24.05.2022.
Zahvaljujući adekvatnom vođenju ekonomske politike, Srbija je održala makroekonomsku stabilnost i u kriznim vremenima i u 2021. ostvarila je snažan privredni rast, vođen investicijama, izvozom i potrošnjom, ocenjeno je danas u Briselu na redovnom godišnjem sastanku zemalja članica Evropske unije, Zapadnog Balkana i Turske, kao i Evropske komisije i Evropske centralne banke. Na današnjem sastanku Ekonomskog i finansijskog dijaloga, čiji je cilj priprema Zapadnog Balkana i Turske za pristupanje Evropskoj uniji, srpsku delegaciju predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, a u dijalogu je učestvovao i Gojko Stanivuković, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
Prema oceni Evropske komisije i Evropske centralne banke, izgledi privrednog rasta Srbije ostaju povoljni, pri čemu su, kao i svuda u svetu, prisutni rizici da bi on mogao biti niži od projektovanog zbog negativnih efekata konflikta u Ukrajini. Ove institucije podsećaju da se pre izbijanja konflikta u Ukrajini u Srbiji očekivao privredni rast od blizu 5% godišnje, što je za oko 1 procentni poen više nego u periodu pre pandemije virusa korona.
Evropska centralna banka i Evropska komisija ocenile su i da je i tokom pandemije Narodna banka Srbije snažno podržala privredni rast u Srbiji korišćenjem velikog broja instrumenata i mera. Ocenjeno je i da je, u uslovima globalno povećanih troškovnih pritisaka, Narodna banka Srbije od oktobra 2021. konzistentno zaoštravala monetarne uslove – do aprila povećanjem prosečne ponderisane kamatne stope na aukcijama repo prodaje dinarskih hartija od vrednosti, a od aprila i povećanjem referentne kamatne stope. Ističu i da je u Srbiji očuvana stabilnost deviznog kursa dinara prema evru, kojoj je Narodna banka Srbije doprinela intervencijama na deviznom tržištu u oba smera, a tokom 2021. pretežno kupovinom deviza.
Konstatuje se i da je finansijsko zdravlje banaka u Srbiji očuvano i u uslovima krize, na šta ukazuju pokazatelji adekvatnosti kapitala i likvidnosti znatno iznad regulatornih minimuma. Ocenjuje se i da, ni nakon prestanka primene pojedinih monetarnih i fiskalnih podsticaja, nije pogoršan kvalitet aktive banaka. Naprotiv, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima nastavilo je da se smanjuje, spuštajući se na nivo od 3,4% u martu ove godine. Ističe se i da je zahvaljujući preduzetim merama Narodne banke Srbije kojima se podstiče dinarsko kreditiranje, pre svega privrede, nastavljen napredak u procesu dinarizacije. Ocenjeno je i da Narodna banka Srbije adekvatno i pažljivo prati sve tržišne rizike po finansijsku stabilnost.
Uobičajena praksa je da u ovom dijalogu Evropska unija i Zapadni Balkan i Turska dogovore smernice ekonomske politike koje kandidati za ulazak u Evropsku uniju treba da ispune u narednom periodu. Preporuke Narodnoj banci Srbije su nastavak dosadašnjih aktivnosti – praćenje faktora inflacije i reakcija po potrebi kao i u prethodnom periodu, kontinuitet snažnog regulatornog okvira u finansijskom sektoru i očuvanja kvaliteta aktive banaka, kao i nastavak podrške procesu dinarizacije promovisanjem instrumenata zaštite od deviznog rizika i dugoročnih dinarskih izvora finansiranja.
Guverner Jorgovanka Tabaković zahvalila se evropskim zvaničnicima na ocenama, koje, kada su u pitanju nadležnosti Narodne banke Srbije, smatra realnim. U nastavku sastanka ona je govorila o rezultatima koje je Srbija zabeležila i tokom pandemije, upravljanju kratkoročnim ekonomskim rizicima i osnovnim pravcima delovanja na dug rok.
Na početku obraćanja navela je nekoliko rezultata koji svedoče o uspehu u borbi s negativnim efektima pandemije:
U pogledu aktuelnih rizika, guverner Jorgovanka Tabaković govorila je o neophodnosti rešavanja inflacije na globalnom nivou i obezbeđenju energetske stabilnosti. Ona je navela da, kao odgovor na aktuelna kretanja, Narodna banka Srbije od oktobra prošle godine postepeno pooštrava monetarne uslove, što i evropski zvaničnici smatraju dobrim pristupom. „Svesni smo težine zadatka u uslovima kada je inflacija pretežno vođena rastom svetskih cena energije i hrane, ali i potencijalnog negativnog uticaja na privredni rast ako previše zaoštrimo monetarnu politiku. Zbog toga postepeno pooštravamo monetarne uslove, čime se, uz očuvanu relativnu stabilnost deviznog kursa i podsticajne finansijske uslove na domaćem tržištu, nastavlja podrška privrednom rastu i dobrom upravljanju kreditnim rizikom. I u narednom periodu naš odgovor će biti postepenost i transparentna komunikacija s javnošću o tome koji faktori vode inflaciju i šta planiramo da preduzmemo”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kada je reč o politikama na dug rok, guverner Jorgovanka Tabaković navela je da se u Srbiji može očekivati nastavak odgovorne ekonomske politike, uz neophodnu sinergiju monetarne i fiskalne politike, kao i nastavak strateškog rada na diversifikaciji u svim oblastima ekonomije: „Drugi pravac delovanja jeste diversifikacija – od tržišta i proizvoda, preko izvora finansiranja investicija i oblasti u koje se investira, do izvora snabdevanja energentima, čemu ključno doprinose strateške odluke predsednika Vučića.”
Govoreći o održivom i inkluzivnom rastu, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da je pred svim učesnicima dijaloga bogata reformska agenda i da ćemo, u meri u kojoj svakoj zemlji pojedinačno bude dobro, stvoriti osnove za još veći zajednički prosperitet. „Makroekonomska i finansijska stabilnost jeste neophodna, ali ne i dovoljna za održiv i inkluzivan rast. U Srbiji ćemo, uz nastavak ulaganja u infrastrukturu i ljudski kapital, kao i stalno jačanje institucija i njihove efikasnosti, sprovoditi i ključne reformske zadatke, a Srbija je svoju agendu jasno definisala i u Programu ekonomskih reformi”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
Kabinet guvernera
