05.02.2021.
Uprkos pandemiji i do sada nezabeleženom globalnom smanjenju privredne aktivnosti, pravovremenim donošenjem i efikasnom primenom monetarnih i fiskalnih mera Srbija je uspela da izbegne ozbiljnije posledice po ekonomiju i da očuva punu makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Pored obimnog paketa fiskalnih mera Vlade Republike Srbije, Narodna banka Srbija bila je jedna od prvih centralnih banaka u Evropi koja je nizom mera odgovorila na pandemiju.
Referentna kamatna stopa smanjena je za ukupno 125 baznih poena, uvedena su dva moratorijuma na kredite, a bankama je pravovremeno obezbeđivana dinarska i devizna likvidnost. Zahvaljujući donetim merama, ključni pokazatelji ekonomske aktivnosti (promet u trgovini na malo, industrija i izvoz) oporavili su se već tokom trećeg tromesečja 2020, a još značajniji rezultat mera jeste to što je Srbija očuvala postojeće proizvodne kapacitete i nastavila da razvija nove, čime je obezbedila osnovu za stabilan privredni rast u 2021. i u narednim godinama.
Ono što je posebno važno, a što se u javnosti često zanemaruje ili se čak pogrešno interpretira, jeste to što su, uprkos obimnom paketu ekonomskih mera, svi ekonomski pokazatelji ostali u održivim okvirima i da su očuvani povoljni izgledi za stabilan privredni rast u srednjem roku. Vrlo često smo suočeni s neopravdanim pesimizmom i neutemeljenim konstatacijama pojedinih ekonomista i dela domaće stručne javnosti u vezi s povećanjem javnog duga Srbije u 2020. godini i održivošću javnih finansija u narednom periodu. Iz tog razloga, posebno je važno istaći da je učešće javnog duga centralne države u bruto domaćem proizvodu tokom 2020. godine povećano za svega 4,8 procentnih poena, čime je zadržano ispod nivoa propisanog kriterijumima iz Mastrihta. Još važnije je da je navedeno povećanje učešća javnog duga, između ostalog i zbog povoljnijeg rezultata po pitanju bruto domaćeg proizvoda, bilo mnogo manje nego u drugim zemljama Evrope, kao i da je bilo usmereno na očuvanje radnih i proizvodnih kapaciteta naše zemlje i očuvanje poslovnog i potrošačkog poverenja.
Pored toga, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici u prethodnom periodu i punoj koordinaciji monetarne i fiskalne politike, troškovi zaduživanja države znatno su smanjeni, uz povećanje učešća duga u dinarima, čime je smanjen valutni rizik.
Sve mere koje su preduzimane u prethodnim godinama stvorile su fiskalni prostor, koji je Vladi Republike Srbije dao mogućnost da odmah nakon izbijanja pandemije donese sveobuhvatan paket ekonomskih mera, koji je, ispostaviće se, najveći u ovom delu Evrope. Donošenje obimnog paketa pomoći (ukupan iznos u 2020. godini činio je oko 12,5% bruto domaćeg proizvoda) u najkraćem roku i očuvanje poverenja tokom najtežih meseci pandemije bili su ključ brzog oporavka najvažnijih sektora privrede – industrijske proizvodnje, prometa u trgovini na malo i robnog izvoza.
Ako se ima u vidu očuvana stabilnost i perspektive naše ekonomije, nameće se zaključak da je povećanje javnog duga bilo opravdano, ali i umereno ako se uzmu u obzir razmere pandemije.
Takođe, često se koriste različiti i neprecizni pojmovi koji se porede ili se ukazuje na okvirne procene. Iz tog razloga, posebno je važno prilikom analiziranja podataka o javnom dugu uvek naglasiti da se obračunavaju i porede dve kategorije – javni dug centralnog nivoa vlasti i javni dug opšte države, koji uključuje ostale nivoe vlasti. Oba podatka su javno dostupna – prema podacima Ministarstva finansija, godinu su završila ispod vrednosti od 60% bruto domaćeg proizvoda:
Koliko je to povećanje u odnosu na druge zemlje? U poređenju sa zemljama Evropske unije, Srbija je tokom 2020. godine imala u proseku više nego dvostruko manje povećanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu. U Evropskoj uniji, posmatranoj u celini, zaključno s trećim tromesečjem, javni dug opšte države povećan je za preko 12% bruto domaćeg proizvoda – sa 77,6% na kraju 2019. na 89,8%. Pritom, povećanje duga u zemljama srednje Evrope iznosi u proseku oko 10% bruto domaćeg proizvoda, u najrazvijenijim zemljama Evropske unije u proseku oko 15% bruto domaćeg proizvoda, dok je javni dug Grčke i Kipra povećan za preko 20% bruto domaćeg proizvoda.
Kakve su posledice povećanja javnog duga Srbije? Osim finansiranja neophodnih zdravstvenih troškova, povećanje javnog duga rezultat je odluke Vlade Republike Srbije da pomogne privredi i stanovništvu kako bi ublažila ekonomske posledice pandemije.
Prema proceni Narodne banke Srbije, bez paketa mera koji je usvojen, čiji je fiskalni deo morao biti delom finansiran povećanjem javnog duga, pad bruto domaćeg proizvoda Srbije u 2020. godini iznosio bi preko 6%, a puni oporavak bi zbog gubitka proizvodnih i ljudskih kapaciteta trajao od tri do pet godina. Umesto toga, Srbija je u 2020. godini zabeležila smanjenje bruto domaćeg proizvoda od svega 1,1% i biće jedna od retkih zemalja koja će već u 2021. godini prestići pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti. Poređenja radi, nakon prethodne krize 2009. godine i pada bruto domaćeg proizvoda u toj godini od 2,7%, pretkrizni nivo bruto domaćeg proizvoda je zbog gubitka proizvodnih kapaciteta i radne snage premašen tek 2013. godine.
Važnost preduzetih mera potvrđuju i podaci s tržišta rada – broj formalno zaposlenih u privatnom sektoru je na kraju 2020. godine iznosio 1.650.238 ljudi, što predstavlja povećanje od oko 43 hiljade ljudi u odnosu na kraj 2019. godine. Poređenja radi, Srbija je samo u 2009. godini izgubila 39 hiljada radnih mesta u prerađivačkoj industriji, 19 hiljada radnih mesta u građevinarstvu i još 42 hiljade radnih mesta u uslugama pretežno privatnog sektora.
Nepovoljna kretanja na tržištu rada u tim godinama kulminirala su u prvoj polovini 2012. godine, kada je stopa nezaposlenosti dostigla rekordnih 25,5%.
Višestruko povećana profitabilnost privrede u godinama pre krize
Jedan od razloga zbog kojeg je Srbija 2020. godinu završila s minimalnim padom ekonomske aktivnosti jeste i to što je pet godina u kontinuitetu, od 2015. do 2019. godine, privreda Srbije znatno uvećala svoju profitabilnost, čemu je u velikoj meri doprinela i Narodna banka Srbije svojom monetarnom politikom. U posmatranom petogodišnjem periodu, srpska privreda ostvarila je ukupnu neto dobit od 1.468 milijardi dinara, čime je povećana otpornost i spremnost privrede na potrese iz međunarodnog okruženja.
Povećanje profitabilnosti inicirano je i podržano ekonomskom politikom usmerenom na obezbeđenje makroekonomske, finansijske i fiskalne stabilnosti i na stvaranje predvidivog ekonomskog okruženja za privredu i stanovništvo. Očuvanjem niske i stabilne inflacije, čime je omogućeno smanjenje kamatnih stopa i troškova finansiranja, kao i očuvanjem relativne stabilnosti deviznog kursa, Narodna banka Srbije je u velikoj meri doprinela stvaranju preduslova da se profitabilnost domaćih preduzeća uveća.
Uticaj monetarne politike možemo sagledati i kroz promene u bilansima preduzeća:
Zahvaljujući očuvanoj stabilnosti deviznog kursa i dodatnom sniženju troškova finansiranja u 2020. godini usled smanjenja referentne kamatne stope za ukupno 125 baznih poena, preduzeća u Srbiji su i tokom prethodne godine u najvećoj meri očuvala poslovnu aktivnost i konkurentnost, što im je omogućilo da i u do sada nezapamćenim okolnostima postignu najbolji mogući poslovni i finansijski rezultat. Dobri poslovni rezultati naših preduzeća i u uslovima pandemije od izuzetne su važnosti i za očuvanje radnih mesta i dohodaka naših građana.
Sve navedeno je dokaz da će monetarna politika, zajedno sa ostalim ekonomskim politikama u zemlji, kao i do sada stvarati preduslove i preduzimati mere za očuvanje proizvodnih kapaciteta i njihovo povećanje u narednim godinama, čak i u uslovima pandemije. U tom smislu, veoma je važna i pravilna interpretacija ekonomskih pokazatelja, posebno javnog duga zemlje i njegove održivosti, kako bi se celovito sagledale sve aktivnosti koje su preduzimane u borbi s pandemijom kako bi privreda i stanovništvo sa što manje ekonomskih i zdravstvenih posledica prevazišli period krize.
Kabinet guvernera
