26/06/2020
Питање: По којим критеријумима се одређује листа системски значајних банака за финансијски систем земље?
Одговор: У оквиру своје надлежности да утврђује мере и активности ради очувања и јачања стабилности финансијског система, а на основу Одлуке о адекватности капитала банке, Народна банка Србије најмање једном годишње утврђује листу банака у Републици Србији које су системски значајне, као и стопе заштитног слоја капитала за те банке.
Оцена системског значаја банака заснива се на коришћењу најмање једног од следећих критеријума: величина банке, значај за економију, значај прекограничних активности банке, повезаност банке с финансијским системом, заменљивост банке у финансијском систему или сложеност пословања банке. Системски значајне банке у Републици Србији идентификоване су на основу критеријума и показатеља који су утврђени смерницама Европске банкарске агенције и које важе за државе Европске уније.
Питање: Да ли је овогодишња листа системски значајних банака измењена у односу на прошлогодишњу?
Одговор: Листа системски значајних банака у Републици Србији у 2020. години остала је непромењена у односу на 2019. годину и као банке од системског значаја утврђене су: Банца Интеса, Уницредит, Комерцијална банка, ОТП банка, Раиффеисен банка, Ерсте банка, Банка Поштанска штедионица, АИК банка и Војвођанска банка.
Питање: Да ли се до сада догађало да је НБС више од једном годишње утврђивала листу системских банака?
Одговор: У складу са чланом 453. Одлуке о адекватности капитала, Народна банка Србије најмање једном годишње преиспитује заштитни слој капитала за системски значајне банке и методологију за утврђивање системски значајних банака. Од 30. јуна 2017. године, од када је овај инструмент у примени, листа системски значајних банака се утврђивала једном годишње.
Питање: Да ли Народна банка Србије при одређивању стопе заштитног слоја капитала за те банке примењује прописе који важе у европском земљама?
Одговор: Базелски комитет за супервизију банака објавио је крајем 2011. године методолошки оквир за утврђивање глобалног системског значаја банака, а крајем 2012. године и оквир за идентификацију системског значаја банака на националном нивоу. Принципи идентификације, као и заштитни слојеви капитала за системски значајне банке, уведени су у правни оквир ЕУ путем тзв. ЦРР/ЦРД IV регулаторног пакета.
Спроводећи своје стратешко опредељење да континуирано унапређује правни оквир у складу с међународним стандардима и прописима Европске уније и уз уважавање специфичности домаћих прописа и тржишта, Народна банка Србија је након усвајања прописа којима су стандарди Базел III уведени у Републици Србији у децембру 2016. године донела одлуке којима се утврђују стопе и начин одржавања заштитних слојева капитала.
Усвајање ових прописа представља део усклађивања са стандардима Базел III, будући да се њима у домаћи регулаторни оквир транспонују одредбе Директиве о капиталним захтевима за кредитне институције, којима су заштитни слојеви капитала уређени у Европској унији. Чланом 131. наведене директиве регулаторно су уређени заштитни слојеви за системски значајне банке. На основу овлашћења из овог члана, Европска банкарска агенција је у јулу 2014. године објавила Нацрт смерница о критеријумима за одређивање услова примене члана 131. европске Директиве, консултативни документ који је представљао предлог смерница за методологију примене модела у вези са оценом осталих системски значајних институција, односно системски значајних банака на националном нивоу. Европска банкарска агенција је 2014. године објавила коначан текст Смерница, које се примењује од 1. јануара 2015. године.
На основу домаћег регулаторног оквира који је у потпуности усклађен са европским регулаторним уређењем заштитних слојева капитала, Народна банка Србије утврђује системски значајне банке и примењује иста ограничења у погледу висине стопе заштитног слоја капитала за те банке по истим показатељима и критеријумима који су утврђени релевантном регулативом и смерницама на нивоу Европске уније.
Кабинет гувернера
