05/02/2021
Упркос пандемији и до сада незабележеном глобалном смањењу привредне активности, правовременим доношењем и ефикасном применом монетарних и фискалних мера Србија је успела да избегне озбиљније последице по економију и да очува пуну макроекономску и финансијску стабилност. Поред обимног пакета фискалних мера Владе Републике Србије, Народна банка Србија била је једна од првих централних банака у Европи која је низом мера одговорила на пандемију.
Референтна каматна стопа смањена је за укупно 125 базних поена, уведена су два мораторијума на кредите, а банкама је правовремено обезбеђивана динарска и девизна ликвидност. Захваљујући донетим мерама, кључни показатељи економске активности (промет у трговини на мало, индустрија и извоз) опоравили су се већ током трећег тромесечја 2020, а још значајнији резултат мера јесте то што је Србија очувала постојеће производне капацитете и наставила да развија нове, чиме је обезбедила основу за стабилан привредни раст у 2021. и у наредним годинама.
Оно што је посебно важно, а што се у јавности често занемарује или се чак погрешно интерпретира, јесте то што су, упркос обимном пакету економских мера, сви економски показатељи остали у одрживим оквирима и да су очувани повољни изгледи за стабилан привредни раст у средњем року. Врло често смо суочени с неоправданим песимизмом и неутемељеним констатацијама појединих економиста и дела домаће стручне јавности у вези с повећањем јавног дуга Србије у 2020. години и одрживошћу јавних финансија у наредном периоду. Из тог разлога, посебно је важно истаћи да је учешће јавног дуга централне државе у бруто домаћем производу током 2020. године повећано за свега 4,8 процентних поена, чиме је задржано испод нивоа прописаног критеријумима из Мастрихта. Још важније је да је наведено повећање учешћа јавног дуга, између осталог и због повољнијег резултата по питању бруто домаћег производа, било много мање него у другим земљама Европе, као и да је било усмерено на очување радних и производних капацитета наше земље и очување пословног и потрошачког поверења.
Поред тога, захваљујући одговорној економској политици у претходном периоду и пуној координацији монетарне и фискалне политике, трошкови задуживања државе знатно су смањени, уз повећање учешћа дуга у динарима, чиме је смањен валутни ризик.
Све мере које су предузимане у претходним годинама створиле су фискални простор, који је Влади Републике Србије дао могућност да одмах након избијања пандемије донесе свеобухватан пакет економских мера, који је, испоставиће се, највећи у овом делу Европе. Доношење обимног пакета помоћи (укупан износ у 2020. години чинио је око 12,5% бруто домаћег производа) у најкраћем року и очување поверења током најтежих месеци пандемије били су кључ брзог опоравка најважнијих сектора привреде – индустријске производње, промета у трговини на мало и робног извоза.
Ако се има у виду очувана стабилност и перспективе наше економије, намеће се закључак да је повећање јавног дуга било оправдано, али и умерено ако се узму у обзир размере пандемије.
Такође, често се користе различити и непрецизни појмови који се пореде или се указује на оквирне процене. Из тог разлога, посебно је важно приликом анализирања података о јавном дугу увек нагласити да се обрачунавају и пореде две категорије – јавни дуг централног нивоа власти и јавни дуг опште државе, који укључује остале нивое власти. Оба податка су јавно доступна – према подацима Министарства финансија, годину су завршила испод вредности од 60% бруто домаћег производа:
Колико је то повећање у односу на друге земље? У поређењу са земљама Европске уније, Србија је током 2020. године имала у просеку више него двоструко мање повећање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу. У Европској унији, посматраној у целини, закључно с трећим тромесечјем, јавни дуг опште државе повећан је за преко 12% бруто домаћег производа – са 77,6% на крају 2019. на 89,8%. Притом, повећање дуга у земљама средње Европе износи у просеку око 10% бруто домаћег производа, у најразвијенијим земљама Европске уније у просеку око 15% бруто домаћег производа, док је јавни дуг Грчке и Кипра повећан за преко 20% бруто домаћег производа.
Какве су последице повећања јавног дуга Србије? Осим финансирања неопходних здравствених трошкова, повећање јавног дуга резултат је одлуке Владе Републике Србије да помогне привреди и становништву како би ублажила економске последице пандемије.
Према процени Народне банке Србије, без пакета мера који је усвојен, чији је фискални део морао бити делом финансиран повећањем јавног дуга, пад бруто домаћег производа Србије у 2020. години износио би преко 6%, а пуни опоравак би због губитка производних и људских капацитета трајао од три до пет година. Уместо тога, Србија је у 2020. години забележила смањење бруто домаћег производа од свега 1,1% и биће једна од ретких земаља која ће већ у 2021. години престићи преткризни ниво економске активности. Поређења ради, након претходне кризе 2009. године и пада бруто домаћег производа у тој години од 2,7%, преткризни ниво бруто домаћег производа је због губитка производних капацитета и радне снаге премашен тек 2013. године.
Важност предузетих мера потврђују и подаци с тржишта рада – број формално запослених у приватном сектору је на крају 2020. године износио 1.650.238 људи, што представља повећање од око 43 хиљаде људи у односу на крај 2019. године. Поређења ради, Србија је само у 2009. години изгубила 39 хиљада радних места у прерађивачкој индустрији, 19 хиљада радних места у грађевинарству и још 42 хиљаде радних места у услугама претежно приватног сектора.
Неповољна кретања на тржишту рада у тим годинама кулминирала су у првој половини 2012. године, када је стопа незапослености достигла рекордних 25,5%.
Вишеструко повећана профитабилност привреде у годинама пре кризе
Један од разлога због којег је Србија 2020. годину завршила с минималним падом економске активности јесте и то што је пет година у континуитету, од 2015. до 2019. године, привреда Србије знатно увећала своју профитабилност, чему је у великој мери допринела и Народна банка Србије својом монетарном политиком. У посматраном петогодишњем периоду, српска привреда остварила је укупну нето добит од 1.468 милијарди динара, чиме је повећана отпорност и спремност привреде на потресе из међународног окружења.
Повећање профитабилности иницирано је и подржано економском политиком усмереном на обезбеђење макроекономске, финансијске и фискалне стабилности и на стварање предвидивог економског окружења за привреду и становништво. Очувањем ниске и стабилне инфлације, чиме је омогућено смањење каматних стопа и трошкова финансирања, као и очувањем релативне стабилности девизног курса, Народна банка Србије је у великој мери допринела стварању предуслова да се профитабилност домаћих предузећа увећа.
Утицај монетарне политике можемо сагледати и кроз промене у билансима предузећа:
Захваљујући очуваној стабилности девизног курса и додатном снижењу трошкова финансирања у 2020. години услед смањења референтне каматне стопе за укупно 125 базних поена, предузећа у Србији су и током претходне године у највећој мери очувала пословну активност и конкурентност, што им је омогућило да и у до сада незапамћеним околностима постигну најбољи могући пословни и финансијски резултат. Добри пословни резултати наших предузећа и у условима пандемије од изузетне су важности и за очување радних места и доходака наших грађана.
Све наведено је доказ да ће монетарна политика, заједно са осталим економским политикама у земљи, као и до сада стварати предуслове и предузимати мере за очување производних капацитета и њихово повећање у наредним годинама, чак и у условима пандемије. У том смислу, веома је важна и правилна интерпретација економских показатеља, посебно јавног дуга земље и његове одрживости, како би се целовито сагледале све активности које су предузимане у борби с пандемијом како би привреда и становништво са што мање економских и здравствених последица превазишли период кризе.
Кабинет гувернера
