13.02.2024.
Krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila je novi najviši nivo na kraju jedne godine u iznosu od 138 milijardi dinara, da bi početkom 2024. godine nastavila svoj dinamičan rast i prema poslednjim operativnim podacima premašila 144 milijarde dinara. Rast dinarske štednje je rezultat pre svega očuvanog poverenja u domaću valutu i bankarski sistem, čija je stabilnost održana i tokom veoma turbulentnih globalnih dešavanja.
Narodna banka Srbije na redovnoj osnovi promoviše dinarsku štednju, ukazujući na njenu veću isplativost i u dugom i u kratkom roku u odnosu na štednju u devizama, a kao deo strategije o dinarizaciji finansijskog sistema. Značaj akumulirane štednje stanovništva, koja doprinosi da se teškoće lakše prevaziđu, naročito dolazi do izražaja u poslednjih nekoliko godina kada je Srbija, kao i čitav svet, pod uticajem više globalnih kriza. Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru.
Analizom isplativosti štednje, za period od jedanaest godina, od decembra 2012. do decembra 2023. godine, ustanovljeno je da je isplativije štedeti u dinarima bez obzira da li se štednja oročava kratkoročno ili dugoročno. Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama (relativna stabilnost kursa dinara prema evru, devizne rezerve na rekordnom nivou), relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15%) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost u uslovima svetske krize.
Štednja u domaćoj valuti u poslednjih jedanaest godina je povećana osam puta – sa 18 milijardi dinara na aktuelnih 144 milijarde dinara. I devizna štednja u istom periodu je gotovo udvostručena, sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 milijardi evra. Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara (45%). Poverenje u domaću valutu potvrđeno je i rastom dugoročnih depozita u okviru dinarske štednje, sa 1,4 mlrd. dinara u decembru 2012. godine na 41,1 mlrd. dinara u januaru 2024. godine.
Relativna stabilnost kursa dinara prema evru održana je i u drugoj polovini 2023. godine u uslovima nastavka preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka. Narodna banka Srbije je u prošloj godini intervenisala neto kupovinom 3,9 milijardi evra, što predstavlja rekordan iznos neto kupovine na godišnjem nivou. To je doprinelo rastu deviznih rezervi na istorijski najviši nivo od 24,9 milijarde evra krajem godine. Ovaj nivo deviznih rezervi pokriva preko šest i po meseci uvoza roba i usluga, što je dvostruko više od minimuma predviđenog međunarodnim standardima.
Mere monetarne i fiskalne politike donete od strane Narodne banke Srbije i Vlade Srbije u poslednje tri godine bile su delotvorne i adekvatne, što je doprinelo ublažavanju inflacije i njenom usmeravanju na silaznu putanju ka ciljanom rasponu. Tokom 2023. godine inflacija je prepolovljena. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je značajno smanjeno od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) - za 18 p.p. na oko 3%.
Otpornost Srbije u uslovima globalnih kriza potvrđena je i zadržavanjem kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+, sa stabilnim izgledima, od strane rejting agencija Fitch Ratings i Standard and Poor’s, koje su kao ključne argumente za svoje odluke istakle kredibilan okvir monetarne i ukupne ekonomske politike, uređene javne finansije, umereni nivo javnog duga i smanjenje inflacije. Angažovanost Srbije na daljem sprovođenju strukturnih reformi potvrdio je i Međunarodni monetarni fond, koji je doneo odluku o uspešnom završetku drugog razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, koji je podržan stendbaj aranžmanom, pri čemu su dobri rezultati omogućili da se u preostalom periodu aranžman tretira kao aranžman iz predostrožnosti (tj. bez namere da se sredstva koriste).
Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od jedanaest godina (od decembra 2012.), utvrđeno je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa (Tabela 1).
I dinarska štednja oročena na godinu dana, koja nije obnavljana, bila je isplativija od štednje iste ročnosti u evrima u gotovo svim posmatranim godišnjim potperiodima (preko 98 odsto).
Štediša koji je od decembra 2022. godine štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2023. preko 2.500 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima (Tabela 2).
Dinarska štednja oročena na tri meseca bila je isplativija od štednje u evrima u većini posmatranih tromesečnih potperioda (90 odsto), dok je dinarska štednja oročena na dve godine (dugoročna) bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima (100 odsto). Proizilazi da je u analiziranom periodu od jedanaest godina bilo isplativije štedeti u dinarima za sve rokove oročenja štednje.
Kao deo procesa podsticanja dinarizacije, Narodna banka Srbije će i u narednom periodu nastaviti da promoviše dinarsku štednju praćenjem njene isplativosti u odnosu na deviznu štednju.
Sektor za monetarne i devizne operacije
