11.10.2023.

Godišnje zasedanje Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke – Srbija je u odličnom stanju, rezultati su bolji od planiranih

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali sastali su se s visokim predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke tokom Godišnje skupštine tih institucija.

Fokus sastanaka sa zamenikom generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda gospodinom Bo Lijem i s direktorom Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu gospodinom Alfredom Kamerom bila su aktuelna globalna kretanja i makroekonomski izazovi, kao i politike koje se sprovode na globalnom nivou, u Evropi i u Srbiji.

Visoki zvaničnici MMF-a čestitali su na snažnom sprovođenju dogovorenog programa sa MMF-om, dobrom oporavljanju od prošlogodišnjeg energetskog šoka, snažnom rastu zaposlenosti, rekordnim deviznim rezervama i snažnim prilivima stranih direktnih investicija.  U aktuelnim uslovima snažne politike i kreiranje rezervi za vanredne situaciju su od posebnog značaja, po čemu se Srbija ističe.

Guverner Jorgovanka Tabaković podsetila je da je, uprkos brojnim izazovima s globalnog tržišta, otpornost naše ekonomije ne samo očuvana već je i dodatno ojačana.

• Očuvali smo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru tokom svih perioda pojačanih rizika, čuvajući time važan stub investicionog i potrošačkog poverenja u Srbiji.
• Obezbedili smo rekordne devizne rezerve od 24,2 milijarde evra na kraju septembra, pri čemu smo ih od 2018. godine svake godine povećavali. Devizne rezerve su nam znatno iznad referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti.
• Prošle godine smo imali i rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, a njihov snažan priliv se nastavlja, čak je i veći nego u istom periodu prošle godine. Sa aspekta održivosti rasta, podjednako je važno i to što su investicije i dalje dominantno usmerene u razmenljive sektore. Takođe, osam godina zaredom strane direktne investicije u potpunosti pokrivaju tekući deficit platnog bilansa.

Kada je reč o inflaciji, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je reakcija Narodne banke Srbije na inflatorne pritiske s kojima se svi suočavaju bila postepena i kontinuirana, uvažavajući i ciljeve za finansijsku stabilnost i privredni rast. Detaljno je govorila o načinu i tempu zaoštravanja monetarne politike u Srbiji putem kamatnih stopa i obavezne rezerve, kojima se doprinosi snažnoj opadajućoj putanji inflacije, uz rastuću putanju privrednog rasta:

• Ukupna inflacija se od aprila nalazi na opadajućoj putanji i očekujemo da se do kraja ove godine spusti na 8%;
• Povratak inflacije u granice ciljanog koridora od 3 ± 1,5% očekujemo tokom drugog tromesečja sledeće godine, a spuštanje na ciljana 3% krajem sledeće godine;
• Na takvo kretanje inflacije uticaće i restriktivna monetarna politika Narodne banke Srbije, kao i restriktivna monetarna politika Evropske centralne banke, dok rizici projekcije i dalje mahom dolaze iz međunarodnog okruženja;
• Istovremeno, bazna inflacija ostaje znatno niža od ukupne.

Guverner Jorgovanka Tabaković je podsetila i da je Srbija duži niz godina suočena sa aprecijacijskim pritiscima, najviše po osnovu priliva deviza od stranih direktnih investicija i rasta izvoza robe i usluga.

• Konkretno, od 2017. godine prosečan priliv stranih direktnih investicija iznosi oko 7,3% bruto domaćeg proizvoda, i to uprkos neizvesnostima na matičnim tržištima.
• U istom periodu izvoz naše robe i usluga povećan je 2,2 puta, što je podržano i time što je oko 55% stranih direktnih investicija usmereno u razmenljive sektore.

U pogledu privrednog rasta, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da se projekcija Narodne banke Srbije za ovu godinu kreće u rasponu od 2% do 3%.

• Rast će biti vođen neto izvozom i fiksnim investicijama, zahvaljujući povećanoj profitabilnosti privrede, visokim prilivima po osnovu stranih direktnih investicija i ulaganjima države u infrastrukturu.
• Od 2024. godine očekujemo ubrzanje rasta na raspon između 3,0% i 4,0%, a zatim povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4% godišnje.

Guverner je objasnila da je donošenjem mere privremenog ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite, Narodna banka Srbije još jednom reagovala odgovorno i blagovremeno u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, i zaštite građana u neizvesnim okolnostima promenljivih kamatnih stopa. Time je Narodna banka Srbije još jednom preventivno delovala, umesto da se čeka materijalizacija negativnih efekata i rast problematičnih kredita, kada bi svaka reakcija bila iznuđena i ograničenog dometa.

Guverner je podsetila i da je u Srbiji u prethodnoj deceniji tokom svih izbornih ciklusa sačuvana makroekonomska stabilnost koja je prethodno obezbeđena, kao i dobro poslovno okruženje.

„I u narednom periodu nastavićemo da pratimo i detaljno analiziramo sva kretanja i da donosimo odluke koje su najbolje za Srbiju. Nastavićemo da delujemo proaktivno i da gradimo sve vrste zaštitnih mehanizama, što smo radili čak i u periodu najvećih globalnih izazova. Dalji napredak Srbije ostaje važan zajednički zadatak svih nosilaca politika, kao i uvođenje Srbije u investicioni rejting, koji i zaslužujemo”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.

Kabinet guvernera