14/02/2023
Поводом недавно објављених података о безготовинским плаћањима изнетих приликом представљања резултата студије Утицај раста безготовинског плаћања на сиву економију, реализоване у оквиру Националне иницијативе за безготовинско плаћање „Бољи начин”, односно интерпретација непоткрепљених чињеницама, Народна банка Србије има обавезу да, као регулатор на тржишту платних услуга и у интересу заштите права грађана на информисаност, реагује и укаже на неколико чињеница.
Поводом навода: „Развој безготовинског плаћања мери се и бројем платних картица по глави становника, где смо у зачељу Европе. Наиме, са просеком од 0,73 картица по становнику, колико их имамо у Србији – мање картица за плаћање имају само у Албанији”, указујемо на то да, према подацима које Народној банци Србије тромесечно достављају банке и други пружаоци платних услуга, укупан број картица на почетку 2023. године износи 10.759.656. У поређењу с крајем 2016. године, пораст броја картица износи 54,47%.
Истичемо и да платне картице нису једини платни инструмент којим се може плаћати на физичким и интернет продајним местима. Увођењем система за инстант плаћања грађанима и привреди омогућено је да путем својих апликација за мобилно банкарство иницирају инстант плаћања код домаћих трговаца у физичким и виртуелним продавницама. Тренутно преко три милиона грађана и привредних субјеката има уговорену услугу коришћења апликација мобилног банкарства, које им омогућавају низ иновативних сервиса, попут већ поменутих плаћања на продајним местима, али и плаћања месечних рачуна скенирањем NBS IPS QR кода, или пак преносе на рачун прималаца само уз познавање броја мобилног телефона.
Све ове услуге које су грађанима омогућене нису доступне у великом броју земаља, укључујући и оне развијеније, тако да селективно и неутемељено изношење података о платним картицама не одсликава тренутно стање нашег платног система, који је по примењеним стандардима и инфраструктури раме уз раме с платним системима најразвијенијих земаља Европе и света.
Истом приликом је наведено: „Критеријум развијености мери се и бројем POS терминала, где су од Србије лошије само Албанија, Словачка, Румунија и Молдавија, а мерило је и вредност трансакција, где смо опет у зачељу, просек CIE је неких 15 одсто, у Србији је то 2019. било осам одсто БДП-а.”
Важно је истаћи да изоловани податак о броју ПОС уређаја никако не сме бити основа за процену степена развијености безготовинских плаћања у једној земљи. Фокус активности и иницијатива у домену безготовинских плаћања не сме и не може бити пуко ширење инфраструктуре за прихват безготовинских плаћања по сваку цену. Само постојање прихватних уређаја нема великог ефекта ако су безготовинска плаћања трошковно неприхватљива (скупа) за трговце. Разлог за то је чињеница да на продајним местима постоји пуно инсталираних POS уређаја који су заправо неактивни (према расположивим подацима, тренутно је око 25% таквих уређаја у Републици Србији). Ако се то има у виду, поставља се питање сврхе толиког броја неактивних уређаја и шта актери на тржишту (осим Народне банке Србије) предузимају да би се трошкови прихватања безготовинских плаћања смањили. Фокус би, сходно томе, требало да буде на активностима које ће допринети већем коришћењу и прихватању безготовинских плаћања, што је видљивије на основу броја трансакција, а не на основу броја прихватних (нпр. ПОС) уређаја, од чега користи имају само продавци/рентијери тих уређаја. Већем коришћењу и прихватању безготовинских плаћања би, у далеко највећој мери, допринело смањење трошкова које узрокују пре свега инострани картични брендови. Ради бољег разумевања суштине, указујемо на то да су на основу истраживања које је спровела Народна банка Србије у периоду од пет година, од 2016. до 2020. године, укупне накнаде које су банке у Србији платиле иностраним картичним системима биле више од тридесет пута веће него трошкови према домаћем систему Dinacard, иако је промет иностраним картицама био свега три пута већи.
Народна банка Србије је знатно допринела снижавању трошкова прихватања платних картица ограничавањем висине међубанкарске накнаде, као и активностима на плану веће употребе националне платне картице, али не можемо утицати и на накнаде који интернационални картични системи наплаћују.
Такође, у ери дигитализације и значајних технолошких достигнућа, POS уређаји нису једини уређаји за прихват безготовинских инструмената плаћања. Штавише, технички спадају у ред најлошијих уређаја за ту намену у поређењу с другим решењима. Сходно томе, остаје нејасно ко и из ког разлога упорно кроз различите тзв. „националне иницијативе” инсистира на ширењу искључиво POS уређаја, а не саме прихватне мреже, која обухвата различите врсте уређаја с различитим карактеристикама и с неретко нижим трошковима за трговце.
Иако је Република Србија у последњих десет година остварила изванредне резултате у развоју безготовинских плаћања, неспорно је да увек има простора за напредак. Међутим, суштина је у активностима које ће допринети дугорочном подстицању безготовинских плаћања – првенствено кроз активности усмерене ка даљем смањењу трошкова безготовинских плаћања. Кључни проблем је њихово прихватање од стране трговаца, а нарочито малих трговаца.
Подсећамо на то да је Народна банка Србије у претходном периоду предузела низ мера и активности које су снажно подстакле раст безготовинских плаћања у Републици Србији, али и довеле до њиховог појефтињења. То се првенствено односи на нормативне активности, као што је израда Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, којим је уређено картично пословање, али и на инфраструктурне активности, попут развоја система за инстант плаћања или домаће Дина платне картице, чије коришћење носи убедљиво најниже трошкове за трговце.
Захваљујући примени Закона и снижавању просечне међубанкарске накнаде – са преко 1% на 0,2% вредности извршене трансакције за дебитне, односно 0,3% за кредитне картице, у претходном периоду знатно је смањена трговачка накнада. Наиме, од доношења Закона наплаћена трговачка накнада практично је преполовљена – за прихватање платних картица на физичким продајним местима (POS терминалима) снижена је с просечних преко 2% на око 1% износа трансакције, а за прихватање на интернет продајним местима с просечних преко 2,3% на 1,15%. Веома важно је истаћи да су након ступања на снагу Закона, три нове банке прихватиле платне картице, што је значајно повећало конкурентност међу банкама прихватиоцима, а на корист трговаца и тржишта. Све ово се позитивно одразило на пораст броја плаћања платним картицама, али и на раст целокупне прихватне мреже, укључујући и истицане POS терминале, чији број од почетка примене Закона континуирано расте.
С тим у вези, кључно је да се, након снижења међубанкарских накнада, као последице регулаторних мера Народне банке Србије, и други актери на тржишту укључе у активности које ће допринети порасту броја безготовинских плаћања у земљи. То се најпре односи на институције у чијој надлежности је оцена конкурентности и концентрације на тржишту уређаја за прихватање платних картица и других платних инструмената на продајним местима. Наведени проблеми концентрације и одсуства конкуренције негативно утичу на развој мреже за прихватање платних инструмената у земљи, јер трговци и пружаоци платних услуга немају избора између различитих понуда техничких решења више ИТ провајдера. Таква пракса дестимулише иновације, сужава избор и поскупљује коришћење инфраструктуре за прихватање безготовинских платних инструмената. У таквој ситуацији трговцима, нарочито малим трговцима, као једини логичан избор преостаје да одустану од прихватања картичних и других безготовинских плаћања.
У одсуству реаговања поменутих институција, Народна банка Србије, у оквиру свог мандата да обезбеди ефикасно и сигурно функционисање и развој платних система, настоји да привреди омогући избор оптималних решења за прихватање платних инструмената. Током увођења система за инстант плаћања сертификовали смо више различитих решења за прихватање инстант плаћања на продајним местима (нпр. решења интегрисана с фискалним касама, мобилним апликацијама) која трговцима доносе ниске трошкове имплементације и ниске трошкове извршења плаћања. Развојна и тестна лабораторија Народне банке Србије у оквиру IPS NBS система доступна је свим трговцима и пружаоцима техничких услуга за тестирање припремљених техничких решења. Због тога је од кључног значаја да иницијативе за увођење безготовинских плаћања – а посебно које се још промовишу као националне – омогуће што већи број различитих понуда техничких решења за трговце. Само такав приступ дугорочно доприноси развоју платног система и смањењу сиве економије у нашој земљи.
На крају, од изузетне је важности избећи опасност погрешне интерпретације засноване на извештајима и студијама чија израда одражава комерцијалне интересе појединачних учесника на тржишту. Сходно томе, ради заштите јавног интереса који се огледа у тачном и објективном информисању, Народна банка Србије позива све заинтересоване за област безготовинских плаћања да се првенствено ослањају на званичне податке и саопштења која се редовно објављују на интернет презентацији www.nbs.rs
Сектор за платни систем
