26.06.2020.
Pitanje: Po kojim kriterijumima se određuje lista sistemski značajnih banaka za finansijski sistem zemlje?
Odgovor: U okviru svoje nadležnosti da utvrđuje mere i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, a na osnovu Odluke o adekvatnosti kapitala banke, Narodna banka Srbije najmanje jednom godišnje utvrđuje listu banaka u Republici Srbiji koje su sistemski značajne, kao i stope zaštitnog sloja kapitala za te banke.
Ocena sistemskog značaja banaka zasniva se na korišćenju najmanje jednog od sledećih kriterijuma: veličina banke, značaj za ekonomiju, značaj prekograničnih aktivnosti banke, povezanost banke s finansijskim sistemom, zamenljivost banke u finansijskom sistemu ili složenost poslovanja banke. Sistemski značajne banke u Republici Srbiji identifikovane su na osnovu kriterijuma i pokazatelja koji su utvrđeni smernicama Evropske bankarske agencije i koje važe za države Evropske unije.
Pitanje: Da li je ovogodišnja lista sistemski značajnih banaka izmenjena u odnosu na prošlogodišnju?
Odgovor: Lista sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji u 2020. godini ostala je nepromenjena u odnosu na 2019. godinu i kao banke od sistemskog značaja utvrđene su: Banca Intesa, Unicredit, Komercijalna banka, OTP banka, Raiffeisen banka, Erste banka, Banka Poštanska štedionica, AIK banka i Vojvođanska banka.
Pitanje: Da li se do sada događalo da je NBS više od jednom godišnje utvrđivala listu sistemskih banaka?
Odgovor: U skladu sa članom 453. Odluke o adekvatnosti kapitala, Narodna banka Srbije najmanje jednom godišnje preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka. Od 30. juna 2017. godine, od kada je ovaj instrument u primeni, lista sistemski značajnih banaka se utvrđivala jednom godišnje.
Pitanje: Da li Narodna banka Srbije pri određivanju stope zaštitnog sloja kapitala za te banke primenjuje propise koji važe u evropskom zemljama?
Odgovor: Bazelski komitet za superviziju banaka objavio je krajem 2011. godine metodološki okvir za utvrđivanje globalnog sistemskog značaja banaka, a krajem 2012. godine i okvir za identifikaciju sistemskog značaja banaka na nacionalnom nivou. Principi identifikacije, kao i zaštitni slojevi kapitala za sistemski značajne banke, uvedeni su u pravni okvir EU putem tzv. CRR/CRD IV regulatornog paketa.
Sprovodeći svoje strateško opredeljenje da kontinuirano unapređuje pravni okvir u skladu s međunarodnim standardima i propisima Evropske unije i uz uvažavanje specifičnosti domaćih propisa i tržišta, Narodna banka Srbija je nakon usvajanja propisa kojima su standardi Bazel III uvedeni u Republici Srbiji u decembru 2016. godine donela odluke kojima se utvrđuju stope i način održavanja zaštitnih slojeva kapitala.
Usvajanje ovih propisa predstavlja deo usklađivanja sa standardima Bazel III, budući da se njima u domaći regulatorni okvir transponuju odredbe Direktive o kapitalnim zahtevima za kreditne institucije, kojima su zaštitni slojevi kapitala uređeni u Evropskoj uniji. Članom 131. navedene direktive regulatorno su uređeni zaštitni slojevi za sistemski značajne banke. Na osnovu ovlašćenja iz ovog člana, Evropska bankarska agencija je u julu 2014. godine objavila Nacrt smernica o kriterijumima za određivanje uslova primene člana 131. evropske Direktive, konsultativni dokument koji je predstavljao predlog smernica za metodologiju primene modela u vezi sa ocenom ostalih sistemski značajnih institucija, odnosno sistemski značajnih banaka na nacionalnom nivou. Evropska bankarska agencija je 2014. godine objavila konačan tekst Smernica, koje se primenjuje od 1. januara 2015. godine.
Na osnovu domaćeg regulatornog okvira koji je u potpunosti usklađen sa evropskim regulatornim uređenjem zaštitnih slojeva kapitala, Narodna banka Srbije utvrđuje sistemski značajne banke i primenjuje ista ograničenja u pogledu visine stope zaštitnog sloja kapitala za te banke po istim pokazateljima i kriterijumima koji su utvrđeni relevantnom regulativom i smernicama na nivou Evropske unije.
Kabinet guvernera
