31.01.2024.
Dame i gospodo,
Dobro došli u Narodnu banku Srbije! Obraćanje na prezentacijama izveštaja o tranziciji tradicionalno započinjem konstatacijom da Narodna banka Srbije nije organizator ovog događaja, već je to Evropska banka za obnovu i razvoj, koja decenijama izrađuje izveštaj, a mi smo domaćini.
Ovom prilikom pozdravljam prisutne predstavnike Evropske banke za obnovu i razvoj – gospodina Kolanđelija, gospodina Plekanova i gospodina Tabaka i čestitam im pune tri decenije tradicije objavljivanja ovog izveštaja. Dužina trajanja najbolja je potvrda da je ovaj izveštaj prošao test vremena i da je potvrdio svoj kvalitet.
Uvažene kolege,
Tema izveštaja o tranziciji za 2023–2024. godinu „Velike i male tranzicije” suštinski je važna. Opet, to otvara i pitanje šta se smatra tranzicijom u modernom svetu. Verujem da, kada danas govorimo o ekonomskoj tranziciji, uglavnom mislimo na strukturno pomeranje ekonomije ka zelenim tehnologijama i ka digitalizaciji. Deo procesa tranzicije jeste i redefinisanje lanaca snabdevanja prekinutih tokom ove višedimenzionalne krize, ali i promene na tržištu rada koje su usmerene na usvajanje „zelenih veština”, što se odvija u uslovima snažnih geopolitičkih tenzija i fragmentacije.
Pitanja koje se neminovno nameću jesu – kako da se običan čovek snađe u svemu tome, kako da dostojanstveno živi od svog rada, da bude zadovoljan svojim poslom i da obezbedi sebi pristojan i slobodan život. To su pitanja na koja su autori ovog izveštaja nastojali da pruže odgovore, fokusirajući se pretežno na EBRD region, koji je u poslednjih deset godina, sudeći prema rezultatima analize koja će danas biti predstavljena, zabeležio značajan napredak i na ovom planu.
Za nosioce ekonomske politike cilj je da i u ovako neizvesnim globalnim okolnostima, odnosno posebno u ovakvim globalnim okolnostima isprepletanim klimatskim rizicima i izazovima modernog doba koje nameću procesi digitalizacije i robotizacije, stvaramo i čuvamo uslove za održiv i inkluzivan rast. Pitanje je, naravno, kako. Jer, da je lako, to bi svako mogao da radi. Odgovor je uvek isti – očuvanjem stabilnosti u najširem smislu, makroekonomske, finansijske i institucionalne. To zahteva znanje i posvećenost. Time se obezbeđuje neophodna predvidivost poslovnog okruženja i povećava se investiciono i potrošačko poverenje, što su neophodni preduslovi za rast investicija, a time i kreiranje novih radnih mesta. To dalje znači i povratni efekat na rast prihoda države i veće mogućnosti za sprovođenje socijalne i razvojne funkcije, kao i formiranje rezervi, koje služe kao zaštita u vremenima krize. Na tom putu ne može biti prečica, jer brz skok često znači i brz i lak pad.
Gde je Srbija u svemu tome? Izneću samo nekoliko pokazatelja.
Kumulativni realni rast srpske ekonomije od oko 12% u poslednje četiri godine, koji je ostvaren uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, potvrda je dobrih politika i dobrog stanja ekonomije u kojem smo dočekali aktuelnu globalnu krizu.
I visoki prilivi po osnovu stranih direktnih investicija, koji u prethodne dve godine dostižu rekordne iznose od 4,4 i 4,5 milijardi evra, potvrda su kreiranog povoljnog poslovnog okruženja i rasta investicionog poverenja, a zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici koju vode Vlada i Narodna banke Srbije.
Nezaposlenost u Srbiji je s preko 20% spuštena na jednocifreni nivo, uz snažan i rasprostranjen rast zaposlenosti i zarada.
Naša privreda beleži snažan rast profitabilnosti, dok je do pre jedne decenije poslovala s minusom.
Za sve to, postignuta i duže od decenije očuvana relativna stabilnost deviznog kursa, uz rekordni nivo deviznih rezervi od 25 milijardi evra, bili su i ostaće jedan od važnih preduslova i za velike i za male tranzicije.
Uz to, naši građani i naši privrednici imaju pristup i najsavremenijim uslugama plaćanja i taj pristup maksimalno i koriste.
Zbog čega je svaki od tih stubova stabilnosti, rasta i razvoja važan? Zbog toga što rezultat svake uspešne i odgovorne ekonomske politike jeste i mora biti veće zadovoljstvo kvalitetom života građana. U izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj koji se danas prezentuje navode se i rezultati analize World Happiness Report-a, prema kojoj je broj zemalja iz EBRD regiona koji se nalaze u grupi 50 najsrećnijih povećan sa samo tri u 2016. godini na 12 u 2022. godini. Prema rezultatima ovog izveštaja, Srbija je obezbedila svoje mesto u ovoj grupi, i pritom, mereno indikatorom sreće, ostvarila treći najveći pomak u prethodnoj deceniji. To je još jedna potvrda ispravnosti ekonomske politike u Srbiji.
Osvrnula bih se i na nalaz iz vaše analize da na zadovoljstvo ljudi pozitivno utiču i poboljšanje zdravlja i pozitivna kretanja na tržištu rada. U odnosu na izveštaj iz 2006. godine, brojnim ulaganjima Srbija je obezbedila da bude u grupi zemalja s najvećim porastom zadovoljstva zdravljem. Tome su svakako doprinela značajno veća ulaganja u zdravstveni sistem, i to ne samo u infrastrukturu i opremu već i u ljude, njihovo stručno usavršavanje i nastojanje da se poboljša njihov životni standard i time da se zadrže u zemlji u kojoj su se i školovali. Svedoci smo da su u ne tako davnoj prošlosti postojali problemi na našem tržištu rada, na šta ukazuje i pomenuta stopa nezaposlenosti koja je u godinama nakon svetske finansijske krize prelazila 20%. Isto tako, svedoci smo i da smo reformama na tržištu rada, uz znatno bolji i predvidiv poslovni ambijent, uspeli da podignemo formalnu zaposlenost za oko 20% u odnosu na 2014. godinu, odnosno za oko 400.000 novozaposlenih ljudi. Istovremeno, stopa nezaposlenosti trenutno se kreće oko najnižeg nivoa od 9%. Podjednako važno jeste i to što smo uspeli da povećamo zaposlenost ranjivih kategorija stanovništva. To znači da smo u periodu iza nas postigli znatan napredak na tržištu rada, veću uravnoteženost ponude i tražnje za radnom snagom, a imamo i visoko kvalifikovanu radnu snagu, što neretko ističu mnogi strani investitori i rejting agencije. Predstoji nam put osposobljavanja ljudi za rad s novim tehnologijama i „ozelenjavanje” poslova.
Jedna od tema ovog izveštaja jeste i to kako kvalitet života i stanovanja utiče na energetsku efikasnost i emisiju štetnih gasova. Ne znam koliko je javnost upoznata s tim da je Evropska banka za obnovu i razvoj aktivna upravo na tom planu kroz kredite građanima za adaptaciju stambenog prostora i povećanje energetske efikasnosti, a putem kreditnih linija bankama u Srbiji. Istovremeno, svojim instrumentima Narodna banka Srbije podržava ovakve projekte izuzimanjem sredstava koje banke replasiraju iz kredita od međunarodnih finansijskih organizacija iz obavezne rezerve.
Dame i gospodo, uvažene kolege,
Dotakla sam se samo nekih aspekata tranzicije ka zelenijoj i održivoj ekonomiji, a predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj sa zadovoljstvom prepuštam da u nastavku detaljnije predstave rezultate analiza i iz ovog izveštaja. Pre toga, još jednom ću ponoviti da su makroekonomska, finansijska i relativna stabilnost deviznog kursa, koje obezbeđujemo duže od decenije, ključne za dobrobit svih tržišnih učesnika i da su tačka u kojoj se susreću interesi svih – bilo da su oni investitori ili potrošači, izvoznici ili uvoznici, dužnici ili poverioci. Oni su bitan preduslov za sreću običnog čoveka.
Dozvolite mi da ovo izlaganje završim rečima našeg nobelovca Ive Andrića: „Svi ljudi traže sreću, sa manje ili više snage i upornosti, a najviše izgleda da je nađu i sačuvaju imaju oni koji je traže u zajedničkoj sreći što većeg broja ljudi sa kojima ih život vezuje.”
Vi me znate, ja ne bih bila ja, kada ne bih dodala i nešto lično...
Svaka prevelika radost iščekivanja pojede sreću i ono što čekamo.
Predugo čekanje kosu osedi
Predugo čekanje želju izbledi.
I kad se desi ono što čekamo dugo,
Pitamo se jesmo li baš to hteli
Da li smo stvarno toliko to nešto želeli?
I zašto se ne radujemo tako mnogo i jako a da nam za sreću baš to treba, iskreno smo verovali.
Ponekad nam treba vreme da svoje srce
na sreću pripremimo
I jedva lepa iznenađenja podnesemo.
Ponekad opet kad čekanje traje dugo
Prazno nam srce odzvanja,
toliko prazno do samog kajanja,
Do nemira i pitanja jesmo li ravnodušni postali ili je ono što imamo veće i lepše od onog što smo poželeli.
I počnemo da želimo drugo.
Zašto želje liče na zvezde koje se roje?
Zato želje liče na zvezde koje se gase?
Da li realnost danas postoji ako svako tvrdi da je njegova istina jedina realnost. Nije nužno da u to sam veruje ali želi da uveri druge u to. Ne sporimo se samo oko pojmova i njihovog značenja (a Umberto Eko je o tome pisao kao bliskoj budućnosti koju mi danas živimo), sporimo se oko opipljivih stvari, merljivog rezultata, osporava se sve, od postanka sveta, starenja, do same smrti i želje da je čovek ukine. Da li je realnost kao pravo na sopstveno viđenje ukinula samu sebe i sve je postalo laž? Laž preti da postane jedina stvarnost jer se sve manje ljudi bori za istinu iskreno verujući u nju.
Kabinet guvernera
