02.04.2024.
Povodom neutemeljenih, neukih i senzacionalističkih navoda pojedinaca u vezi s redovnim operacijama Narodne banke Srbije, Narodna banka Srbije podseća da je povlačenje viška dinarske likvidnosti iz bankarskog sektora putem (reverznih) repo transakcija glavni instrument monetarne politike koji se koristi radi ostvarivanja osnovnog zakonom definisanog cilja centralne banke Srbije – postizanje i održavanje stabilnosti cena.
Kao odgovor na pojačane inflatorne pritiske, s kojima se gotovo čitav svet suočio, Narodna banka Srbije je od oktobra 2021. postepeno povećavala kamatnu stopu koja se primenjuje u repo transakcijama. Kamatne stope su podizale i druge centralne banke koje su u režimu ciljanja inflacije. Međutim, za razliku od mnogih koje su svoje kamatne stope podizale agresivno (naglo u kratkom periodu), Narodna banka Srbije je imala blagovremen, postepen, ali kontinuiran pristup, vodeći računa da rast kamatnih stopa ne ugrozi privredni rast i finansijsku stabilnost, omogućavajući pritom da se ekonomski subjekti prilagode novom ambijentu povišenih kamatnih stopa.
Restriktivna monetarna politika je nužno morala da dovede do određenog pada kreditne aktivnosti, što i jeste bio cilj, jer se tako doprinosi smanjenju inflacije, što svaki ekonomista zna.
Da je monetarna politika Narodne banke Srbije u ovom periodu bila vođena na pravi način, govore i činjenice da se inflacija od aprila prethodne godine, 11 meseci uzastopno, nalazi na stabilno opadajućoj putanji i da već u narednim mesecima očekujemo njeno vraćanje u granice cilja, a da istovremeno u prethodne tri inflatorne godine imamo pozitivne realne stope rasta društvenog proizvoda.
Prema tome, povlačenje viška likvidnosti iz bankarskog sektora nije faktor koji je uticao na smanjenje kredita privredi, jer u sistemu ima sasvim dovoljno likvidnosti.
Ulaganje banaka u repo transakcije Narodne banke Srbije nije konkurencija kreditima privredi i stanovništvu, između ostalog, jer repo transakcije imaju kratak rok od svega sedam dana, a naročito zbog toga što su kamatne stope na kredite privredi i stanovništvu više, a time su i mogućnosti banaka za zaradu veće.
Rast profitabilnosti bankarskog sektora u Srbiji, ali i u svetu, potiče od opšteg rasta kamatnih stopa u borbi protiv inflacije, što nije karakteristika samo domaćeg bankarskog sistema. Ne treba zaboraviti ni da su u prethodnom periodu, tokom niza godina, banke poslovale u ambijentu veoma niskih kamatnih stopa.
Što se tiče rasta viška dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru, a time i iznosa koji Narodna banka Srbije povlači putem repo transakcija, treba imati u vidu njegovo poreklo, jer nema svaki višak isti karakter i efekte.
Višak dinarske likvidnosti u našem bankarskom sektoru poslednjih godina je prevashodno rezultat intervencija Narodne banke Srbije neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu radi sprečavanja prekomernog jačanja dinara prema evru u uslovima snažnih aprecijacijskih pritisaka. Ti pritisci nastaju usled povećane ponude deviza po osnovu stranih direktnih investicija, izvoza, turizma, doznaka i drugo.
Kupovinom deviza Narodna banka Srbije uvećava devizne rezerve zemlje, koje se nalaze na rekordnim nivoima, čime se povećava otpornost naše zemlje na eksterne potrese.
Plasmanom deviznih rezervi u inostranstvu Narodna banka Srbije ostvaruje prihode, koji su poslednjih godina znatno povećani, takođe zbog rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, pre svega usled pooštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka u uslovima rasta globalnih inflatornih pritisaka – Evropske centralne banke i američkog FED-a, u čije valute prvenstveno ulažemo rezerve.
Prihodi od plasmana deviznih rezervi znatno prevazilaze rashode koje Narodna banka Srbije ima po osnovu sterilizacije viška dinarske likvidnosti putem repo transakcija i drugih monetarnih operacija, tako da je finansijski rezultat Narodne banke Srbije po osnovu monetarnih i deviznih operacija svih ovih godina pozitivan.
Činjenica je da je Narodna banka Srbije i u 2023. godini po osnovu monetarnih i deviznih operacija ostvarila pozitivan rezultat odnosno dobit iz operativnog poslovanja, jer su prihodi na plasmane deviznih rezervi premašili troškove povlačenja viškova dinarske likvidnosti.
Svako ko bolje razume ekonomske tokove, ovo bi trebalo da zna, a očigledno je da oni koji olako iznose neutemeljene i netačne tvrdnje moraju da obnove gradivo. Stoga ih je, da se ne muče, podsetila ovaj put upravo Narodna banka Srbije.
Kabinet guvernera
