleda u tačnom i objektivnom informisanju, Narodna banka Srbije poziva sve zainteresovane za oblast bezgotovinskih plaćanja da se prvenstveno oslanjaju na zvanične podatke i saopštenja koja se redovno objavljuju na internet prezentaciji www.nbs.rs
Sektor za platni sistem
