Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Једна од најзначајнијих новина коју доносе стандарди Базел III јесу заштитни слојеви капитала. Заштитни слојеви капитала представљају додатни основни акцијски капитал који је банка у обавези да одржава изнад прописаног регулаторног минимума. Предности њиховог увођења огледају се у томе што се њима повећава отпорност банака на губитке, смањују се прекомерне или потцењене изложености и ограничава расподела капитала. Ови макропруденцијални инструменти треба да ограниче системске ризике у финансијском систему, који могу бити цикличне (заштитни слој за очување капитала и контрациклични заштитни слој) или структурне природе (заштитни слој за системски значајне банке и заштитни слој за структурни системски ризик).
| Заштитни слојеви капитала у Србији | Тренутна стопа | Напомене |
|---|---|---|
| Заштитни слој за очување капитала (тачка 434. Одлуке о адекватности капитала) |
2,5% |
Одлуком о адекватности капитала од 15. децембра 2016. прописано је да је банка у обавези да на појединачној и консолидованој основи одржава заштитни слој за очување капитала у износу од 2,5% њене ризичне активе. Заштитни слој за очување капитала може се састојати само из елемената основног акцијског капитала и примењује се од 30. јуна 2017. |
| Контрациклични заштитни слој капитала (тачка 435. Одлуке о адекватности капитала) |
0% |
Одлуком о стопи контрацикличног заштитног слоја капитала за Републику Србију од 8. јуна 2017. утврђена је стопа од 0%, која се примењује од 30. јуна 2017.
Образложење: Учешће укупних кредита у бруто домаћем производу у трећем тромесечју 2024. налази се благо испод свог дугорочног тренда, тако да се и одступање учешћа укупних кредита у бруто домаћем производу од свог дугорочног тренда налази испод границе од 2 п.п.1 потребне за увођење CCуB-а. Задржавањем стопе CCyB-а на нивоу од 0% Народна банка Србије наставља да подржава кредитно тржиште у и даље заоштреним глобалним финансијским условима и неизвесним глобалним околностима. |
| Заштитни слој капитала за системски значајне банке (тачка 452. Одлуке о адекватности капитала) |
1–2% |
Одлуком о утврђивању листе системски значајних банака у Републици Србији и стопа заштитног слоја капитала за те банке од 10. маја 2024. утврђене су системски значајне банке и стопе заштитног слоја капитала које су ове банке у обавези да одржавају од 30. јуна 2024. |
| Заштитни слој капитала за структурни системски ризик (тачка 446. Одлуке о адекватности капитала) |
3% |
Одлуком о стопи и начину одржавања заштитног слоја капитала за структурни системски ризик од 8. јуна 2017, са изменама од 11. јануара 2018, утврђен је заштитни слој капитала за структурни системски ризик, који се примењује од 30. јуна 2017. Стопа заштитног слоја капитала за структурни системски ризик уводи се у висини од 3% укупних девизних и девизно индексираних пласмана банке одобрених привреди и становништву у Републици Србији. Све банке код којих је учешће девизних и девизно индексираних пласмана одобрених привреди и становништву у Републици Србији у укупним пласманима те банке одобреним привреди и становништву у Републици Србији веће од 10% у обавези су да одржавају заштитни слој капитала за структурни системски ризик. Образложење: Заштитни слој капитала за структурни системски ризик уводи се ради ограничавања ризика евроизације, који је један од кључних структурних, нецикличних системских ризика по стабилност финансијског система Републике Србије. Изложености: У заштитном слоју капитала за структурни системски ризик признају се изложености у Републици Србији. |
1. Видети: Recommendation of the European Systemic Risk Board of 18 June 2014 on guidance for setting countercyclical buffer rates (ESRB/2014/1), Annex Part II..
