02.03.2026.

Obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na 33. Kopaonik biznis forumu

Industrijska politika u funkciji dugoročnog privrednog rasta Srbije

Za one koji me ne znaju – Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, četrnaesta godina, ali pre svega Srpkinja i građanka ove zemlje, koja želi da vas sve na specifičan način podseti da smo pre 15 dana obeležili Sretenje Gospodnje – Dan državnosti i Dan ustavnosti Srbije, i da podsetim sve nas, pre svega, ko smo. Jer iz toga ko smo proizilazi sve ono što radimo.

Lepo je i lako potomak slavnih
i hrabrih biti,
prezime i slavu na grudima
ko ordenje nositi.
Ali svako od nas je dužan u srcu
i delima svojim
obraz predaka da sačuva,
na smisao trajanja potomke da podseća.
A šta drugo imamo i šta iza nas ostaje
ako zaboravimo ko smo?
Koliko krvi slavne u nama,
u prahu rodne zemlje,
od koje stvoreni jesmo,
koliko slave, srpske vojničke,
i seljačke časti,
i carske krune, mudrosti genija
svetom pronesmo,
srcem velikim ko Božja milost
što nad nama bdi,
milost koja čuva tu svetlost duše srpske,
da pravda u nama nikada ne umine,
da vitez u Srbinu nikad ne zaspi.

Nikad ne zaboravite, posebno u ovim teškim vremenima, ko smo bili, ko treba da budemo, i šta ostavljamo generacijama koje dolaze iza nas.

Navešću i jednu poslovicu, narodnu mudrost, koja govori o psima, ali još više govori o ljudima – Ako vaš pas laje na vas, neko drugi ga hrani. Ovo nije poslovica o psima, nego o vremenima u kojima živimo, vremenima u kojima smo nedavno govorili o jednom sukobu, danas o mnogim sukobima, a treba da funkcionišemo kao da je sve normalno.

Izlazeći za govornicu, zamolila sam moju koleginicu viceguvernera Anu Ivković da mi telefonom uveća datum na ovoj fascikli, koju dugo imam i vezana je takođe za istoriju ovih naših foruma, a vezana je i za priču o industrijskoj politici. Evo, ova fascikla ima, potpuno slučajno sam videla, jednu malu metalnu pločicu na kojoj piše „Merkur 1926”. Ko ne zna, fabrika ženskih tašni i kožne galanterije „Merkur” osnovana je 1926. godine u Bačkoj Palanci, zapošljavala je 1300 radnika, bila je lider ne samo u ondašnjoj Jugoslaviji nego i u Evropi, tadašnja supruga predsednika nosila je svuda po svetu njihove tašne promovišući jednu od industrija Srbije. Kada je krenuo pad? S raspadom države. Zbog toga govorimo o reindustrijalizaciji, industrijskim politikama i zato ja svoje izlaganje počeh podsećanjem ko smo, opomenom da ne zaboravimo ko smo bili, koliko umemo i koliko možemo.

Mnogo puta u životu sve je izgledalo gotovo bezizlazno i život se uvek nepogrešivo vraćao u normalnost. Nikada istu, a ipak normalnost. Srušeno se izgradi, pokvareno se popravi, samo ljudi ostaju trajno oštećeni ponašanjima koja su iskusili izvan normalnosti koja podrazumeva život u skladu s prirodnim zakonima i ciklusima, i u skladu s božjim zakonima. I zato je najveći gubitak za ljudski rod, ali i svakog čoveka pojedinačno, upravo to saznanje da gubimo taj deo normalnosti. Posebno za one kojima neprirodna stanja nude prividan osećaj ispunjenja.

Ovako sam prošle godine počela obraćanje na konferenciji „Investicije u fokusu: globalni trendovi, lokalni odgovori”. Tema ovog foruma je slična, kao i učesnici, dok su globalni uslovi sve kompleksniji. Ja godinama unazad, i na ovom mestu, govorim o promenama u svetskom ekonomskom i političkom poretku, i o novoj ekonomskoj realnosti koja se kreira. Ne o novom poretku, već o novoj realnosti.

Kakvi su uslovi u kojima radimo?

1. Velike strukturne promene, uključujući i ubrzani razvoj veštačke inteligencije, trajno menjaju način na koji funkcionišu globalna trgovina, investicije i finansijska tržišta. To nije nužno loše. Ali, zahteva prilagođavanje.
2. Radimo u uslovima kojima je zajednički imenilac – neizvesnost! Takozvani indeksi neizvesnosti na globalnom nivou zabeležili su ekstremne vrednosti prošle godine, a beležili su rast i sredinom februara ove godine.
3. Svedočimo sankcijama koje se uvode u oblasti energetike i finansija, što dovoljno govori o njihovom značaju za nacionalnu bezbednost i suverenitet svake zemlje.
4. U neredima, odnosno odsustvu reda, samo onaj ko ih je kreirao možda zna, a možda i ne zna ko će nastradati, a ko će preživeti.

Važno pitanje jeste kako dalje i šta su naši odgovori. Kao i uvek:

• proaktivna, a ne reaktivna politika;
• diversifikacija investicija, tržišta i izvora finansiranja;
• fokus na dug rok i na održivost rasta;
• saradnja na domaćem, regionalnom i na globalnom nivou.

I da ne zaboravimo da, koliko je važno da donesemo dobru odluku, isto toliko je važno da izbegnemo loše! Najveći rizik nije šok sam po sebi, već pogrešna reakcija na njega.

(Slajd 2) Dobra vest jeste to da smo u Srbiji i u takvim uslovima sačuvali stabilnost.

Između ostalog, imamo:

1. relativno stabilan kurs dinara prema evru,
2. stabilan i otporan finansijski sektor, na koji sam posebno ponosna, i
3. rekordne devizne i zlatne rezerve, koje su zaštita od eksternih šokova i od naglih promena na finansijskom tržištu.

Sve ovo možda nisu vesti, ali jesu preduslov za dobre vesti.

Izdvajam samo nekoliko podataka za 2025. godinu:

• Inflacija od 2,7% na kraju decembra je u ciljanim okvirima, gde očekujemo da ostane i u srednjem roku.
• Izvoz robe i usluga dostigao je rekordnih 48 milijardi evra.
• Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga od 92% viša je za 25 procentnih poena u odnosu na 2012. godinu.
• Imamo rekordne rezerve zlata u vrednosti od 7,5 milijardi evra, koje čine preko 25% ukupnih deviznih rezervi. Vratiću se i na ovaj podatak.
• Nastavljen je rast dinarske štednje i prošle godine, za 8%, pri čemu i rezultati naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih trinaest godina dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje i u kratkom, i u dugom roku.
• Kreditna aktivnost je bila u funkciji rasta, uz rast investicionih kredita privredi od 12,8% i stambenih kredita građanima za 19%.
• Učešće problematičnih kredita je na najnižem nivou od 2,1%.
• Prvi put je obezbeđena i gotovo puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Time je njihova pokrivenost za oko 35 procentnih poena viša u odnosu na 2013. godinu.
• Očuvali smo kreditni rejting na investicionom nivou kod agencije Standard & Poor’s, i na pola koraka do tog nivoa kod agencije Fitch.

Iznela sam samo nekoliko podataka, a svako neka izvodi svoje zaključke.

Nakon uvoda, u nastavku ću govoriti o četiri teme:

1. Prva tema jesu kretanja u 2025. godini;
2. Druga tema su februarske projekcije Narodne banke Srbije;
3. Treća tema je značaj ukupne makroekonomske stabilnosti i predvidivosti; i
4. Četvrta – izazovi i prilike u narednom periodu.

Krenuću od inflacije.

(Slajd 3) Na kraju prošle godine inflacija u Srbiji iznosila je pomenutih 2,7%, a u januaru ove godine 2,4%, što je u granicama cilja Narodne banke Srbije.

• Ovakvom rezultatu doprinela je i primena uredbe Vlade Republike Srbije kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%.
• Dobra vest jeste i to što je duže od deset godina inflacija u Srbiji uporediva sa inflacijom u zemljama regiona sa istim režimom monetarne politike.
• Dobra vest jeste i usporavanje bazne inflacije u toku 2025. godine na nivo od 4%, uz smanjenje doprinosa kako usluga, tako i proizvoda, što potvrđuje slabljenje inflatornih pritisaka.
• Sve zajedno uticalo je na to da i kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora ostanu usidrena u okviru našeg cilja od 3 ± 1,5%.

(Slajd 4) U pogledu odgovora politikama, podsetiću da referentna kamatna stopa jeste naš osnovni instrument, ali nije jedini. I prošle godine smo koristili fleksibilnost našeg monetarnog okvira i prudencijalne mere radi podrške povoljnijem finansiranju, posebno za građane s nižim mesečnim primanjima i za kupovinu prve nepokretnosti.

1. Sistemski smo uredili i nivo maksimalnih kamatnih stopa na različite vrste kredita građanima, na način da kamatne stope zavise od tržišnih uslova, ali se sprečavaju njihove nagle korekcije.
2. Ponoviću da je kreditna aktivnost bila u funkciji rasta, uz rast investicionih kredita privredi od 12,8% i stambenih kredita građanima za 19%.

(Slajd 5) Očuvali smo i relativnu stabilnost kursa dinara prema evru i u 2025. godini.

• Da budem precizna – kurs je promenjen za svega 0,2% i vratiću se na to kasnije.

I bruto devizne rezerve smo očuvali na visokom nivou mereno svim kriterijumima, uprkos povećanoj tražnji za devizama od kraja prošle godine.

• Devizne rezerve, koje pokrivaju 6,8 meseci uvoza robe i usluga, znatno su iznad standarda adekvatnosti.

Nastavili smo da uvećavamo i rezerve zlata.

• Trenutno imamo 53,4 tone zlata u vrednosti od 7,5 milijardi evra, što čini preko 25% bruto deviznih rezervi.
• Zlato je postalo instrument monetarnog suvereniteta, otpornosti i poverenja, a naša strategija ulaganja primerena je uslovima izraženih sistemskih rizika na globalnom finansijskom tržištu.
• Zbog toga se iznenadim kada vidim naslov da smo se „hvalili rezervama zlata, a sada nemamo gde”. Šta im je povod za takav naslov? Zbog kratkoročnih oscilacija na tržištu plemenitih metala, koje su još jedan dokaz izražene neizvesnosti i volatilnosti na robnim i finansijskim tržištima? I ja se pitam kako neko može da bude, nema „nežnijeg” prideva, zlurad kada su u pitanju rezerve zlata, koje znače sigurnost, bezbednost i ugled zemlje. Ja ispred takvog naslova postavljam pitanje: Šta je država nekome?
• Istine radi, prošle godine cena zlata povećana je za 65%, a u toku ove godine za dodatnih oko 20%. Ako produžimo period posmatranja na period od 2012. godine – količinu zlata smo povećali preko tri i po puta, a vrednost preko dvanaest puta, što potvrđuje ispravnost naše strategije ulaganja.

(Slajd 6) U pogledu kretanja u realnom sektoru, usporavanje privrednog rasta na 2% prošle godine, nakon 3,9% 2024. godine, posledica je povišene geopolitičke i geoekonomske neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji. Zašto izbegavate da kažete ono što vidimo da se dešava oko nas? Takođe, sankcije koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije uticale su da krajem godine izostane značajnije ubrzanje rasta. Svi znate koliki je direktni i indirektni uticaj obustavljanja i neizvesnosti proizvodnje i drugih neizvesnosti u vezi sa NIS-om, i nemojte da to potcenjujemo.

• Ipak, ključni izvori investicija i potrošnje ostali su na visokom nivou.
  • U pogledu izvora investicija, zadržano je visoko učešće kapitalnih rashoda države od oko 7% bruto domaćeg proizvoda. Nastavljeno je i finansiranje iz sopstvenih izvora, kao i putem kreditne aktivnosti. Iako niži, nastavljeni su i prilivi stranih direktnih investicija.
  • U pogledu izvora potrošnje, njihovom rastu doprineli su očuvana formalna zaposlenost privatnog sektora i dalji realni rast zarada i penzija. Kao i za zlato, tako me iznenade i izjave da „svako malo imamo rast zarada koji onda pojede inflacija”. Da je to tako, ne bismo imali visok i realni rast zarada! Ponoviću i da prvi put imamo i gotovo punu pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom, što je za oko 35 procentnih poena više u odnosu na 2013. godinu!
• U delu eksterne pozicije zemlje, priliv stranih direktnih investicija bio je niži u odnosu na rekordnu 2024. godinu, ali je ostao diversifikovan i pretežno usmeren u razmenljive sektore. Prema izveštaju FDI Inteligence „Gradovi i regioni budućnosti” iz 2025. godine, nekoliko gradova Srbije rangirano je među najatraktivnijim destinacijama za strana ulaganja.
  • U delu trgovinske razmene sa svetom, izvoz robe u 2025. godini povećan je za 8,7%, vođen prerađivačkom industrijom i uz najveći doprinos od grana povezanih sa automobilskom industrijom.
  • U delu usluga, izvoz informaciono-komunikacionih usluga zadržao je dvocifrenu stopu rasta, uz učešće u ukupnom izvozu usluga od 30%.
• Zbog predloga da se izvoz podrži puštanjem dinara da deprecira i da se time poveća pokrivenost uvoza izvozom, daću samo nekoliko podataka, a svako neka izvede svoje zaključke.
• U periodu od 2017. do kraja 2025. godine Narodna banka Srbije je bila neto kupac deviza u iznosu od 11,3 milijarde evra. Ponoviću – neto kupac deviza u značajnom iznosu. To znači da smo sprečavali prekomerno jačanje dinara u odnosu na evro. I kako bismo mi to mogli da dopustimo da dinar deprecira? Kakvom bismo se mi to aktivnošću suludom i veštačkom bavili da dinar koji jača slabimo?
• Dalje, izvoz robe i usluga povećan je sa 11,5 milijardi evra 2012. godine na blizu 48 milijardi evra u 2025. godini, a u istom periodu pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga povećana je za oko 25 procentnih poena, na 92%.
• Verujem da ovi podaci dovoljno govore o opravdanosti pomenutih predloga...

(Slajd 7) U maju prošle godine postali smo i deo Jedinstvenog područja plaćanja u evrima. Dobra vest jeste to što će SEPA plaćanja uskoro biti moguća preko naših banaka, pri čemu građani neće imati dodatne obaveze ni potrebu za posebnim podešavanjima.

Istovremeno, korišćenje naše Dina platne kartice dodatno je povećano i u 2025. godini.

• Ukupan broj i vrednost transakcija veći su za po 16% u odnosu na 2024.
• Ukupan broj plaćanja robe i usluga veći je za 21%, pri čemu je broj plaćanja na internet prodajnim mestima veći za 32%.

I ovo za nas nije statistika. Danas, kada i globalna dešavanja potvrđuju značaj nacionalnih platnih kartica za suverenitet država, to su posebno važni pokazatelji.

(Slajd 8) Druga tema jesu očekivanja za naredni period, i počinjem sa inflacijom.

Prema našoj projekciji iz februara, inflacija će ostati u granicama cilja i tokom 2026. godine, kao i u srednjem roku, čemu će i mere monetarne politike nastaviti da doprinose.

• S obzirom na geopolitičke rizike i rastuću fragmentaciju svetskog tržišta, koji mogu da se odraze na cene primarnih proizvoda, lance snabdevanja i tokove kapitala, nastavićemo pažljivo da pratimo i ocenjujemo sva kretanja. Centralna banka ne „kasni” ako ne reaguje odmah. Veći rizik od odsustva reakcije vrlo često jeste preterana reakcija.

U pogledu privredne aktivnosti očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,5% ove godine i na 5% 2027. godine.

• U 2026. godini rast će biti vođen domaćom tražnjom, odnosno fiksnim investicijama i potrošnjom.
  • Rastu investicija doprineće realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija 2027”.
  • Rastu potrošnje doprineće dodatno uvećan raspoloživi dohodak po osnovu rasta zarada i penzija, kao i povoljnijih kreditnih uslova.
• U 2027. godini očekujemo ubrzanje rasta i po osnovu većeg izvoza usluga, čemu će doprineti održavanje izložbe „Ekspo”, o čemu će govoriti ministar finansija gospodin Mali.

Kada je reč o eksternoj poziciji zemlje, ove godine očekujemo da učešće tekućeg deficita u bruto domaćem proizvodu bude na nivou ispod 5,5%, i to po osnovu povećane realizacije infrastrukturnih projekata i daljeg rasta raspoloživog dohotka. Sledeće godine očekujemo njegovo smanjenje na ispod 4% bruto domaćeg proizvoda, zahvaljujući većem izvozu usluga i dodatnom aktiviranju izvoznih kapaciteta.

• Očekujemo i priliv stranih direktnih investicija između 4% i 5% bruto domaćeg proizvoda u srednjem roku. Uključivanjem naših kompanija u globalne tokove i transfer novih znanja i tehnologija, te investicije bi trebalo da doprinesu rastu ukupne faktorske produktivnosti i daljem postepenom preusmeravanju ka granama s višom bruto dodatom vrednošću.

(Slajd 9) Naravno, sve projekcije praćene su i rizicima, zbog čega radimo i alternativne scenarije. I kada uključimo procenjene efekte rizika, dobijamo da bi projekcija inflacije u ovoj godini mogla da se razlikuje za po 0,5 procentnih poena u odnosu na osnovni scenario, u oba smera, a kod rasta taj efekat bi mogao da bude po 0,2 procentna poena, takođe u oba smera.

(Slajd 10) Kada govorimo o značaju ukupne makroekonomske stabilnosti i predvidivosti, nemam dilemu da smo svi koji smo danas ovde svesni vremena u kojem živimo i rizika kojima smo izloženi. Ono gde mogu da postoje razlike jeste ugao iz kojeg sagledavamo rizike.

Većina vas u takvim uslovima mora da posluje.

• Manji deo je u grupi ljudi koja sa bezbedne distance objašnjava gde smo i kako smo tu došli. To su oni savetnici bez odgovornosti.
• Deo nas ima obavezu da obezbedi predvidivost za poslovanje uprkos tim rizicima. Niko ne zna niti očekujemo da zna s kakvim se pritiscima s globalnog finansijskog tržišta suočavamo na dnevnom nivou. Naš je zadatak da pomognemo privredi da se fokusira na svoj osnovni posao umesto da se bavi dnevnim kretanjima, na primer kursa, i kratkoročnim planovima.
• Zbog toga postavljam jednostavno pitanje. Kome i zbog čega smeta relativno stabilan kurs dinara prema evru? Činjenica je da od relativne stabilnosti deviznog kursa korist imaju svi – i privreda, i građani, i država. Može se reći da je relativno stabilan kurs dinara opšte dobro, što su i kretanja na kraju 2025. godine potvrdila. Tada su pojedini zagovornici puštanja dinara da oscilira bez ograničenja komentarisali promene na drugoj decimali kao promene koje mogu da destabilizuju tržište. Da li da ovo nazovem licemerjem ili političkim oportunizmom? Zbog toga ću ponoviti svoje zaključke s prethodna tri foruma – ono što razlikuje teoriju od prakse jeste naša odgovornost za ljude, za rast i razvoj i za socijalnu stabilnost. Zavisimo od uslova vremena u kojem živimo, ali pre svega i od odluka koje donosimo i za čije posledice snosimo odgovornost.
• Stabilnost moramo da čuvamo u izazovnom i konkurentnom globalnom okruženju, kada se dešavaju nikada brže promene u svim oblastima! Bez nje, ni najbolje osmišljene investicione politike, strategije i sva ostala dokumenta ne mogu da daju održive rezultate! Svaka potencijalno izgubljena šansa za rast znači dodatno vreme i energiju za vraćanje na stope rasta od četiri i više posto.

Zbog svega toga, ništa ne sme da se podrazumeva. Ni mir ne sme da se podrazumeva, jer nije datost, niti rezultat sreće.

• Stara izreka kaže Sreća prati hrabre ili Hrabre sreća prati. Suština je ista. Srećom se bavi i Međunarodni monetarni fond u radu objavljenom pod naslovom „Dobra sreća ili dobre politike u zemljama u usponu”. Zaključak je očekivan. Dobre politike, ojačani monetarni, fiskalni i makroprudencijalni okviri u zemljama u usponu imali su ključnu ulogu tokom perioda globalnih šokova, doprinoseći višem rastu i nižoj inflaciji. U poređenju s periodom pre globalne finansijske krize, napredak u ovim oblastima doprineo je u proseku višem privrednom rastu za 0,5 procentnih poena i nižoj inflaciji za 0,6 procentnih poena tokom novijih globalnih šokova. U analizi je obuhvaćena i Srbija, za koju važi ista ocena.
• Druga analiza Međunarodnog monetarnog fonda ukazuje da, bez strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije i održivog rasta, Evropi preti rast javnog duga, koji bi se u proseku mogao približiti cifri od 130% bruto domaćeg proizvoda do 2040. godine, dok bi u nekim zemljama otišao čak i znatno iznad toga. Zbog toga je važno da se i podaci o kojima ministar finansija gospodin Mali bude govorio ne uzimaju kao datost i nešto što je došlo samo od sebe, već kao rezultat velikih napora.
• Naš srednjoročni fiskalni okvir potvrđuje održivost javnih finansija i nastavak opadajuće putanje javnog duga, koji je, sa učešćem ispod 45% bruto domaćeg proizvoda, daleko ispod vrednosti kriterijuma iz Mastrihta.

Dame i gospodo,

Da li su neki događaji zaista slučajnosti ili slučajnosti ne postoje, ja to ne znam. Ali znam da smo naučili tešku lekciju: imamo obavezu da se od svih „slučajnosti” branimo stvaranjem bafera i fokusom na dug rok. Time ću i završiti svoje izlaganje govoreći o izazovima i prilikama u narednom periodu.

Kada su u pitanju klimatske promene – ja ću ponoviti da nisam fatalista. Da, neophodna je posvećenost, ali i fleksibilnost. Koliko god da su nam potrebni ambiciozni ciljevi, još je važnije da ti ciljevi budu realni i ostvarivi. Da budu prilagođeni stvarnim okolnostima kako ne bi ostali samo neki broj na papiru koji ćemo olako menjati.

U pogledu uticaja savremenih tehnologija i inovacija na produktivnost, setimo se Solovljevog paradoksa. Podsetiću vas sve da nema dileme da je uvođenje računara i IT tehnologija 70-ih i 80-ih godina s „tajm legom” pokazalo sve svoje koristi, a tek 90-ih je pokazalo koliko utiče na rast produktivnosti. Ovo pominjem zbog tzv. veštačke inteligencije, gde nema dileme da najnovije tehnologije mogu da imaju pozitivan uticaj na produktivnost, ali da nam tu ne pomaže samo strpljivost, već i taj ishod zahteva dobre politike i zajedničke odgovore.

Takođe, činjenica je da je još uvek teško da se utvrdi u kojoj su meri određene promene na tržištu rada rezultat strukturnih, a u kojoj cikličnih faktora. Analize upućuju na zaključak da će neto efekat promena koje na radna mesta donosi takozvana veštačka inteligencija biti neto pozitivan. Ipak, takav ishod podrazumeva i da se na globalnom nivou moraju tražiti zajednički odgovori na neizbežne promene na tržištu rada. I to je zadatak za sve nas i o svemu tome govorim godinama.

Prošle godine govorila sam i o rastućem tehnološkom i dohodovnom jazu između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. O potrebi integracije na nivou celog evropskog tržišta. Govorila sam i o neophodnosti dublje analize demografskih trendova, kao i o novim izvorima rasta, što će značiti i usmeravanje sredstava ka sektorima koji imaju komparativne prednosti na međunarodnom tržištu.

Lično bih volela da vidim da se nove tehnologije više primenjuju u poljoprivredi. Ekonomija zasnovana na znanju, inovacijama i njihovoj primeni u strateškim oblastima, poput energetike, bezbednosti i hrane, jeste i mora da bude deo strategije i za novu ekonomsku realnost. Jačanje postojećih i izgradnja novih naučnoistraživačkih kapaciteta i njihovo blisko povezivanje s privredom, kao i ulaganje u novu kritičnu infrastrukturu poput superkompjutera i data centara, jeste deo odgovora naše države u razvoju i primeni novih tehnologija.

Svi mi svedočimo nepovratnim međuzavisnim promenama koje se dešavaju u svetskoj politici i ekonomiji. I neću pogrešiti ako ih nazovem tektonskim promenama. Rekla sam na početku da neću ulaziti u ocenu da li su to promene na bolje ili na lošije, ali ću dati logičan zaključak. U svakoj promeni moramo da pronađemo mogućnosti za naš napredak. Ko ranije „uđe u taj voz”, više šansi će iskoristiti.

Zaključiću kako sam i počela. Dobra vest jeste to da smo u Srbiji i u uslovima tektonskih promena sačuvali stabilnost. Između ostalog, imamo:

1. stabilan kurs dinara prema evru,
2. stabilan i otporan finansijski sektor, i
3. rekordne devizne i zlatne rezerve, koje su zaštita od eksternih šokova i od naglih promena na finansijskom tržištu.

Rekoh, sve ovo možda nisu vesti, ali jesu preduslov za dobre vesti. Čuvajmo se prejakih reči i uvek imajmo na umu da kad vaš pas laje na vas, pazite ko ga hrani, to je vaš zadatak.

Hvala svima. Želim vam uspešan 33. Kopaonik biznis forum.

Kabinet guvernera