Zaštitni slojevi kapitala

Jedna od najznačajnijih novina koju donose standardi Bazel III jesu zaštitni slojevi kapitala. Zaštitni slojevi kapitala predstavljaju dodatni osnovni akcijski kapital koji je banka u obavezi da održava iznad propisanog regulatornog minimuma. Prednosti njihovog uvođenja ogledaju se u tome što se njima povećava otpornost banaka na gubitke, smanjuju se prekomerne ili potcenjene izloženosti i ograničava raspodela kapitala. Ovi makroprudencijalni instrumenti treba da ograniče sistemske rizike u finansijskom sistemu, koji mogu biti ciklične (zaštitni sloj za očuvanje kapitala i kontraciklični zaštitni sloj) ili strukturne prirode (zaštitni sloj za sistemski značajne banke i zaštitni sloj za strukturni sistemski rizik).

Zaštitni slojevi kapitala u Srbiji Utvrđena stopa Napomene
Zaštitni sloj za očuvanje kapitala
(tačka 434. Odluke o adekvatnosti kapitala)		 2,5%

Odlukom o adekvatnosti kapitala od 15. decembra 2016. propisano je da je banka u obavezi da na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi održava zaštitni sloj za očuvanje kapitala u iznosu od 2,5% njene rizične aktive. Zaštitni sloj za očuvanje kapitala može se sastojati samo iz elemenata osnovnog akcijskog kapitala i primenjuje se od 30. juna 2017.
Kontraciklični zaštitni sloj kapitala
(tačka 435. Odluke o adekvatnosti kapitala)		 0,5%

Odlukom o stopi kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala za Republiku Srbiju od 11. decembra 2025. utvrđena je stopa od 0,5%, koja će se primenjivati od 15. decembra 2026.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je 11. decembra 2025. godine odlučio da stopu kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala (CCuB) za Republiku Srbiju utvrdi u visini od 0,5%, imajući u vidu da:

  • referentni pokazatelj za utvrđivanje stope CCuB-a iznosi 0,2%;
  • učešće ukupnih kredita u BDP-u iznosi 75,9%;
  • odstupanje učešća ukupnih kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda iznosi 2,5 p.p.

Obrazloženje: Ocenjeno odstupanje učešća ukupnih kredita u BDP-u od svog dugoročnog trenda iznosi 2,5 p.p. što je iznad 2 p.p.1, koje predstavlja referentnu vrednost za uvođenje kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala. Povećanjem stope kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala deluje se proaktivno u cilju jačanja finansijske stabilnosti u uslovima izražene globalne neizvesnosti. Održavanjem kontracikličnog zaštitnog sloja kapitala obezbeđuje se pravovremena alokacija dodatnog osnovnog akcijskog kapitala, čime se jača otpornost bankarskog sektora Republike Srbije.
Zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke
(tačka 452. Odluke o adekvatnosti kapitala)		 1–2%

Odlukom o utvrđivanju liste sistemski značajnih banaka u Republici Srbiji i stopa zaštitnog sloja kapitala za te banke od 12. juna 2025. utvrđene su sistemski značajne banke i stope zaštitnog sloja kapitala, koje su ove banke u obavezi da održavaju od 30. juna 2025.
Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik
(tačka 446. Odluke o adekvatnosti kapitala)		 3%

Odlukom o stopi i načinu održavanja zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik od 8. juna 2017, sa izmenama od 11. januara 2018, utvrđen je zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik, koji se primenjuje od 30. juna 2017.
Stopa zaštitnog sloja kapitala za strukturni sistemski rizik uvodi se u visini od 3% ukupnih deviznih i devizno indeksiranih plasmana banke odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji. Sve banke kod kojih je učešće deviznih i devizno indeksiranih plasmana odobrenih privredi i stanovništvu u Republici Srbiji u ukupnim plasmanima te banke odobrenim privredi i stanovništvu u Republici Srbiji veće od 10% u obavezi su da održavaju zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik.

Obrazloženje: Zaštitni sloj kapitala za strukturni sistemski rizik uvodi se radi ograničavanja rizika evroizacije, koji je jedan od ključnih strukturnih, necikličnih sistemskih rizika po stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije.

Izloženosti: U zaštitnom sloju kapitala za strukturni sistemski rizik priznaju se izloženosti u Republici Srbiji.

1. Videti: Recommendation of the European Systemic Risk Board of 18 June 2014 on guidance for setting countercyclical buffer rates (ESRB/2014/1), Annex Part II.