Palata Narodne banke, izgrađena u stilu neorenesansnog akademizma, predstavlja jedno od najvećih i najlepših ostvarenja u Beogradu u 19. veku, zbog čega je svrstana u spomenike kulture pod zaštitom države...
19.02.2024.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava i u januaru je iznosila 6,4%, što je u skladu sa očekivanjima Narodne banke Srbije. Usporavanju inflacije u januaru doprineo je nastavak usporavanja rasta cena hrane i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta).
Na mesečnom nivou potrošačke cene su u januaru povećane za 0,3%, čemu su u podjednakoj meri doprinele cene hrane i cene u okviru bazne inflacije, dok su cene energenata u proseku ostale nepromenjene.
Cene hrane i bezalkoholnih pića su na mesečnom nivou u proseku bile više za 0,5%. U okviru toga, cene prerađene hrane porasle su za 0,5%, a cene svežeg povrća za 1,9%, što je niže od sezonski uobičajenih kretanja, dok su cene svežeg voća snižene za 1,3%. U odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića više su za 7,2%, čime je nastavljeno usporavanje njihove međugodišnje dinamike rasta.
Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u januaru su porasle za 0,3% u odnosu na decembar, vođene poskupljenjem pojedinih usluga (komunalnih i ugostiteljskih usluga, kao i turističkih paket-aranžmana). Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je usporila na 5,9%.
Neutralan doprinos cena energenata mesečnoj inflaciji rezultat je blagog rasta cena čvrstih goriva, s jedne strane, i nižih cena naftnih derivata, s druge strane. Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u januaru usporio je na 6,6%, približavajući se na taj način nivou ukupne inflacije.
Aktuelna srednjoročna projekcija inflacije blago je niža od prethodne. Nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekujemo i u narednom periodu – inflacija će nastaviti da usporava i u granice cilja bi trebalo da se vrati sredinom godine, a zatim da se krajem ove godine približi centralnoj vrednosti cilja od 3%. Takvom kretanju doprineće efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.
Kabinet guvernera
