28.03.2024.

Govor guvernera Jorgovanke Tabaković na konferenciji ,,Finance & Insurance Industries Trends 2024” u organizaciji Blumberg Adrija

Želim pre svega sve da vas pozdravim i da se predstavim onima koji me ne znaju – ja sam Jorgovanka Tabaković, rođena 21. marta 1960. godine, od 6. avgusta 2012. guverner Narodne banke Srbije. Do tada s političkim bekgraundom, u mnogo saziva član parlamenta, ali uvek u privredi, u bankarstvu, u industriji, neko ko je pisao zakone, ispravljao ih, a i primenjivao. I naravno, pravim ovakav uvod da ne bude bilo šta od onog što ću izneti nekome čudno, zašto imam baš ovakav pristup.

Ali pre nego što počnem da govorim, ja ću reći da sam danas tu da dokažem svoju tvrdnju – da sve što radimo, radimo za ljude i s ljudima. Kad kažem za ljude, ja sam danas tu prvenstveno na poziv gospođe Vesne Damjanić, uz dužno poštovanje koje je kuća Blumberg Adrija zaista zaslužila za dve godine postojanja – a ja to mogu da potvrdim, jer odgovaram sa svojim timom na njihova pitanja gotovo svakodnevno, a možda je tu negde Branislav Urošević, da ga pozdravim, jedan divan Vesnin saradnik.

Za dve godine postojanja pokazali su da jesu institucija koja shvata šta znači imati moć javne reči. I da je to uvek mač s dve oštrice koji može da se okrene protiv vas ako niste svesni koliko je važna ta moć koju posedujete. Tu sam na Vesnin poziv, ali sam tu i da na jedan specifičan način, potpuno drugačije od uobičajenog, govorim o temi koju već drugu godinu zaredom, u vidu konferencije, predstavljate javnosti, s nadom da će ona postati tradicionalna i da će zaista sve što obuhvata finansijska industrija okupiti na ovoj konferenciji – za početak tu su banke, osiguranja, ali da tu budu predstavnici i lizing kompanija, dobrovoljnih penzijskih fondova, platnih institucija i svih onih koji imaju veze s finansijama.

Zašto smatram da drugačije treba da se predstavim. Sve što smo uradili za ovih 12 godina, sve greške, svi uspesi, jesu zajednički. Vidim ovde tri bankara, kolege, koje zaista poštujem, imamo vrlo otvorenu i direktnu saradnju, tu su Darko Popović, Zoran Petrović, Nikola Vuletić iz tri velike banke. Moram bez ikakve lažne zahvalnosti da kažem da sve što smo uradili – uradili smo zajedno. I da priča o bilo kojoj pojedinačnoj usluzi koju pruža bilo koja pojedinačna banka ili osiguravajuća kuća, priča o bilo kojoj odluci koju donosi regulator – Narodna banka Srbije, o bilo kojoj kontroli, izveštaju, može vrlo lako i lepo da se pretoči u cifre, što sam ja želela i da uradim, jer onaj ko čini dobro, od njega se još više dobra očekuje. Nismo mi baš omiljeni ni kao centralna banka, ni kao bankari i bankarska industrija u društvu. Ali ja hoću ljude da podsetim na značaj finansijske industrije i upravo ću ciframa da dokažem koliko smo dobra zajedno uradili da to bude poruka – trend za 2024. godinu – da se od nas još više dobra očekuje.

I pošto je Vesna sa svojim timom izabrala ovu temu za konferenciju, želim najpre zaista da pohvalim način na koji Blumberg izveštava – vrlo je lako presuditi i pretvoriti činjenice u interpretaciju. Ne morate sa mnom da se složite, ali ja imam osnova da tvrdim da Blumberg govori o činjenicama, interpretacije prepušta drugima. Ono što je najvažnije u pozivu onih koji imaju taj mač u ruci koji se zove javna reč jeste da shvate da javna reč služi da se njome nadahnu svi činioci u društvu da rade najbolje, da informišu, ali i da obrazuju. Nije na nama da povlađujemo zahtevima publike bilo kog nivoa, a mi jesmo predstavnici publike koja mora da bude najodgovornija i u tom smislu želim da nastavite tako – da informišete, da obrazujete, da nadahnjujete, a kada je potrebno, i da izazovete sve nas na diskusiju.

Ja ću na svoj način da o 12 godina najpre kroz nekoliko stihova nešto kažem, a onda ću preći na brojke:

Tokom prethodnih 12 godina Srbija je prešla put od zemlje koju je odlikovala monetarna i finansijska nestabilnost i neizvesnost do zemlje koja ima inflaciju uporedivu s razvijenim zemljama, stabilnu valutu, rekordan nivo deviznih rezervi, stabilan finansijski sistem.

Stabilnost deviznog kursa postala je u Srbiji nova realnost. Promenjen je pristup sprovođenju politike deviznog kursa dinara prema evru. Umesto dopuštanja značajnijih oscilacija, koje su vodile jačanju inflatornih pritisaka, neizvesnosti poslovanja, visokim kursnim razlikama u domaćoj privredi i porastu problematičnih kredita, što je bila karakteristika domaćeg tržišta pre avgusta 2012. godine, od tada pa do danas jedna od osnovnih karakteristika Narodne banke Srbije i ukupnog finansijskog sistema ostaje relativna stabilnost kursa dinara prema evru.

Adekvatnom monetarnom politikom, inflaciju smo za godinu dana snizili za 10 procentnih poena – s nivoa od 12,2% krajem 2012. godine na 2,2% krajem 2013. godine. Inflacija je u kontinuitetu čuvana na niskom nivou, od kraja 2013. godine do kraja 2021. godine (oko osam godina), kada dolazi do eskalacije globalnih inflatornih pritisaka. Postignuta i očuvana cenovna stabilnost omogućila je višegodišnji period niskih kamatnih stopa na kredite u dinarima (smanjenjem referentne kamatne stope sa zatečenih 11,75% tokom 2012. godine na 1% krajem 2020. godine), što se odrazilo na smanjivanje troškova zaduživanja privrede i građana.

Od decembra 2012. godine Narodna banka Srbije svoje osnovne operacije na otvorenom tržištu, reverzne repo operacije (repo prodaje blagajničkih zapisa), kojima povlači viškove dinarske likvidnosti na nedeljnom nivou, sprovodi po sistemu višestrukih varijabilnih stopa. Takav sistem omogućio je Narodnoj banci Srbije da tokom 12 godina ima veću fleksibilnost i efikasnost u sprovođenju monetarne politike.

Kao posledica delovanja višestrukih kriza na globalnom nivou, inflacija u Srbiji je poslednjih godina, nakon pandemije i više međunarodnih konflikta, uvezena i njena drugačija priroda zahtevala je i drugačije reagovanje i Vlade i Narodne banke Srbije – u kontinuitetu, ali postepeno. Narodna banka Srbije je u saradnji s drugim državnim institucijama činila sve da zaštiti standard stanovništva, ali i da ne ugrozi privredni rast. Zahvaljujući tome inflacija je od aprila 2023. na stabilnoj opadajućoj putanji i više je nego prepolovljena (uskoro će biti i trostruko manja u odnosu na vrhunac iz marta 2023. godine), kao što smo sve vreme i projektovali. Povratak u granice cilja od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom godine i približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3% krajem godine.

Dinar je tokom poslednjih 12 godina ojačao za 1,2% prema evru. Istovremeno, Narodna banka Srbije sve vreme vodi računa o tome da devizne rezerve u vremenima pojačanih deprecijacijskih pritisaka pažljivo koristi – investira u stabilnost kursa, a da u ambijentu preovlađujućih pritisaka ka jačanju dinara – devizne rezerve uvećava, gradeći tako dodatni sloj sigurnosti za ukupan domaći finansijski sistem. Od 6. avgusta 2012. godine do danas Narodna banka Srbije je na deviznom tržištu neto kupila 8,3 milijarde evra i time, kao najznačajniji pojedinačni faktor, doprinela da u navedenom periodu devizne rezerve zemlje budu više nego udvostručene i da krajem februara 2024. godine premaše 25 milijardi evra. To je za 15 milijardi evra (gotovo 150%) više nego krajem jula 2012. godine, kada su iznosile 10,1 milijardu evra, dok su neto devizne rezerve u istom periodu više nego utrostručene (povećane za 276%) – sa 5,5 milijardi evra na 20,8 milijardi evra. Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – značajno su povećani količina, vrednost i učešće zlata. Od avgusta 2012. godine zlato je količinski uvećano za 2,5 puta, sa 14,8 tona krajem jula 2012. na aktuelnih 40,6 tona zlata, koje se nalaze u trezorima Narodne banke Srbije. Deo smo kupili na međunarodnom tržištu (tokom 2019. i 2020 – ukupno 12 tona), ali i iz domaće proizvodnje, pri čemu je sve zlato najvišeg kvaliteta i čistoće (preko 99,5%). Učešće zlata u rezervama povećano je sa 6,2% na oko 10%, a njegova vrednost povećana je preko četiri puta (sa 0,6 milijardi evra na 2,5 milijardi evra). Od jula 2021. godine, nakon što je Narodna banka Srbije iz inostranstva uvezla 13 tona zlata (1 tonu preostalu iz sukcesije i 12 tona kupljenih u inostranstvu), sve zlatne rezerve nalaze se u Srbiji.

Narodna banka Srbije je tokom prethodnih 12 godina, zajedno s bankama u Srbiji, svojim delovanjem obezbedila sve neophodne uslove za zdrav i stabilan bankarski sektor, koji finansira domaću ekonomsku aktivnost i pruža savremene finansijske usluge.

Zahvaljujući institucionalnim naporima na rešavanju problematičnih kredita, njihovo učešće u ukupnim kreditima bankarskog sektora smanjeno je na istorijski najniži nivo – na oko 3%, sa zatečenih preko 20%.

Usled problema u poslovanju izazvanih neodgovarajućim upravljanjem i nadzorom pre 2012. godine, u periodu 2012–2014. godine Narodna banka Srbije bila je prinuđena da zatvori četiri banke – Novu Agrobanku, Razvojnu banka Vojvodine, Privrednu banku Beograd i Univerzal banku Beograd. Time su stvorene osnove za vraćanje potpunog poverenja u bankarski sistem, uz sve relevantne pokazatelje banaka, koji su znatno iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije.

Odgovoran pristup Narodne banke Srbije potvrđen je i 2022. godine prilikom rešavanja pitanja Sberbanke u uslovima eskalacije krize u Ukrajini 2022. godine, kada je brzom i efikasnom reakcijom i bez dinara trošenja javnih sredstava očuvano poverenje u bankarski sektor Republike Srbije.

O tom poverenju nesumnjivo govore i rast dinarske i devizne štednje i njihovi rekordni nivoi – sa ispod 18 milijardi dinara krajem 2012. na preko 147 milijardi dinara, koliko trenutno iznosi dinarska štednja, odnosno sa 8,3 milijarde evra na 14,7 milijardi evra devizne štednje.

Zahvaljujući odgovornom pristupu Narodne banke Srbije uspešno je sprovedena konsolidacija bankarskog sektora i očuvana stabilnost i u uslovima promena u poslovanju pojedinih matičnih banaka (na primer tokom grčke krize iz 2015. godine ili tokom pandemije virusa korona). O atraktivnosti domaćeg bankarskog tržišta govori i činjenica da je Narodna banka Srbije u ovom periodu dala 31 prethodnu saglasnost za sticanje vlasništva u bankama i deset saglasnosti za pripajanje jedne banke drugoj. Broj banaka smanjen je sa 33 na 20, pri čemu su kvalitet i obim pruženih usluga građanima i privredi kontinuirano unapređivani.

U uslovima pandemije i izraženih negativnih efekata globalnih šokova, Narodna banka Srbije donosila je i mere kojima se olakšava otplata kredita. I zašto sve vreme kažem da su nam i uspesi zajednički – mi to bez poslovnih banaka ne bismo mogli da uradimo:

• Radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i zaštite korisnika finansijskih usluga, u septembru 2023. usvojene su mere kojim su privremeno ograničene kamatne stope na stambene kredite. Ove mere obuhvataju privremeni zastoj na rast, odnosno umanjenje ugovorene promenljive nominalne kamatne stope, ograničenje kamatnih stopa kod stambenih kredita koji se odobravaju u periodu primene mera i mogućnost prevremene otplate stambenih kredita bez naknade.
• Dva dana nakon proglašenja vanrednog stanja u zemlji, u martu 2020. godine, usvojeni su propisi kojima je omogućen moratorijum građanima i privredi od 90 dana u otplati obaveza po osnovu kredita i finansijskog lizinga, a u julu 2020. godine i dodatni moratorijum u trajanju od dva do tri meseca.
• Narodna banka Srbije je u decembru 2020. godine propisala i dodatne mere reprograma i refinansiranja obaveza dužnika banaka i davalaca lizinga koji su posebno pogođeni pandemijom. Olakšice su realizovane kod preko 50 hiljada dužnika, u ukupnom iznosu od 111 milijardi dinara. To su te, za neke omražene, banke u Srbiji.
• Polazeći od ekonomske situacije u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači, kao i strateškog značaja poljoprivredne proizvodnje za građane i privredu, poljoprivrednicima je u oktobru 2022. godine omogućen reprogram postojećih obaveza kod banaka i davalaca lizinga.
• Data je podrška građanima u finansijskim teškoćama tako da banke mogu da im produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita i tako im pomognu da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju. Donete su mere kojima se olakšavaju uslovi otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost.
• U proteklih 11 godina zabeležen je pozitivan trend po svim parametrima na tržištu osiguranja, pri čemu su kapital, ukupna imovina, tehničke rezerve, premije životnih i neživotnih osiguranja više nego udvostručene, što je uticalo i na generalno pozitivan trend premije po stanovniku i njenog učešća u bruto domaćem proizvodu.

Preduzet je veliki broj aktivnosti u okviru nove funkcije zaštite korisnika finansijskih usluga, što je dovelo do značajnih, direktnih pozitivnih materijalnih efekata po korisnike:

• Unapređen je proces predugovornog informisanja klijenta o finansijskim uslugama, s ciljem njihove zaštite od rizika koji mogu doći po osnovu rasta kamatnih stopa i deviznog kursa.
• Na osnovu odluke Narodne banke Srbije iz 2015. godine banke su korisnicima vratile oko 6 milijardi dinara po osnovu kamate koju su naplatile jednostranim promenama kamatne stope, što je bilo na nivou godišnje dobiti bankarskog sektora – da podsetim one koji su zaboravili.
• Na osnovu mišljenja Narodne banke Srbije, banke od 2020/2021. godine, prilikom prevremene otplate kredita korisnicima vraćaju (umanjuju dug za otplatu), i to je iznosilo oko 5 miliona evra godišnje.
• Narodna banka Srbije aktivno je pratila postupanje banka na tržištu, pa je zbog nepoštene prakse, odnosno zbog postupanja suprotno propisima, nekim bankama zabranila naplatu određene naknade, čime je njihovim korisnicima uštedela oko 1,8 miliona evra godišnje.
• Pored svega navedenog u poslednje četiri godine direktni pozitivan efekat za korisnike čije su pritužbe bile osnovane iznosi oko 105 miliona dinara, dok direktan materijalni efekat za korisnike od kontrolnih postupaka iznosi 247,4 miliona dinara.
• Rešeno je i dugogodišnje pitanje naplate turističkih aranžmana po prodajnim kursevima banaka za devize ili efektivni strani novac. Od kraja jula 2019. godine, prilikom isticanja cene i naplaćivanja turističkih aranžmana u inostranstvu, primenjuje se zvanični srednji kurs dinara.
• Ograničen je najniži kupovni kurs, odnosno najviši prodajni kurs koji ovlašćeni menjači i javni poštanski operator mogu primenjivati prilikom otkupa, odnosno prodaje efektivnog stranog novca – evra, i to na ± 1,25% u odnosu na zvanični srednji kurs dinara prema evru koji važi na taj dan, a menjačka provizija je ograničena na 1%.

Narodna banka Srbije vodi računa, prati i promoviše siguran i stabilan rad šest platnih sistema. Svojim aktivnostima obezbedili smo pouzdanost rada svih platnih sistema, kao i sigurnost i efikasnost izvršavanja platnih transakcija u tim sistemima.

U platnim sistemima čiji je Narodna banka Srbije operator u 2023. godini realizovano je preko 386 miliona plaćanja, što predstavlja rast od 76% u odnosu na ukupan broj transakcija koji je izvršen u platnim sistemima 2013. godine.

Uveden je savremen pravni okvir za platne usluge koji podstiče inovacije i u ravni je s najboljom evropskom i svetskom praksom. Među prvima u svetu razvijen je sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije – IPS NBS sistem, čime je građanima i privredi omogućeno da plaćaju bilo gde i bilo kada uz prenos novca na račun primaoca u roku od svega nekoliko sekundi:

• Građanima i privredi je obezbeđen izuzetno jednostavan model plaćanja računa za mesečne obaveze skeniranjem NBS IPS QR koda (bez ukucavanja podataka) aplikacijama mobilnog bankarstva, na računima koje izdaju pružaoci komunalnih i drugih usluga.
• Omogućeno je da se instant plaćanja na prodajnim mestima obavljaju putem različitih metoda (IPS pokaži, IPS skeniraj).
• Građanima je obezbeđena mogućnost da jednostavno, putem aplikacija za mobilno bankarstvo, izvršavaju instant plaćanja unošenjem samo broja mobilnog telefona registrovanog primaoca plaćanja ili odabirom iz imenika, bez potrebe da pamte šablone, zapisuju ili unose broj računa primaoca plaćanja. 

U cilju obezbeđivanja finansijske stabilnosti u pogledu nezavisnosti svog platnog sistema, smanjenja troškova i modernizacije domaće platne kartice, Narodna banka Srbije je strateški radila na razvoju nacionalnog kartičnog sistema – DinaCard.

Uvođenjem brojnih novih servisa kao konkurencije skupim inostranim brendovima, promet DinaCard karticama raste, čime je prosečno naplaćena trgovačka naknada prepolovljena, sa 2,10% na samo 1,05%. Samo na osnovu toga i samo za period od četiri godine (od 2019. do 2023. godine) ostvarene su uštede u sistemu trgovine od blizu 300 miliona evra, a to je ujedno i trošak koji bi kroz cene robe i usluga bio prenet na kupce.

Nastavljene su pojačane aktivnosti na projektu uvođenja elektronske menice, tako da je izvesno da će one tokom ove godine u potpunosti biti uvedene u svakodnevnim poslovnim aktivnostima, što će znatno smanjiti troškove za građane i privredu.

Brojnim regulatornim aktivnostima omogućena je:

• promena okvira za restrukturiranje banaka koji obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija banke, uz potpunu zaštitu deponenata i najmanji trošak za državu, što se pokazalo i praktično na delu u slučaju Sberbanke (a na osnovu zakona koji smo u saradnji s Međunarodnim monetarnim fondom doneli 2015. godine);
• stvaranje ekosistema za inovativna rešenja na tržištu digitalne imovine i njegov pravilni razvoj (Zakon o digitalnoj imovini i kompletni podzakonski akti za primenu tog zakona), uz pojavljivanje prvih subjekata koji imaju dozvolu Narodne banke Srbije za poslovanje s virtuelnim valutama na domaćem tržištu, u skladu s međunarodnim standardima;
• modernizacija u pružanju platnih usluga u zemlji i sa inostranstvom i veća konkurencija na tržištu platnih usluga (kroz Zakon o platnim uslugama, identifikaciju klijenta na daljinu putem video poziva);
• ujednačavanje, snižavanje i veća transparentnost troškova u vezi sa obavljanjem plaćanja građana i privrede (Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Odluka o platnom računu sa osnovnim uslugama);
• dobijena je potvrda o regulatornoj ekvivalentnosti s propisima Evropske unije u oblasti bankarstva.

Za one koji ne znaju, od formiranja Odbora za javni nadzor, čija je nadležnost nadzor nad radom revizorskih društava u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije je svojim učešćem, prvo kao član Odbora, potom kao predsedavajuća, dala ključni doprinos u razvoju ove vrste nadzora, unoseći svoje iskustvo kao supervizor finansijskih institucija.

Ono što je posebno važno za naše današnje viđanje – komunikacija je postala jedan od važnih instrumenata monetarne politike Narodne banke Srbije, u vidu istinitog, pravovremenog i transparentnog informisanja šire i stručne javnosti. Ovakav način komunikacije značajno je doprineo i usidravanju inflacionih očekivanja, a time i smirivanju inflatornih pritisaka. Jedan od najvažnijih kanala komunikacije Narodne banke Srbije s javnošću jeste i njena internet prezentacija, na kojoj postoje brojni servisi i svakodnevno se objavljuju informacije značajne za privredu i građane iz oblasti svih brojnih nadležnosti Narodne banke Srbije. Na sajtu Narodne banke Srbije uvedena je rubrika „Pravo javnosti da zna”, u kojoj se objavljuju integralni odgovori upućeni medijima, čime smo znatno unapredili tačno i celovito prenošenje informacija. Pored toga, kao jedan od odgovornih proizvođača zvanične statistike, Narodna banka Srbije značajno doprinosi daljem razvoju rada stručne javnosti i unapređenju standarda objavljivanjem stručnih izveštaja i analiza.

Ovo je deo onoga što smo radili zajedno – Narodna banka Srbije, banke u Srbiji, osiguravajuće kuće u Srbiji i dr., a o bilansnoj sumi, ostalim pokazateljima – adekvatnosti kapitala, govorićete vi na panelima i možete da se informišete na našem sajtu. Ja sam osećala potrebu da ove rezultate prikažem vama kao zajedničke, jer se zaista osećam neprijatno kada pred stranim gostima treba jednom rečenicom da kažem: „Bankarski sektor u Srbiji je visoko likvidan, kapitalizovan i stabilan“. Iza te jedne rečenice je toliko truda, toliko svakodnevnog rada i posla, i ja neskromno mogu da kažem da Narodnu banku Srbije ne podstiču drugi da vodi razvoj u oblasti finansijskih usluga, već to čini sama, a u mnogim delovima i ispred prakse Evropske centralne banke. Ali moram da kažem da naše poslovne banke, svih 20, idu u korak s našim zajedničkim naporima da život građana u Srbiji učinimo boljim, izvesnijim i, koliko je to moguće, sigurnijim i s višim životnim standardom.

I da zaključim onom početnom rečenicom – ko čini dobro, od njega se to i očekuje, a mi ćemo vam u 2024. godini dokazati da ono što smo uradili jeste dobra osnova da radimo još i bolje.

I za kraj jedna lepa ekskluzivna vest – pošto je Narodna banka Srbije već dve godine razvijala svoj model nowcast na principu veštačke inteligencije, mi imamo projekciju inflacije za mart koja će pokazati da ćemo i pre predviđenog roka ući u koridor inflacije. Rekli smo da će to biti sredinom godine, ja evo očekujem da mi u maju već budemo u onom koridoru od 3 ± 1,5 odsto, što će svima nama omogućiti da naši rezultati i naš rad budu zaista vrednovani i da ne budu „oporezovani” inflacijom, kojoj nismo doprineli ni na koji način.

Hvala svima na pažnji!

Kabinet guvernera