29.11.2023.
Slajd 1: Dragi prijatelji ,
Zadovoljstvo mi je da vas i ove godine pozdravim u svoje ime i u ime Narodne banke Srbije i da vam poželim uspešnu sedmu konferenciju „Srpskih dana osiguranja”.
Počeću jednom istorijskom anegdotom, pre svega zbog značaja osiguranja, kojeg, bojim se, mnogi od vas nisu svesni. I nije ovo neosnovana primedba. Pre svega zbog značaja osiguranja, koje nema i neće imati u dogledno vreme konkurenciju, bez obzira na razvoj savremenih tehnologija. Za razliku od banaka, koje dobijaju konkurenciju u platnim institucijama, raznim platformama, fintek kompanijama i raznim drugim inovacijama, gde moraju da se bore za klijente i svoj opstanak na tržištu, osiguranje nema taj problem. Osiguranje samo koristi prednosti savremene tehnologije da brže i lakše priđe svojim klijentima, ali ima jednu vrstu monopola, koju, bojim se, ne cene svi dovoljno. Imati licencu za osiguranje u Srbiji i biti član izvršnog ili nadzornog odbora retka je privilegija, koja će trajati – zato se potrudite da tu privilegiju, koju ste zaslužili, i sačuvate. I nikad se nemojte žaliti da je osiguranje preregulisana oblast – nigde u svetu nije drugačije. Osiguranje je najregulisanija oblast, gde država mora svojom rukom da pomogne nesavršenom tržištu, gde ne može industrija sama sebe da reguliše, niti da prepusti sve pukoj konkurenciji. Zato ću svoje izlaganje početi jednom anegdotom:
Na jednoj holandskoj slici naslikan je prizor uzet iz priče koju je zabeležio Herodot o izvesnom korumpiranom persijskom sudiji. Njega su živog odrali po nalogu kralja jer je prekršio zakon. Slika prikazuje sina tog sudije kako deli pravdu sedeći na očevoj stolici, koja je tapacirana kožom njegovog oca, u vidu upozorenja da pravda, bukvalno, ide uz kožu u igri. Mnogi od vas znaju da je ova anegdota iz knjige Nasima Nikolasa Taleba, autora slavnog „Crnog labuda”, kojeg su na kraju svi priznali, a ovo je iz knjige „Koža u igri”.
Otuda potiče i upozorenje:
Nikad ne veruj osobi koja nema kožu u igri, jer takve osobe, takvi prevaranti će profitirati, a njihove greške nikad se neće vratiti da ih progone.
Sistem osiguranja je sistem koji zahteva poverenje! Možda i više nego bankarstvo. A kad ste hrabri da ponudite ono što niste spremni da ispunite – to je sebična hrabrost. I nije hrabrost. Posebno kad rizikujete tuđa sredstva.
Greške se ponavljaju jer neko drugi plaća cenu. Treba li da budem direktnija? Greške članova izvršnih i ostalih odbora plaća društvo, akcionari, država koja je vlasnik... Pa tako onaj ko greši, prolazi gotovo nekažnjeno. Tako je bilo.
Posebno je važna simetrija i podela rizika za razliku od ostvarivanja koristi prenošenjem rizika na druge.
Kad nametnemo kožu u igri, ova asimetrija informacija i rizika se ispravlja – ispravlja se bolje nego što je mogu ispraviti hiljade propisa i hiljade kazni.
Jer čak i kad su zakoni dobri, najbolji, šta uraditi s korumpiranim ili nestručnim ljudima? Oni mogu da greše nekažnjeno. Mogu da budu slaba karika. Uvek postoji rešenje. Jedino rešenje je i svest i pravni okvir koji jasno kaže da greške imaju svoje idejne tvorce, potpisnike imenom i prezimenom, pa tako i krivce čija je koža u igri.
I kako ćemo sprečiti greške: zabranom učešća u igri za one koji svesno naprave greške. I da ih ne plate tuđim novcem. Jer je ionako najjeftinije ono što se novcem može platiti.
Dok god ne bude tako, biće onih koji su spremni da krše pravila igre, a mi ćemo biti svedoci one stare istine:
„Najbolji je onaj rob koji zna da ga prekomerno plaćaju i užasava se gubljenja statusa.” Zato i jeste najbolji rob svog gazde. Ali je štetan za finansijski sistem jer urušava njegov ugled i nameće pogrešan sistem vrednosti.
Zašto želim da ovo zapamtite. Niko neće oprostiti ni vama, a još više meni, ako se greške ponavljaju. A ponavljaju se. Ne kod svih i ne jednako, ali se ponavljaju. Zato ću ponoviti sa „Srpskih dana osiguranja” u Aranđelovcu, kada sam vas podsetila da su „Dani osiguranja” tu da pokažu kako da unapredimo kvalitet života i živimo osigurani od svih rizika koje smo u stanju da sagledamo. Da pružimo zaštitu od tih rizika. I da pružimo fer uslugu za fer cenu. I tu je konkurencija dobrodošla. Konkurencija kao nadmetanje kako ponuditi više za bolju cenu. Kako ponuditi, ali i ispuniti obećano ako se desi osigurani slučaj. Ali nema nadmetanja i nadigravanja s regulatorom koji vam stvara uslove stabilnosti za stvaranje profita. Zakon se ne može poštovati malo ili mnogo. Zakon se mora poštovati u potpunosti. I kazna za nepoštovanje ne može biti deo troška koji se uračunava u transakciju. Ponavljaću vam to svake godine. Rečima Kafke – to ne može postati deo obreda!!!
I da vas podsetim na taj divan citat:
„Leopardi su provalili u hram i posrkali sav talog iz žrtvenih vrčeva;
Kršenje zakona ne može postati deo obreda. Koliko god neki bili uporni i navodno kreativni u tome.
I da ponovim ono što neki zaboravljaju. Ovo je Srbija, koja ne menja opredeljenje o evropskom putu. Ali će Narodna banka Srbije vremenski usklađivati pravila liberalizacije tako da ona koriste i građanima Srbije i domaćim kompanijama i državi Srbiji, a ne da se ovde stvara dobit a korist imaju SAMO ili PRETEŽNO matična društva izvan Srbije.
Svedoci ste da su taj stav počele javno da zastupaju i mnogo snažnije ekonomije pod načelom „plaćati porez tamo gde se stvara profit”.
Razumno je da vi očekujete da osiguranici poštuju ugovore, ali je razumno da to očekuju i oni od vas. I zato se ne sme postavljati pitanje poštovanja i slova i duha zakona koji reguliše svaku oblast osiguranja. Posebnu onaj obavezni i najmasovniji segment – osiguranje od autoodgovornosti.
Slajd 2: Ako ne mi, ko? Ako ne sada, kada?
Slogan ovogodišnje konferencije je zaista predivan – „Ako ne mi, ko? Ako ne sada, kada?”. I počeli ste ovu divnu praksu kada ste rečima Mike Antića započeli prethodnu konferenciju „Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme!”. To tvoje je naše vreme, zaista smo najpozvaniji da uradimo najviše i ovo je pravi trenutak. A čiji je ovogodišnji slogan – manje je važno. Moj Seneka kaže: „Ko je rekao prvi, rekao je svima”. I zaista sam oduševljena što smo preuzeli na sebe zajednički ovu odgovornost, uz javno obećanje da smo već započeli razgovore na nivou Udruženja osiguravača Srbije (UOS) i organizatora da sve što je moguće unapredimo u granicama postojećih okvira da bi društva za osiguranje nastavila da budu značajan činilac u finansijskoj oblasti u Srbiji. I vi znate da sam svako razumno, efektima obrazloženo rešenje spremna da prihvatim, zajedno sa svojim saradnicima. Veoma je važno da zajedničkim delovanjem svih nas, i Narodne banke Srbije i društava za osiguranje, društava za reosiguranje, a svakako i svih distributera osiguranja, nastavimo da kreiramo nov i moderan ambijent na tržištu osiguranja, u skladu s najboljom evropskom i svetskom praksom, i nikada ne zaboravimo naše primarne ciljeve – da izgradimo efikasan sektor, sa solventnim društvima u svrhu zaštite korisnika usluge osiguranja.
Osvrnuću se najpre na podatke o poslovima osiguranja, jer brojke dosta toga govore i upućuju na to da je sektor osiguranja u Srbiji u ovoj godini nastavio trend sigurnog rasta.
Slajd 3: Tržište osiguranja stabilno u protekloj deceniji (2013–2022) – brojevi govore
Podaci koji su ovde prezentovani i odnose se na proteklih deset godina govore o tome da su svi ključni pokazatelji poslovanja sektora osiguranja, čak i u uslovima prisustva brojnih izazova, beležili pozitivan trend.
Ukupna imovina, tehničke rezerve, kapital i premija, i neživotnih i životnih osiguranja, više su nego udvostručeni, što je uticalo i na generalno pozitivan trend premije osiguranja po stanovniku (sa 79 evra na 171 evro) i učešća premije osiguranja u bruto domaćem proizvodu (sa 1,6% na 1,9%).
Ukupna premija osiguranja povećana je sa 64,0 milijardi dinara u 2013. godini na 133,9 milijardi dinara u 2022. godini, a premija životnih osiguranja sa 14,0 milijardi dinara na 28,7 milijardi dinara. Kao što se vidi iz pregleda, iznos rešenih šteta je u posmatranom periodu više nego udvostručen – sa 28,7 milijardi dinara na 68,9 milijardi dinara.
I nemoj da se osećaju srećnim oni koji u ovom zbiru i proseku učestvuju u ovom velikom broju rešenih šteta. Jer mi imamo i granuliranu strukturu onih koji te štete baš ne realizuju na način kako je to neophodno.
Od posmatranih veličina, najveći rast beleže tehničke rezerve, pri čemu treba istaći da je najznačajniji impuls njihovom rastu dao rast matematičke rezerve. Matematička rezerva po svom karakteru obezbeđuje dugoročnu finansijsku pomoć stanovništvu, čiji je cilj pre svega obezbeđenje novčane naknade pri realizaciji osiguranog slučaja, odnosno u trenucima kada je korisnicima ta naknada najpotrebnija,1 ali predstavlja i određeni vid štednje. Posmatrano u odnosu na štednju u poslovnim bankama, matematičku rezervu odlikuje duže trajanje i manja mogućnost naglog odliva osiguranika u slučaju poremećaja na tržištu. Upravo navedeno čini matematičku rezervu izuzetno značajnom sa aspekta Narodne banke Srbije.
Slajd 4: Stabilnost tržišta osiguranja održana u poslednje četiri godine, i u uslovima višestrukih, povećanih rizika (1/2)
Tokom protekle četiri godine, u uslovima višestrukih, povećanih rizika, sektor osiguranja je očuvao svoju solventnost i profitabilnost, kontinuirano pružajući širok spektar i visok kvalitet usluge svojim korisnicima. Tome su svakako doprinele i mnogobrojne mere Narodne banke Srbije iz domena mikro i makro prudencijalne politike, kojima su ublažene negativne posledice višedimenzionalne krize s kojom se suočavamo u poslednje četiri godine.
Za prva tri tromesečja ove godine pokazatelj adekvatnosti kapitala (211,4%), osim toga što je znatno viši od zakonom propisane obaveze, viši je i u odnosu na kraj prethodne godine (209,6%).
Ostvaren je pozitivan privremeni neto rezultat u iznosu od 6,6 milijardi dinara, što je više za 13,0% nego u istom periodu prethodne godine, odnosno za 757,5 miliona dinara. Kombinovani racio u samopridržaju neživotnih osiguranja beleži i dalje vrednost ispod 100%.
Slajd 5: Stabilnost tržišta osiguranja održana u poslednje četiri godine, u uslovima višestrukih, povećanih rizika (2/2)
Ukupna premija osiguranja tokom prva tri tromesečja ove godine iznosi 115,6 milijardi dinara, što je povećanje za 16,3% međugodišnje. Navedena stopa rasta je znatno viša od prosečne stope koja je ostvarena tokom istog perioda u prethodnih deset godina (7,7%)2, pri čemu je premija neživotnih osiguranja rasla brže od životnih, što je posledica i kriza u periodu od 2020. do 2023. godine izazvanih pandemijom i geopolitičkim tenzijama. Takođe, treba naglasiti da su društva investirala pun iznos sredstava tehničkih rezervi u propisane oblike imovine, kako u životnim, tako i u neživotnim osiguranjima, čime su, između ostalog, obezbeđeni adekvatni oblici imovine za redovno izmirivanje obaveza društava iz ugovora u osiguranju.
Kategorije kao što su bilansna suma, kapital i tehničke rezerve sektora osiguranja na kraju prva tri tromesečja ove godine beleže rast u odnosu na kraj istog perioda prethodne godine:
Slajd 6: Aktuelni rizici / potencijal u osiguranju
Svedoci smo već duže vreme na globalnom nivou prisutnih izazova kao što su: geopolitičke tenzije, uključujući novi konflikt na Bliskom istoku, klimatske promene i katastrofalne štete, kretanje inflacije i kamatnih stopa.
Kako to utiče na delatnost osiguranja? Mereći rizike, osiguravači mere i sklonost ka njihovom prihvatanju. Pri tome, percepcija o tome da li su rizici adekvatno ocenjeni ključni su u određivanju ponude osiguranja. Ako bi se zbog veće izloženosti navedenim rizicima došlo do smanjenja apetita za njegovo prihvatanje, za očekivanje je da se poveća cena osiguranja, poveća samopridržaj osiguravača i pooštre uslovi reosiguranja.
Pretnje: Pretnje: Kod životnih osiguranja, rastuće kamatne stope, inflacija i pandemijski rizici mogu izložiti osiguravače rizicima likvidnosti usled prestanka plaćanja premije3 ili uvećanih naknada po ugovorima o osiguranju4.
Za neživotna osiguranja inflacija i katastrofalne štete5 povećavaju iznose troškova i šteta i potrebu za jačanjem rezervi za štete, utičući na profitabilnost.
Kada je reč o reosiguranju, pored pomenutog, kao pretnju vidimo i moguću dalju eskalaciju geopolitičke nestabilnosti, koja bi mogla da uzdrma i dodatno fragmentiše globalno tržište reosiguranja i da dovede do otežanog obezbeđenja reosiguravajućeg pokrića domaćih cedenata.
Negativan uticaj inflacije na standard stanovništva umanjen je adekvatnim merama državnih organa kojima je omogućena pomoć stanovništvu kako u vidu jednokratnih davanja najugroženijim kategorijama stanovništva, tako i u povećanju zarada zaposlenima.
Šanse: S druge strane, postojeći uslovi bi mogli da predstavljaju potencijal za rast sektora osiguranja apsorbovanjem tražnje za osiguranjem, koja bi mogla biti povećana u tim uslovima. To nameće potrebu nastavka kontinuiranog rada na obezbeđenju dostupnijeg i pristupačnijeg osiguranja i u smislu kreiranja proizvoda osiguranja koji su prilagođeni stvarnim potrebama osiguranika (npr. nova pokrića), i u smislu unapređenja prodajne mreže, ali uz vođenje računa o rizicima i zaštiti korisnika usluga.
Očekivano, najveći apsolutni rast premije osiguranja zabeležen je kod:
Navedeni rast premije ostvaren kod osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila rezultat je povećanja broja zaključenih ugovora i povećanja minimalne tarife premija obaveznog osiguranja vlasnika motornih vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima, koje važi od 1. januara 2023. godine.
Slajd 7: Mogući odgovor na izazove
U današnje vreme, kada je situacija na globalnom nivou neizvesna i kada se rizici nadovezuju na već postojeće, nikada nije bilo važnije razumevanje svih faktora rizika i zajedničko predviđanje, kontinuirano praćenje i merenje tih rizika i upravljanje tim rizicima svih učesnika/nosilaca osiguranja. Kad se kaže „razumevanje svih faktora”, misli se pre svega na unapređenje praćenja aktuelnih rizika (rast kamatne stope i inflacija), kao i rizika s većom učestalošću, a malim i srednjim iznosima šteta od prirodnih katastrofa,
Takođe, radi ublažavanja negativnih uticaja i pružanja adekvatne i pouzdane zaštite od rizika, neizbežne su aktivnosti na redizajnu proizvoda, usklađivanju cena i sklonosti ka riziku, unapređenju troškovne efikasnosti i dr.
Kada je reč o društvima za reosiguranje, na značaju dobija i utvrđivanje ukupne maksimalne izloženosti (limita u koncentraciji izloženosti), načina praćenja te izloženosti, kao i načina na koji bi se eventualna prekoračenja iznad maksimalne izloženosti vratila unutar utvrđenog limita.
Smatramo da je važno da domaća društva za osiguranje odnosno reosiguranje poštuju zaključene ugovore, nastave da prate dešavanja na domaćem i globalnom tržištu i upravljaju preuzetim rizicima na najbolji mogući način.
Slajd 8: Zaštita građana
U proteklom periodu bili smo u potpunosti posvećeni zaštiti prava i interesa osiguranika i drugih korisnika osiguranja – i građana, i privrednih subjekata.
Ne smemo da zaboravimo da je naš osnovni zadatak da obezbedimo da društva za osiguranje u svakom trenutku budu finansijski sposobna i spremna da izvršavaju svoje obaveze prema osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima, a da lica koja obavljaju poslove prodaje osiguranja budu adekvatno pripremljena da udovolje potrebama građana i privrednih subjekata za osiguranjem.
Praćenjem svih značajnih segmenata poslovanja učesnika na tržištu osiguranja, pre svega kako društva za osiguranje informišu korisnike, kreiraju proizvode osiguranja i prodaju ih, na koji način postupaju po odštetnim zahtevima i prigovorima, jasno je stavljen fokus na značaj kreiranja kvalitetnih proizvoda osiguranja i prodaju proizvoda osiguranja, kojom se prvenstveno uvažavaju potrebe i interesi korisnika. Aspekti tržišnog ponašanja koji su kod pojedinih učesnika na tržištu osiguranja prepoznati kao problematični bili su predmet neposrednih i posrednih kontrola, tokom kojih su utvrđene nepravilnosti u tom segmentu i naložene odgovarajuće mere za njihovo otklanjanje.
Slajd 9. Odgovoran supervizor
Najznačajniji rezultati u zaštiti korisnika usluga osiguranja ostvaruju se upravo sprovođenjem postupaka kontrole tržišnog ponašanja u kojima Narodna banka Srbije, kada utvrdi određenu sistemsku nepravilnost, nalaže otklanjanje te nepravilnosti u odnosu na sve korisnike koji su njome obuhvaćeni (a koji često nisu bili ni svesni da su njihova prava povređena). Tako je Narodna banka Srbije u proteklom periodu delovala supervizorskim aktivnostima koje su imale za posledicu obeštećenje velikog broja korisnika usluge osiguranja, pa ću se osvrnuti na nekoliko slučajeva u vezi s tim.
Nadzornim aktivnostima Narodna banka Srbije je obezbedila zaštitu korisnika usluge osiguranja – putnika koji nisu realizovali turistička putovanja preko agencija koje su postale insolventne, tako što je obezbedila da korisnici osiguranja – putnici budu obeštećeni i dobiju naknadu za plaćeno putovanje, čime je, pored drugih mera, doprinela očuvanju sektora turizma, koji je bio teško pogođen pandemijom.
U prvoj polovini 2023. godine rešeno je i isplaćeno blizu 3.000 odštetnih zahteva, vrednosti 162 miliona dinara (oko 1,3 miliona evra), dok je preko 60 miliona dinara rezervisano za preostale štete. Do kraja 2023. godine taj iznos može dostići i do 2 miliona evra nadoknađenih sredstava korisnicima usluge osiguranja, tj. putnicima.
Pored toga, obezbedili smo i da penzioneri dobiju svoje pripadajuće naknade po osnovu osiguranja nezgode, a koje su im bile uskraćene zbog propusta u informisanju osiguranika pre i za vreme ugovora o osiguranju i može se reći da je više od 1.000 penzionera obeštećeno što na način da je izvršen povrat premije osiguranja vrednosti oko 10 miliona dinara, što po osnovu isplate naknade iz osiguranja u iznosu od oko 10 miliona dinara, što je ukupno 20 miliona dinara.
Dalje, kontrolom obavljanja postupanja društava za osiguranje po odštetnim zahtevima osiguranja kredita zaključenih preko banke i efikasnim merama nadzora korisnicima usluge osiguranja nadoknađene su prethodno manje isplaćene naknade iz osiguranja, u iznosu od oko 18 miliona dinara.
Dakle, zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije u postupcima kontrola tržišnog ponašanja u proteklom periodu ostvaren je neposredni finansijski efekat za korisnike usluge osiguranja u ukupnom iznosu od oko 200 miliona dinara, sa značajnim iznosom rezervisanih sredstava s ciljem obeštećenja dodatnog broja građana.
Takođe, Narodna banka Srbije je kontrolnim aktivnostima na određeni način unapredila postupke u vezi s postupanjem po odštetnim zahtevima, kao i informisanja o tome.
Posebne nadzorne aktivnosti sprovodile su se u vezi s poslovima zastupanja u osiguranju koje obavljaju lizing kompanije i banke, a koje se na tržištu nameću kao sve značajniji kanal prodaje osiguranja, u vezi s kojim je preduzetim merama unapređena zaštita osiguranika.
Slajd 10: Sveobuhvatnost prodaje osiguranja
Nadzorom tržišnog ponašanja obuhvatili smo i distributere osiguranja, prvenstveno banke i lizing kompanije.
Banke kao lica koja obavljaju poslove zastupanja u osiguranju postaju sve popularniji kanal prodaje osiguranja, posebno životnog osiguranja. Klijentima banke je veoma važno da finansijske usluge mogu da pribave na jednom mestu, što mreže banaka obezbeđuju, jer građani češće posećuju poslovnice banaka nego drugih finansijskih institucija. Nije zanemarljiva činjenica i da se blizu 50% ostvarene premije osiguranja putem banaka kao kanala odnosi na životna osiguranja.
Takođe, digitalizacijom usluga, npr. ponudom osiguranja preko mobilnih aplikacija ili onlajn bankarstva, osiguranje postaje lakše dostupno. Osiguranje se najčešće prodaje kao obezbeđenje kreditnih plasmana banaka, ali se osiguranje integriše i u platne račune banke, što predstavlja dodatni benefit klijentima i lakše dostupnu uslugu osiguranja.
Kako očekujemo da svi distributeri osiguraju visok nivo zaštite prava i interesa korisnika, bez obzira na odabir kanala distribucije osiguranja od strane ugovarača osiguranja, posebna pažnja je posvećena i prodaji osiguranja od strane lizing kompanija, za koje se takođe očekuje da korisnicima pruže odgovarajuće informacije o karakteristikama i rizicima usluge osiguranja i da svojom poslovnom politikom ne uslovljavaju osiguranike na izbor distributera.
Slajd 11: Digitalizacija usluge osiguranja
Digitalizacija ima važnu ulogu u unapređenju efikasnosti poslovanja društava za osiguranje i budućnost je u digitalizaciji usluga osiguranja i digitalnoj transformaciji poslovanja. Društva za osiguranje razvijaju softverska rešenja za digitalno poslovanje, što je jedan od načina da se izgradi intenzivniji odnos sa osiguranikom. Sve više društava za osiguranje u svoje poslovanje uvodi i postupak video-identifikacije stranke, što može dodatno da olakša i ubrza postupak zaključenja ugovora o osiguranju.
Pri uvođenju novih proizvoda, kao i njihove digitalizacije, potrebno je imati u vidu da informacije koje se pružaju u predugovornoj fazi budu prikazane pregledno i jasno, tako da se korisniku usluge osiguranja omogući da se upozna sa uslovima usluge osiguranja i drugim elementima značajnim za ocenu te usluge i da se on ne dovede u zabludu u vezi s karakteristikama usluge osiguranja, odnosno njegovim pravima i obavezama po osnovu ugovora o osiguranju.
Narodna banka Srbije kao nadzorni organ u narednom periodu od učesnika na tržištu očekuje razumevanje i saradnju kako bismo udruženo odgovorili na izazove koji su pred nama. Pred nama jeste vreme neizvesnosti u kome treba da delujemo zajednički u svim važnim oblastima jer samo tako možemo da se izborimo sa nepredvidivim izgledima i rastućim rizicima na svetskom nivou. Kao što moto ovogodišnjih susreta kaže: „Ako ne mi, ko? Ako ne sada, kada? – sve se ovo dešava u naše vreme i MI moramo da učinimo sve što je u našoj moći da to vreme, a i budućnost učinimo predvidljivijom i boljom. Hvala vam i želim nam svima puno uspeha u radu i svakodnevnu svest da svi imamo kožu u ovoj igri jer ako to ne budemo imali na umu, bićemo izbačeni iz igre.
Hvala na pažnji.
[1]U slučaju smrti, bolesti, nezgode, doživljene određene starosti, venčanja, rođenja deteta, školovanje itd.
[2]Od trećeg tromesečja 2013. godine do trećeg tromesečja 2022. godine.
[3]Racio prestanka plaćanja, kao zbir racija raskida, otkupa i kapitalizacije, beleži rast u 2021. i 2022. godini i iznosi 13,8% i 15,2%, respektivno.
[4]Naknade se mogu uvećati usled povećanja smrtnosti (npr. nova pandemija), kao posledica rasta inflacije (kod ugovora sa indeksnom odredbom), kao i u slučaju masovnih otkupa.
[5]Globalne štete od prirodnih katastrofa su u 2022. godini, prema Swiss Re, dostigle 275 milijardi dolara, od čega je osiguranje pokrilo 125 milijardi dolara, ili 45% tih šteta. Godišnje globalne osigurane štete od prirodnih katastrofa u iznosu višem od 100 milijardi dolara postaju standard. Kada je reč o podacima za Srbiju, primetan je rast rešenih i rezervisanih šteta tokom trećeg tromesečja 2023. godine, i to pre svega u imovinskim osiguranjima.
[6]Jake oluje, poplave, suše, požari i sl.
[7]Izvor: Natural catastrophes and inflation in 2022: a perfect storm, Swiss Re, Sigma No 1/2023, mart 2023.
Kabinet guvernera
