25.05.2023.
Prošle nedelje smo predstavili Izveštaj o inflaciji za maj 2023. godine, koji je važan deo ukupne komunikacije Narodne banke Srbije s javnošću. U današnjoj rubrici Korisno je da znate imaćete priliku da od Sava Jakovljevića, generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, čujete zašto je važan ovaj izveštaj, šta on predstavlja, u kojoj dinamici se objavljuje i kako se izrađuje. Pored toga, on će predstaviti očekivanja iz nedavno objavljenog majskog izdanja Izveštaja o inflaciji.
Na samom početku izlaganja, Savo Jakovljević je istakao da je Izveštaj o inflaciji tromesečna publikacija, kojom se javnosti objašnjavaju najvažnija ekonomska kretanja u zemlji i inostranstvu. Na osnovu kretanja u prethodnom periodu, kao i na osnovu očekivanja za naredni period, Narodna banka Srbije izrađuje svoje ekonomske projekcije – inflacije, bruto domaćeg proizvoda i ukupnog platnog bilansa. „Upravo ove projekcije jesu glavni deo svakog izveštaja o inflaciji. Pored projekcija, u izveštaju se predstavljaju i analiziraju makroekonomska kretanja na osnovu kojih su projekcije izrađene”, naglasio je on. Izveštaj sadrži i objašnjenje faktora koji su uticali na donošenje konkretnih odluka Izvršnog odbora, kao i ocenu efikasnosti monetarne politike koja je sprovođena u prethodnom tromesečju.
„Što se tiče same projekcije inflacije, ona pokriva osam narednih tromesečja, prikaz pretpostavki na kojima se projekcija zasniva, kao i analizu glavnih rizika u ostvarivanju ciljane inflacije”, ističe Savo Jakovljević.
Izveštaj se izrađuje tromesečno – objavljuje se u februaru, maju, avgustu i novembru. Prema njegovim rečima, ovakva dinamika objavljivanja izveštaja uvažava to što je potrebno oko mesec dana da najveći broj statističkih podataka za prethodno kalendarsko tromesečje bude dostupan. „Po pravilu, izveštaj se usvaja na sednici Izvršnog odbora, a objavljuje na konferenciji za novinare, na kojoj se detaljno objašnjavaju svi detalji projekcije i na kojoj predstavnici Narodne banke Srbije odgovaraju na pitanja novinara i stručne javnosti”, istakao je Jakovljević.
Zašto je ovaj izveštaj važan?
„Na ovaj način Narodna banka Srbije predstavlja građanima i stručnoj javnosti šta se može očekivati u narednom periodu po pitanju kretanja inflacije, bruto domaćeg proizvoda, kao i ostalih najvažnijih makroekonomskih pokazatelja”, kaže Jakovljević. Osim informisanja javnosti, važnost ovog izveštaja leži i u tome da se na osnovu predstavljenih tokova kreiraju i očekivanja tržišnih učesnika – privrede, građana, ali i domaćih i stranih finansijskih institucija. Zašto je to važno? Zato što tržišni akteri na osnovu svojih očekivanja donose poslovne odluke.
„Kada kažemo domaće i međunarodne finansijske institucije, tu mislimo i na Međunarodni monetarni fond, rejting agencije, ali i veliki broj investitora – od standardnih finansijskih investicionih fondova i banaka koji pretežno ulažu u finansijsku aktivu (najčešće hartije od vrednosti) do investitora koji ulažu u realni sektor, odnosno u privredu otvaranjem novih kompanija i fabrika”, ističe on. Savo Jakovljević, direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku, naglašava da upravo od ovog dela korisnika i čitalaca našeg izveštaja dobijamo veoma pozitivne povratne informacije. „Oni ocenjuju da su im naše analize i projekcije bile vrlo korisne, da se u velikoj meri ostvaruju, a i kada to nije slučaj, razlozi za odstupanja budu uvek detaljno objašnjeni. Rejting agencije veoma često u svojim izveštajima u delovima u kojima se objašnjava napredak Srbije u prethodnim godinama ističu značaj kredibilne monetarne politike Narodne banke Srbije”, naglašava on. Efikasnost monetarne politike (pored pravovremenog i adekvatnog donošenja odluka) čini i adekvatna i kredibilna komunikacija s javnošću.
Takođe, on je istakao da ono s čim se sve centralne banke suočavaju u uslovima povećane neizvesnosti koja karakteriše međunarodna kretanja već gotovo tri prethodne godine jesu visoki rizici kojima su sve svetske privrede izložene. „Upravo zbog toga, pored osnovnog scenarija izrađujemo i objavljujemo i alternativne scenarije – optimističan i pesimističan. U njima objašnjavamo šta se može očekivati ako pojedina kretanja s visokom stepenom neizvesnosti budu drugačija od osnovnog scenarija”, ističe Jakovljević. Prema njegovim rečima, tu se veoma često ističu najvažniji međunarodni faktori koji imaju veliki uticaj na domaća kretanja – npr. svetska cena nafte, kretanje inflacije u zemljama koje su naši najvažniji spoljnotrgovinski partneri, prvenstveno u zoni evra, kretanja cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i drugih sirovina.
„I tako dolazimo do najnovije projekcije inflacije predstavljene u majskom Izveštaju o inflaciji. Dakle naša očekivanja su da je vrhunac inflacije iza nas i da je ostvaren u prvom tromesečju. Aprilski podatak pokazuje da se inflacija već sada smanjuje, čak i nešto jače nego što smo to očekivali u februarskoj projekciji. U kratkom roku – u maju i junu očekujemo da inflacija prvo postepeno opada, da u maju bude nešto niža nego u aprilu, a u junu očekujemo da bude na nivou od oko 14%. Nakon toga očekujemo snažniji pad inflacije u drugoj polovini ove godine i da godinu završimo na nivou od oko 8%”, istakao je on. Pored toga, on je naglasio da nastavak smanjenja međugodišnje inflacije očekujemo u 2024. godini i ulazak inflacije u granice cilja od 3 ± 1,5% sredinom naredne godine. „I ono što je podjednako važno – sličnu putanju inflacije očekivali smo i u novembarskoj i februarskoj projekciji. Tekuće stope inflacije gotovo po pravilu manje ili više odstupaju od centralne projekcije kod gotovo svih centralnih banaka. Kod nas su ta odstupanja u prethodnih šest meseci bili minimalna, ali ono što je mnogo važnije jeste da je putanja inflacije onakva kakvu smo predvideli u novembru i od tada je suštinski nismo menjali”, naglašava on.
Šta ovo znači običnom građaninu?
Na ovo pitanje, Savo Jakovljević odgovara da, kada pričamo o stopama inflacije, gotovo standardna mera u svetu jeste indeks potrošačkih cena posmatrano na međugodišnjem nivou – cene u tekućem mesecu jedne godine porede se s cenama u istom tom mesecu prethodne godine. „Šta pokazuje projekcija? Može se očekivati da će cene još neko vreme rasti, ali znatno manje nego u prethodne dve godine. I zato će stopa međugodišnje inflacije opadati”, kaže on. Kada su u pitanju cene hrane, on ističe da je, s dolaskom nove poljoprivredne sezone, vrlo moguće i da cene određenih grupa voća i povrća počnu da se smanjuju. „Ali mi smo u svakoj projekciji oprezni i ističemo da su naše projekcije konzervativne”, ističe on.
Savo Jakovljević je podsetio da u svakom slučaju prostor za brže opadanje inflacije u odnosu na osnovni scenario postoji i to je prikazano u optimističnom scenariju, a svi i dalje izraženi i prisutni rizici iz međunarodnog okruženja u osnovnom scenariju uvaženi su u najvećoj mogućoj meri.
„Zašto s velikom sigurnošću možemo da kažemo da će inflacija opadati? Zato što na to ukazuje kombinacija brojnih faktora: naše mere monetarne politike, kojima treba određeno vreme da se njihovi efekti u punoj meri ispolje, restriktivna monetarna politika Evropske centralne banke, koja utiče na smanjenje uvozne inflacije, smanjenje troškovnih pritisaka i u domaćoj industriji i u domaćoj poljoprivredi, gotovo u potpunosti rešeni problemi u globalnim lancima snabdevanja posle dve godine, vraćanje troškova međunarodnog transporta na ranije nivoe, vraćanje međunarodnih cena energenata na pretkrizne nivoe”, kaže Jakovljević na kraju videa.
Narodna banka Srbije će nastaviti pažljivo da prati sva kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju i po potrebi dodatno reagovati kako bi osigurala da se inflacija nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice cilja polovinom naredne godine.
Kabinet guvernera
