08.02.2020.
Uprkos trendu pada prosečnih kamatnih stopa, glavni pokretači rasta neto dobitka banaka tokom prethodnih godina bili su neto prihodi od kamata i naknada, zahvaljujući pre svega povećanju obima kreditne aktivnosti. Ukupni krediti i privredi i stanovništvu su zabeležili dvocifren međugodišnji rast. Zaključno sa novembrom 2019. godine neto dobitak pre oporezivanja na nivou bankarskog sektora iznosio je 63,5 milijardi dinara (540 miliona evra), 20 banaka je poslovalo sa dobitkom od 64,9 milijardi dinara, a šest banaka sa gubitkom od 1,4 milijarde dinara. To je za 8,7% manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je neto dobitak iznosio 69,6 milijardi dinara. Na nešto niži rezultat bankarskog sektora prošle godine u odnosu na isti period prethodne godine, značajan uticaj imala je primena zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Ove ekskluzivne podatke o poslovanju 26 banaka u Srbiji u prošloj godini, zaključno sa novembrom, u intervjuu za Magazin Biznis izneo je Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije. Osim o bankarskom sektoru, viceguverner NBS je govorio i o oblastima koje su njegova nadležnost – osiguranje, lizing i zaštita korisnika finansijskih usluga, ali i šta su izazovi pred centralnom bankom, kakav je stav NBS po pitanju privatizacije Komercijalne banke…
Šta pokazuju kontrole NBS banaka?
Kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banaka, NBS ceni sigurnost i stabilnost poslovanja banaka. Banke koje posluju u Srbiji su adekvatno kapitalizovane, s obzirom na to da je na kraju septembra prošle godine prosečna vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora iznosila 23,6 odsto, što je znatno iznad minimuma od osam odsto koji je NBS propisala. Takođe, banke u Srbiji imaju veoma zadovoljavajuću likvidnost već duži vremenski period. Prosečan mesečni pokazatelj likvidnosti banaka u novembru 2019. iznosio je 2,13, što je dvostruko više od regulatornog minimuma od 1,0.
Kakav je stav centralne banke kada je reč o privatizaciji Komercijalne banke?
U vezi sa postupkom privatizacije Komercijalne banke, ističemo da je primarna nadležnost NBS da sprovodi ocenu poslovne reputacije vlasnika banke. To znači da, sagledavajući vlasnika svake banke, NBS ne pravi razliku između lica u privatnom ili državnom vlasništvu, stranom ili domaćem. Sa našeg stanovišta, ne treba upadati u zamku da se postupak privatizacije Komercijalne banke mora sprovesti po svaku cenu, naročito imajući u vidu njenu veličinu i značaj u bankarskom sektoru. Dodatno, nakon što je država povratila većinsko vlasništvo nad kapitalom Banke, stekli su se uslovi da se i u upravljanju ovom finansijskom institucijom država potvrdi kao odgovoran vlasnik, kao što je u prethodnom periodu savesno i odgovorno upravljala javnim finansijama. Preuzimanjem dominantnog paketa vlasništva nad Komercijalnom bankom (83,2 odsto) otklonjene su prepreke za efikasno upravljanje, koje su proizlazile iz specifičnih uslova za odlučivanje predviđenih Ugovorom akcionara, a koji je sa MFI zaključen u privatizaciji banke iz 2006. godine. Dakle, sa stanovišta NBS od suštinskog značaja je posvećenost vlasnika banke kvalitetnom korporativnom upravljanju, nezavisno od toga da li je reč o licu u privatnom ili državnom vlasništvu. To se postiže obezbeđenjem profesionalnog menadžmenta. Na kraju krajeva, najveći pojedinačni vlasnik Nove Ljubljanske banke d.d. Ljubljana, potencijalnog investitora u postupku privatizacije Banke, i dalje je Republika Slovenija.
Od početka godine u primeni su izmene i dopune Odluke o adekvatnosti kapitala banke i o upravljanju rizicima banke. Kakve konkretno efekte očekujete kada je reč o uslovima dinarskih kredita?
Usvajanjem ovih propisa ustanovljena su nova pravila za banke, koja će nesumnjivo doprineti kreiranju ambijenta kojim se podstiče povoljnije finansiranje privrede, a posebno malih i srednjih preduzeća u dinarima. Za razliku od dosadašnjeg rešenja koje je na isti način tretiralo sve plasmane banke, bez obzira na valutu, od 1. januara 2020. godine dinarski plasmani uživaju povoljniji regulatorni tretman. Banke izdvajaju manje kapitala za pokriće rizika po osnovu plasmana u dinarima nego po osnovu nedinarskih i devizno indeksiranih plasmana ovim kategorijama dužnika. S obzirom na višegodišnju ustaljenu praksu zaduživanja privrednih subjekata u deviznom znaku, očekujemo da nova pravila promene valutnu strukturu u pravcu što većeg učešća dinarskog kreditiranja.
Primenom ovih propisa uvedena je i mera kojom se destimuliše odobravanje novih, nenamenskih i neinvesticionih, devizno indeksiranih kredita. Može li doći do situacije koja je na primer u Sloveniji, gde su na sličnu inicijativu, banke pokrenule ocenu ustavnosti mere regulatora?
Svakako da ne očekujemo inicijative u navedenom smislu. U skladu sa praksom koju negujemo prilikom izrade svih propisa, i mere usvojene u decembru prošle godine pažljivo su odmerene, i to tako da se nedvosmisleno podstakne povećavanje učešća dinarskih kredita i reaguje na znatno učešće devizno indeksiranih kredita i kredita u stranoj valuti u ukupnim kreditima. Propisivanjem četvorogodišnjeg prelaznog perioda i odloženom primenom od 1. jula 2020. godine, bankama je ostavljeno dovoljno vremena da svoje poslovanje prilagode novim propisima. Podsticaj za dinarsko kreditiranje i ostale plasmane mikro preduzećima, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i poljoprivrednicima banke mogu da koriste već od 1. januara 2020. godine. Posebno naglašavamo da navedene mere karakteriše i odsustvo bilo kog vida zabrane kreditiranja, budući da i nadalje ne postoje prepreke da banka odobri nenamenski i neinvesticioni kredit sa ugovorenom valutnom klauzulom ili kredit u stranoj valuti bilo kom klijentu, ako nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala.
Da li se može očekivati još niža cena zajmova i za kompanije i za građane?
Kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu već godinama imaju opadajući trend i trenutno se nalaze na svojim najnižim vrednostima. U ciklusu relaksacije monetarne politike od maja 2013. godine do danas, referentna kamatna stopa snižena je za 9,5 na nivo od 2,25 odsto. Uporedo sa snižavanjem referentne stope, smanjivale su se i kamatne stope na dinarske kredite privredi i stanovništvu. U decembru 2019. godine prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi iznosila je četiri odsto, što je u odnosu na maj 2013. godine smanjenje za čak 12,4 odsto. Slična kretanja su i kod kredita stanovništvu, kod kojih je kamatna stopa u istom periodu više nego prepolovljena – u decembru 2019. iznosila je 9,1 odsto i bila je za 11,4 odsto niža nego u maju 2013.
Da li će se takav trend zadržati i kod indeksiranih kredita?
Kada je reč o kamatnim stopama na evroindeksirane kredite, one zavise od kretanja kamatnih stopa na međunarodnom tržištu novca i kretanja premije rizika zemlje. Kamatne stope na nove evroindeksirane kredite su od maja 2013. do kraja decembra 2019. smanjene za 4,4 odsto. Najveći deo pomenutog pada kamata rezultat je pada premije rizika, koji je u većoj meri opredeljen pozitivnim uticajem domaćih faktora – makroekonomske stabilizacije, smanjene interne i eksterne neravnoteže i povoljnijeg kreditnog rejtinga zemlje. Na cenu zaduživanja u evro znaku na domaćem tržištu u narednom periodu odražavaće se efekti monetarne politike ECB-a, koja je u prethodnom periodu ublažena, što je rezultiralo i očekivanjima da će tromesečni EURIBOR ostati u negativnoj zoni najverovatnije i ove i naredne godine.
Koliki je nivo razvijenosti tržišta osiguranja u Srbiji?
Polazeći od pokazatelja razvijenosti kao što su odnos ukupne premije i BDP-a, kao i premije po stanovniku, može se zaključiti da je tržište osiguranja u Srbiji, iako stabilno i sa pozitivnim trendom razvoja, i dalje manje razvijeno u poređenju sa zemljama članicama EU. Međutim, u poređenju sa zemljama u regionu, ta razlika je manje izražena. Kad je reč o daljem razvoju tržišta osiguranja, važno je imati na umu značaj uticaja domaćeg realnog sektora, čiji su pokazatelji u 2019. pozitivni, ali i rast globalnog sektora osiguranja. Iako su postavljene osnove za fer i stabilno tržište osiguranja, na kojem su interesi i prava korisnika usluge osiguranja zaštićeni, prostora za unapređenja uvek ima, a posebno u oblasti same prodaje osiguranja, pre svega, upotrebom informacionih tehnologija, kao i načina uvođenja novih proizvoda osiguranja na tržište.
Da li se pripremaju neki novi propisi koji se odnose na proširenje liste obaveznog osiguranja, odnosno na poreske olakšice?
Obavezna osiguranja regulišu se propisima u nadležnosti različitih državnih organa. Postoje inicijative za uvođenjem pojedinih obaveznih osiguranja u poljoprivredi, od prirodnih katastrofa, kao i za pojedine delatnosti, a radi obezbeđenja većeg osiguravajućeg pokrića. Uvek ukazujemo na značaj kontinuirane edukacije o potrebi za zaštitom koju osiguranje pruža i koristima od osiguranja, čime se podiže svest korisnika da osiguranje ne predstavlja samo trošak. Pitanje poreskih olakšica je svakako od šireg značaja i trebalo bi da ga nadležne institucije razmotre u svakom konkretnom slučaju.
Šta će za NBS biti izazovi u ovoj godini?
Svesni smo izazova koje nameću savremeni trendovi u finansijskom sektoru i razvoj finansijskih tehnologija, koji stvaraju bolje i kvalitetnije usluge, ali i brojne rizike za banke i korisnike. U takvim uslovima, NBS kao odgovoran regulator i supervizor prati ponašanje tržišnih učesnika i kontinuirano prilagođava svoje instrumente radi sprečavanja nastanka negativnih efekata, ali bez ograničavanja zdravog rasta bankarskog sektora. Za tržište osiguranja je od izuzetnog značaja da nastavi sa daljim razvojem, odnosno da ostvari svoj potencijal, kao i da unapredi standarde poslovanja uz očuvanje stabilnosti. U toku ove godine, očekuju se izmene u propisima iz oblasti obaveznih osiguranja u saobraćaju, kao i finansijskog izveštavanja. Naši napori biće usmereni ka daljem unapređenju zaštite prava i interesa korisnika usluge osiguranja na sistemskoj osnovi, što uključuje i suočavanje sa izazovima nastalim digitalizacijom poslovanja.
Koji je stav NBS kada je reč o velikom broju tužbi klijenata protiv banaka za naknade?
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kao i propisi doneti na osnovu tog zakona, prepoznaju mogućnost ugovaranja naknada, i s tim u vezi i razliku između nominalne i efektivne kamatne stope, što je potvrdio i Vrhovni kasacioni sud u svom pravnom stavu. Smatramo da je, radi obezbeđivanja pravne sigurnosti i jednakosti pred zakonom, neophodno obezbediti doslednu primenu pravnog stava najviše sudske instance u zemlji u svim pojedinačnim slučajevima. Inače, Evropski sud pravde je prošle godine doneo presudu u kojoj je konstatovano da nije neophodno da se tačno navedu sve konkretne usluge za koje se naplaćuje naknada za administriranje kredita, a da odredba koja predviđa plaćanje takvih troškova načelno ne prouzrokuje neravnotežu na štetu korisnika.
Postoji li opasnost od novih nenaplativih kredita u Srbiji, kao što je već slučaj sa zemljama regiona, iz kojih ljudi odlaze i prestaju da otplaćuju kredite koje su uzeli od banaka?
NBS je proaktivno delovala u cilju sprečavanja potencijalnog rasta problematičnih kredita fizičkih lica, a sa kojim su se suočile neke zemlje iz okruženja, a odnose se na potrošačke i gotovinske, donošenjem seta mera koje su stupile na snagu početkom 2019. godine. Smisao ovih mera jeste podsticanje opreznog preuzimanja rizika od strane banaka, njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda, bez uvođenja administrativne mere zabrane, što treba da spreči i stvaranje novih problematičnih kredita. U cilju izbegavanja prekomerne izloženosti, NBS je uvela pokazatelj rizika koncentracije, koji predstavlja dodatni instrument kojim će se postojeće stanje ovih kredita u bankama postepeno svesti na razumnu meru. Pored toga, propisan je i stepen kreditne zaduženosti dužnika od 60 odsto, čije prekoračenje, prouzrokovano odobravanjem bilo kog kredita fizičkom licu, nakon stupanja na snagu novih odredaba, obavezuje banku da potraživanja od tog dužnika zasebno prikazuje prilikom izveštavanja NBS o kvalitetu svoje aktive.
Da li se potencijal tržišta finansijskog lizinga koristi u dovoljnoj meri, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća?
Od 2015. godine ukupna bilansna suma sektora finansijskog lizinga beleži konstantan rast. Godinama unazad najveće učešće u strukturi plasmana prema primaocu lizinga – više od 80 odsto, čine plasmani po osnovu finansijskog lizinga privrednim društvima koja ne pripadaju finansijskom sektoru. Sa aspekta predmeta lizinga, najveće učešće u plasmanima ima finansiranje teretnih vozila, minibuseva i autobusa (40 odsto), kao i finansiranje putničkih vozila (oko 40 odsto).Tržište finansijskog lizinga svakako ima potencijal da raste, pri čemu je potrebno istaći da su rast i dinamika svakog tržišta uslovljeni pre svega ponudom i tražnjom.
Autor: Danijela Nišavić
Kabinet guvernera
