24.05.2022.

Европска унија похвалила вођење економске политике у Србији, захваљујући чему је остварен снажан привредни раст у претходној години

Захваљујући адекватном вођењу економске политике, Србија је одржала макроекономску стабилност и у кризним временима и у 2021. остварила је снажан привредни раст, вођен инвестицијама, извозом и потрошњом, оцењено је данас у Бриселу на редовном годишњем састанку земаља чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, као и Европске комисије и Европске централне банке. На данашњем састанку Економског и финансијског дијалога, чији је циљ припрема Западног Балкана и Турске за приступање Европској унији, српску делегацију предводила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, а у дијалогу је учествовао и Гојко Станивуковић, државни секретар у Министарству финансија.

Према оцени Европске комисије и Европске централне банке, изгледи привредног раста Србије остају повољни, при чему су, као и свуда у свету, присутни ризици да би он могао бити нижи од пројектованог због негативних ефеката конфликта у Украјини. Ове институције подсећају да се пре избијања конфликта у Украјини у Србији очекивао привредни раст од близу 5% годишње, што је за око 1 процентни поен више него у периоду пре пандемије вируса корона.

Европска централна банка и Европска комисија оцениле су и да је и током пандемије Народна банка Србије снажно подржала привредни раст у Србији коришћењем великог броја инструмената и мера. Оцењено је и да је, у условима глобално повећаних трошковних притисака, Народна банка Србије од октобра 2021. конзистентно заоштравала монетарне услове – до априла повећањем просечне пондерисане каматне стопе на аукцијама репо продаје динарских хартија од вредности, а од априла и повећањем референтне каматне стопе. Истичу и да је у Србији очувана стабилност девизног курса динара према евру, којој је Народна банка Србије допринела интервенцијама на девизном тржишту у оба смера, а током 2021. претежно куповином девиза.

Констатује се и да је финансијско здравље банака у Србији очувано и у условима кризе, на шта указују показатељи адекватности капитала и ликвидности знатно изнад регулаторних минимума. Оцењује се и да, ни након престанка примене појединих монетарних и фискалних подстицаја, није погоршан квалитет активе банака. Напротив, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима наставило је да се смањује, спуштајући се на ниво од 3,4% у марту ове године. Истиче се и да је захваљујући предузетим мерама Народне банке Србије којима се подстиче динарско кредитирање, пре свега привреде, настављен напредак у процесу динаризације. Оцењено је и да Народна банка Србије адекватно и пажљиво прати све тржишне ризике по финансијску стабилност.

Уобичајена пракса је да у овом дијалогу Европска унија и Западни Балкан и Турска договоре смернице економске политике које кандидати за улазак у Европску унију треба да испуне у наредном периоду. Препоруке Народној банци Србије су наставак досадашњих активности – праћење фактора инфлације и реакција по потреби као и у претходном периоду, континуитет снажног регулаторног оквира у финансијском сектору и очувања квалитета активе банака, као и наставак подршке процесу динаризације промовисањем инструмената заштите од девизног ризика и дугорочних динарских извора финансирања.

Гувернер Јоргованка Табаковић захвалила се европским званичницима на оценама, које, када су у питању надлежности Народне банке Србије, сматра реалним. У наставку састанка она је говорила о резултатима које је Србија забележила и током пандемије, управљању краткорочним економским ризицима и основним правцима деловања на дуг рок.

На почетку обраћања навела је неколико резултата који сведоче о успеху у борби с негативним ефектима пандемије:

  • кумулативан реални раст бруто домаћег производа од 6,4%;
  • раст девизних резерви за 23%, на рекордни ниво;
  • рекордан извоз робе и услуга, који је за 22% виши него у преткризној 2019. години;
  • рекордан прилив страних директних инвестиција од око 7,5% бруто домаћег производа;
  • здрав раст кредитне активности од око 10%, раст динаризације и кредита и депозита, као и спуштање проблематичних кредита на историјски најнижи ниво – испод 3,5% (3,4% на крају марта 2022. године).

У погледу актуелних ризика, гувернер Јоргованка Табаковић говорила је о неопходности решавања инфлације на глобалном нивоу и обезбеђењу енергетске стабилности. Она је навела да, као одговор на актуелна кретања, Народна банка Србије од октобра прошле године постепено пооштрава монетарне услове, што и европски званичници сматрају добрим приступом. „Свесни смо тежине задатка у условима када је инфлација претежно вођена растом светских цена енергије и хране, али и потенцијалног негативног утицаја на привредни раст ако превише заоштримо монетарну политику. Због тога постепено пооштравамо монетарне услове, чиме се, уз очувану релативну стабилност девизног курса и подстицајне финансијске услове на домаћем тржишту, наставља подршка привредном расту и добром управљању кредитним ризиком. И у наредном периоду наш одговор ће бити постепеност и транспарентна комуникација с јавношћу о томе који фактори воде инфлацију и шта планирамо да предузмемо”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

Када је реч о политикама на дуг рок, гувернер Јоргованка Табаковић навела је да се у Србији може очекивати наставак одговорне економске политике, уз неопходну синергију монетарне и фискалне политике, као и наставак стратешког рада на диверсификацији у свим областима економије: „Други правац деловања јесте диверсификација – од тржишта и производа, преко извора финансирања инвестиција и области у које се инвестира, до извора снабдевања енергентима, чему кључно доприносе стратешке одлуке председника Вучића.”

Говорећи о одрживом и инклузивном расту, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је пред свим учесницима дијалога богата реформска агенда и да ћемо, у мери у којој свакој земљи појединачно буде добро, створити основе за још већи заједнички просперитет. „Макроекономска и финансијска стабилност јесте неопходна, али не и довољна за одржив и инклузиван раст. У Србији ћемо, уз наставак улагања у инфраструктуру и људски капитал, као и стално јачање институција и њихове ефикасности, спроводити и кључне реформске задатке, а Србија је своју агенду јасно дефинисала и у Програму економских реформи”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера