02.03.2026.

Обраћање гувернера Јоргованке Табаковић на 33. Копаоник бизнис форуму

Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије

За оне који ме не знају – Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, четрнаеста година, али пре свега Српкиња и грађанка ове земље, која жели да вас све на специфичан начин подсети да смо пре 15 дана обележили Сретење Господње – Дан државности и Дан уставности Србије, и да подсетим све нас, пре свега, ко смо. Јер из тога ко смо произилази све оно што радимо.

Лепо је и лако потомак славних
и храбрих бити,
презиме и славу на грудима
ко ордење носити.
Али свако од нас је дужан у срцу
и делима својим
образ предака да сачува,
на смисао трајања потомке да подсећа.
А шта друго имамо и шта иза нас остаје
ако заборавимо ко смо?
Колико крви славне у нама,
у праху родне земље,
од које створени јесмо,
колико славе, српске војничке,
и сељачке части,
и царске круне, мудрости генија
светом пронесмо,
срцем великим ко Божја милост
што над нама бди,
милост која чува ту светлост душе српске,
да правда у нама никада не умине,
да витез у Србину никад не заспи.

Никад не заборавите, посебно у овим тешким временима, ко смо били, ко треба да будемо, и шта остављамо генерацијама које долазе иза нас.

Навешћу и једну пословицу, народну мудрост, која говори о псима, али још више говори о људима – Ако ваш пас лаје на вас, неко други га храни. Ово није пословица о псима, него о временима у којима живимо, временима у којима смо недавно говорили о једном сукобу, данас о многим сукобима, а треба да функционишемо као да је све нормално.

Излазећи за говорницу, замолила сам моју колегиницу вицегувернера Ану Ивковић да ми телефоном увећа датум на овој фасцикли, коју дуго имам и везана је такође за историју ових наших форума, а везана је и за причу о индустријској политици. Ево, ова фасцикла има, потпуно случајно сам видела, једну малу металну плочицу на којој пише „Меркур 1926”. Ко не зна, фабрика женских ташни и кожне галантерије „Меркур” основана је 1926. године у Бачкој Паланци, запошљавала је 1300 радника, била је лидер не само у ондашњој Југославији него и у Европи, тадашња супруга председника носила је свуда по свету њихове ташне промовишући једну од индустрија Србије. Када је кренуо пад? С распадом државе. Због тога говоримо о реиндустријализацији, индустријским политикама и зато ја своје излагање почех подсећањем ко смо, опоменом да не заборавимо ко смо били, колико умемо и колико можемо.

Много пута у животу све је изгледало готово безизлазно и живот се увек непогрешиво враћао у нормалност. Никада исту, а ипак нормалност. Срушено се изгради, покварено се поправи, само људи остају трајно оштећени понашањима која су искусили изван нормалности која подразумева живот у складу с природним законима и циклусима, и у складу с божјим законима. И зато је највећи губитак за људски род, али и сваког човека појединачно, управо то сазнање да губимо тај део нормалности. Посебно за оне којима неприродна стања нуде привидан осећај испуњења.

Овако сам прошле године почела обраћање на конференцији „Инвестиције у фокусу: глобални трендови, локални одговори”. Тема овог форума је слична, као и учесници, док су глобални услови све комплекснији. Ја годинама уназад, и на овом месту, говорим о променама у светском економском и политичком поретку, и о новој економској реалности која се креира. Не о новом поретку, већ о новој реалности.

Какви су услови у којима радимо?

  1. Велике структурне промене, укључујући и убрзани развој вештачке интелигенције, трајно мењају начин на који функционишу глобална трговина, инвестиције и финансијска тржишта. То није нужно лоше. Али, захтева прилагођавање.
  2. Радимо у условима којима је заједнички именилац – неизвесност! Такозвани индекси неизвесности на глобалном нивоу забележили су екстремне вредности прошле године, а бележили су раст и средином фебруара ове године.
  3. Сведочимо санкцијама које се уводе у области енергетике и финансија, што довољно говори о њиховом значају за националну безбедност и суверенитет сваке земље.
  4. У нередима, односно одсуству реда, само онај ко их је креирао можда зна, а можда и не зна ко ће настрадати, а ко ће преживети.

Важно питање јесте како даље и шта су наши одговори. Као и увек:

  • проактивна, а не реактивна политика;
  • диверсификација инвестиција, тржишта и извора финансирања;
  • фокус на дуг рок и на одрживост раста;
  • сарадња на домаћем, регионалном и на глобалном нивоу.

И да не заборавимо да, колико је важно да донесемо добру одлуку, исто толико је важно да избегнемо лоше! Највећи ризик није шок сам по себи, већ погрешна реакција на њега.

(Слајд 2) Добра вест јесте то да смо у Србији и у таквим условима сачували стабилност.

Између осталог, имамо:

  1. релативно стабилан курс динара према евру,
  2. стабилан и отпоран финансијски сектор, на који сам посебно поносна, и
  3. рекордне девизне и златне резерве, које су заштита од екстерних шокова и од наглих промена на финансијском тржишту.

Све ово можда нису вести, али јесу предуслов за добре вести.

Издвајам само неколико података за 2025. годину:

  • Инфлација од 2,7% на крају децембра је у циљаним оквирима, где очекујемо да остане и у средњем року.
  • Извоз робе и услуга достигао је рекордних 48 милијарди евра.
  • Покривеност увоза извозом робе и услуга од 92% виша је за 25 процентних поена у односу на 2012. годину.
  • Имамо рекордне резерве злата у вредности од 7,5 милијарди евра, које чине преко 25% укупних девизних резерви. Вратићу се и на овај податак.
  • Настављен је раст динарске штедње и прошле године, за 8%, при чему и резултати наше последње анализе исплативости динарске и девизне штедње потврђују да је у протеклих тринаест година динарска штедња била исплативија од девизне штедње и у кратком, и у дугом року.
  • Кредитна активност је била у функцији раста, уз раст инвестиционих кредита привреди од 12,8% и стамбених кредита грађанима за 19%.
  • Учешће проблематичних кредита је на најнижем нивоу од 2,1%.
  • Први пут је обезбеђена и готово пуна покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом и минималне потрошачке корпе минималном зарадом. Тиме је њихова покривеност за око 35 процентних поена виша у односу на 2013. годину.
  • Очували смо кредитни рејтинг на инвестиционом нивоу код агенције Standard & Poor’s, и на пола корака до тог нивоа код агенције Fitch.

Изнела сам само неколико података, а свако нека изводи своје закључке.

Након увода, у наставку ћу говорити о четири теме:

  1. Прва тема јесу кретања у 2025. години;
  2. Друга тема су фебруарске пројекције Народне банке Србије;
  3. Трећа тема је значај укупне макроекономске стабилности и предвидивости; и
  4. Четврта – изазови и прилике у наредном периоду.

Кренућу од инфлације.

(Слајд 3) На крају прошле године инфлација у Србији износила је поменутих 2,7%, а у јануару ове године 2,4%, што је у границама циља Народне банке Србије.

  • Оваквом резултату допринела је и примена уредбе Владе Републике Србије којом су на шест месеци ограничене марже у трговини на велико и мало на 20%.
  • Добра вест јесте и то што је дуже од десет година инфлација у Србији упоредива са инфлацијом у земљама региона са истим режимом монетарне политике.
  • Добра вест јесте и успоравање базне инфлације у току 2025. године на ниво од 4%, уз смањење доприноса како услуга, тако и производа, што потврђује слабљење инфлаторних притисака.
  • Све заједно утицало је на то да и краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора остану усидрена у оквиру нашег циља од 3 ± 1,5%.

(Слајд 4) У погледу одговора политикама, подсетићу да референтна каматна стопа јесте наш основни инструмент, али није једини. И прошле године смо користили флексибилност нашег монетарног оквира и пруденцијалне мере ради подршке повољнијем финансирању, посебно за грађане с нижим месечним примањима и за куповину прве непокретности.

  1. Системски смо уредили и ниво максималних каматних стопа на различите врсте кредита грађанима, на начин да каматне стопе зависе од тржишних услова, али се спречавају њихове нагле корекције.
  2. Поновићу да је кредитна активност била у функцији раста, уз раст инвестиционих кредита привреди од 12,8% и стамбених кредита грађанима за 19%.

(Слајд 5) Очували смо и релативну стабилност курса динара према евру и у 2025. години.

  • Да будем прецизна – курс је промењен за свега 0,2% и вратићу се на то касније.

И бруто девизне резерве смо очували на високом нивоу мерено свим критеријумима, упркос повећаној тражњи за девизама од краја прошле године.

  • Девизне резерве, које покривају 6,8 месеци увоза робе и услуга, знатно су изнад стандарда адекватности.

Наставили смо да увећавамо и резерве злата.

  • Тренутно имамо 53,4 тонe злата у вредности од 7,5 милијарди евра, што чини преко 25% бруто девизних резерви.
  • Злато је постало инструмент монетарног суверенитета, отпорности и поверења, а наша стратегија улагања примерена je условима изражених системских ризика на глобалном финансијском тржишту.
  • Због тога се изненадим када видим наслов да смо се „хвалили резервама злата, а сада немамо где”. Шта им је повод за такав наслов? Због краткорочних осцилација на тржишту племенитих метала, које су још један доказ изражене неизвесности и волатилности на робним и финансијским тржиштима? И ја се питам како неко може да буде, нема „нежнијег” придева, злурад када су у питању резерве злата, које значе сигурност, безбедност и углед земље. Ја испред таквог наслова постављам питање: Шта је држава некоме?
  • Истине ради, прошле године цена злата повећана је за 65%, а у току ове године за додатних око 20%. Ако продужимо период посматрања на период од 2012. године – количину злата смо повећали преко три и по пута, а вредност преко дванаест пута, што потврђује исправност наше стратегије улагања.

(Слајд 6) У погледу кретања у реалном сектору, успоравање привредног раста на 2% прошле године, након 3,9% 2024. године, последица је повишене геополитичке и геоекономске неизвесности и друштвено-политичких дешавања у земљи. Зашто избегавате да кажете оно што видимо да се дешава око нас? Такође, санкције које су уведене Нафтној индустрији Србије утицале су да крајем године изостане значајније убрзање раста. Сви знате колики је директни и индиректни утицај обустављања и неизвесности производње и других неизвесности у вези са НИС-ом, и немојте да то потцењујемо.

  • Ипак, кључни извори инвестиција и потрошње остали су на високом нивоу.
    • У погледу извора инвестиција, задржано је високо учешће капиталних расхода државе од око 7% бруто домаћег производа. Настављено је и финансирање из сопствених извора, као и путем кредитне активности. Иако нижи, настављени су и приливи страних директних инвестиција.
    • У погледу извора потрошње, њиховом расту допринели су очувана формална запосленост приватног сектора и даљи реални раст зарада и пензија. Као и за злато, тако ме изненаде и изјаве да „свако мало имамо раст зарада који онда поједе инфлација”. Да је то тако, не бисмо имали висок и реални раст зарада! Поновићу и да први пут имамо и готово пуну покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом и минималне потрошачке корпе минималном зарадом, што је за око 35 процентних поена више у односу на 2013. годину!
  • У делу екстерне позиције земље, прилив страних директних инвестиција био је нижи у односу на рекордну 2024. годину, али је остао диверсификован и претежно усмерен у разменљиве секторе. Према извештају FDI Inteligence „Градови и региони будућности” из 2025. године, неколико градова Србије рангирано је међу најатрактивнијим дестинацијама за страна улагања.
    • У делу трговинске размене са светом, извоз робе у 2025. години повећан је за 8,7%, вођен прерађивачком индустријом и уз највећи допринос од грана повезаних са аутомобилском индустријом.
    • У делу услуга, извоз информационо-комуникационих услуга задржао је двоцифрену стопу раста, уз учешће у укупном извозу услуга од 30%.
  • Због предлога да се извоз подржи пуштањем динара да депрецира и да се тиме повећа покривеност увоза извозом, даћу само неколико података, а свако нека изведе своје закључке.
  • У периоду од 2017. до краја 2025. године Народна банка Србије је била нето купац девиза у износу од 11,3 милијарде евра. Поновићу – нето купац девиза у значајном износу. То значи да смо спречавали прекомерно јачање динара у односу на евро. И како бисмо ми то могли да допустимо да динар депрецира? Каквом бисмо се ми то активношћу сулудом и вештачком бавили да динар који јача слабимо?
  • Даље, извоз робе и услуга повећан је са 11,5 милијарди евра 2012. године на близу 48 милијарди евра у 2025. години, а у истом периоду покривеност увоза извозом робе и услуга повећана је за око 25 процентних поена, на 92%.
  • Верујем да ови подаци довољно говоре о оправданости поменутих предлога...

(Слајд 7) У мају прошле године постали смо и део Јединственог подручја плаћања у еврима. Добра вест јесте то што ће SEPA плаћања ускоро бити могућа преко наших банака, при чему грађани неће имати додатне обавезе ни потребу за посебним подешавањима.

Истовремено, коришћење наше Дина платне картице додатно је повећано и у 2025. години.

  • Укупан број и вредност трансакција већи су за по 16% у односу на 2024.
  • Укупан број плаћања робе и услуга већи је за 21%, при чему је број плаћања на интернет продајним местима већи за 32%.

И ово за нас није статистика. Данас, када и глобална дешавања потврђују значај националних платних картица за суверенитет држава, то су посебно важни показатељи.

(Слајд 8) Друга тема јесу очекивања за наредни период, и почињем са инфлацијом.

Према нашој пројекцији из фебруара, инфлација ће остати у границама циља и током 2026. године, као и у средњем року, чему ће и мере монетарне политике наставити да доприносе.

  • С обзиром на геополитичке ризике и растућу фрагментацију светског тржишта, који могу да се одразе на цене примарних производа, ланце снабдевања и токове капитала, наставићемо пажљиво да пратимо и оцењујемо сва кретања. Централна банка не „касни” ако не реагује одмах. Већи ризик од одсуства реакције врло често јесте претерана реакција.

У погледу привредне активности очекујемо убрзање раста бруто домаћег производа на 3,5% ове године и на 5% 2027. године.

  • У 2026. години раст ће бити вођен домаћом тражњом, односно фиксним инвестицијама и потрошњом.
    • Расту инвестиција допринеће реализација инфраструктурних пројеката планираних програмом „Скок у будућност – Србија 2027”.
    • Расту потрошње допринеће додатно увећан расположиви доходак по основу раста зарада и пензија, као и повољнијих кредитних услова.
  • У 2027. години очекујемо убрзање раста и по основу већег извоза услуга, чему ће допринети одржавање изложбе „Експо”, о чему ће говорити министар финансија господин Мали.

Када је реч о екстерној позицији земље, ове године очекујемо да учешће текућег дефицита у бруто домаћем производу буде на нивоу испод 5,5%, и то по основу повећане реализације инфраструктурних пројеката и даљег раста расположивог дохотка. Следеће године очекујемо његово смањење на испод 4% бруто домаћег производа, захваљујући већем извозу услуга и додатном активирању извозних капацитета.

  • Очекујемо и прилив страних директних инвестиција између 4% и 5% бруто домаћег производа у средњем року. Укључивањем наших компанија у глобалне токове и трансфер нових знања и технологија, те инвестиције би требало да допринесу расту укупне факторске продуктивности и даљем постепеном преусмеравању ка гранама с вишом бруто додатом вредношћу.

(Слајд 9) Наравно, све пројекције праћене су и ризицима, због чега радимо и алтернативне сценарије. И када укључимо процењене ефекте ризика, добијамо да би пројекција инфлације у овој години могла да се разликује за по 0,5 процентних поена у односу на основни сценарио, у оба смера, а код раста тај ефекат би могао да буде по 0,2 процентна поена, такође у оба смера.

(Слајд 10) Када говоримо о значају укупне макроекономске стабилности и предвидивости, немам дилему да смо сви који смо данас овде свесни времена у којем живимо и ризика којима смо изложени. Оно где могу да постоје разлике јесте угао из којег сагледавамо ризике.

Већина вас у таквим условима мора да послује.

  • Мањи део је у групи људи која са безбедне дистанце објашњава где смо и како смо ту дошли. То су они саветници без одговорности.
  • Део нас има обавезу да обезбеди предвидивост за пословање упркос тим ризицима. Нико не зна нити очекујемо да зна с каквим се притисцима с глобалног финансијског тржишта суочавамо на дневном нивоу. Наш је задатак да помогнемо привреди да се фокусира на свој основни посао уместо да се бави дневним кретањима, на пример курса, и краткорочним плановима.
  • Због тога постављам једноставно питање. Коме и због чега смета релативно стабилан курс динара према евру? Чињеница је да од релативне стабилности девизног курса корист имају сви – и привреда, и грађани, и држава. Може се рећи да је релативно стабилан курс динара опште добро, што су и кретања на крају 2025. године потврдила. Тада су поједини заговорници пуштања динара да осцилира без ограничења коментарисали промене на другој децимали као промене које могу да дестабилизују тржиште. Да ли да ово назовем лицемерјем или политичким опортунизмом? Због тога ћу поновити своје закључке с претходна три форума – оно што разликује теорију од праксе јесте наша одговорност за људе, за раст и развој и за социјалну стабилност. Зависимо од услова времена у којем живимо, али пре свега и од одлука које доносимо и за чије последице сносимо одговорност.
  • Стабилност морамо да чувамо у изазовном и конкурентном глобалном окружењу, када се дешавају никада брже промене у свим областима! Без ње, ни најбоље осмишљене инвестиционе политике, стратегије и сва остала документа не могу да дају одрживе резултате! Свака потенцијално изгубљена шанса за раст значи додатно време и енергију за враћање на стопе раста од четири и више посто.

Због свега тога, ништа не сме да се подразумева. Ни мир не сме да се подразумева, јер није датост, нити резултат среће.

  • Стара изрека каже Срећа прати храбре или Храбре срећа прати. Суштина је иста. Срећом се бави и Међународни монетарни фонд у раду објављеном под насловом „Добра срећа или добре политике у земљама у успону”. Закључак је очекиван. Добре политике, ојачани монетарни, фискални и макропруденцијални оквири у земљама у успону имали су кључну улогу током периода глобалних шокова, доприносећи вишем расту и нижој инфлацији. У поређењу с периодом пре глобалне финансијске кризе, напредак у овим областима допринео је у просеку вишем привредном расту за 0,5 процентних поена и нижој инфлацији за 0,6 процентних поена током новијих глобалних шокова. У анализи је обухваћена и Србија, за коју важи иста оцена.
  • Друга анализа Међународног монетарног фонда указује да, без структурних реформи, фискалне консолидације и одрживог раста, Европи прети раст јавног дуга, који би се у просеку могао приближити цифри од 130% бруто домаћег производа до 2040. године, док би у неким земљама отишао чак и знатно изнад тога. Због тога је важно да се и подаци о којима министар финансија господин Мали буде говорио не узимају као датост и нешто што је дошло само од себе, већ као резултат великих напора.
  • Наш средњорочни фискални оквир потврђује одрживост јавних финансија и наставак опадајуће путање јавног дуга, који је, са учешћем испод 45% бруто домаћег производа, далеко испод вредности критеријума из Мастрихта.

Даме и господо,

Да ли су неки догађаји заиста случајности или случајности не постоје, ја то не знам. Али знам да смо научили тешку лекцију: имамо обавезу да се од свих „случајности” бранимо стварањем бафера и фокусом на дуг рок. Тиме ћу и завршити своје излагање говорећи о изазовима и приликама у наредном периоду.

Када су у питању климатске промене – ја ћу поновити да нисам фаталиста. Да, неопходна је посвећеност, али и флексибилност. Колико год да су нам потребни амбициозни циљеви, још је важније да ти циљеви буду реални и оствариви. Да буду прилагођени стварним околностима како не би остали само неки број на папиру који ћемо олако мењати.

У погледу утицаја савремених технологија и иновација на продуктивност, сетимо се Соловљевог парадокса. Подсетићу вас све да нема дилеме да је увођење рачунара и ИТ технологија 70-их и 80-их година с „тајм легом” показало све своје користи, а тек 90-их је показало колико утиче на раст продуктивности. Ово помињем због тзв. вештачке интелигенције, где нема дилеме да најновије технологије могу да имају позитиван утицај на продуктивност, али да нам ту не помаже само стрпљивост, већ и тај исход захтева добре политике и заједничке одговоре.

Такође, чињеница је да је још увек тешко да се утврди у којој су мери одређене промене на тржишту рада резултат структурних, а у којој цикличних фактора. Анализе упућују на закључак да ће нето ефекат промена које на радна места доноси такозвана вештачка интелигенција бити нето позитиван. Ипак, такав исход подразумева и да се на глобалном нивоу морају тражити заједнички одговори на неизбежне промене на тржишту рада. И то је задатак за све нас и о свему томе говорим годинама.

Прошле године говорила сам и о растућем технолошком и доходовном јазу између Европе и Сједињених Америчких Држава. О потреби интеграције на нивоу целог европског тржишта. Говорила сам и о неопходности дубље анализе демографских трендова, као и о новим изворима раста, што ће значити и усмеравање средстава ка секторима који имају компаративне предности на међународном тржишту.

Лично бих волела да видим да се нове технологије више примењују у пољопривреди. Економија заснована на знању, иновацијама и њиховој примени у стратешким областима, попут енергетике, безбедности и хране, јесте и мора да буде део стратегије и за нову економску реалност. Јачање постојећих и изградња нових научноистраживачких капацитета и њихово блиско повезивање с привредом, као и улагање у нову критичну инфраструктуру попут суперкомпјутера и дата центара, јесте део одговора наше државе у развоју и примени нових технологија.

Сви ми сведочимо неповратним међузависним променама које се дешавају у светској политици и економији. И нећу погрешити ако их назовем тектонским променама. Рекла сам на почетку да нећу улазити у оцену да ли су то промене на боље или на лошије, али ћу дати логичан закључак. У свакој промени морамо да пронађемо могућности за наш напредак. Ко раније „уђе у тај воз”, више шанси ће искористити.

Закључићу како сам и почела. Добра вест јесте то да смо у Србији и у условима тектонских промена сачували стабилност. Између осталог, имамо:

  1. стабилан курс динара према евру,
  2. стабилан и отпоран финансијски сектор, и
  3. рекордне девизне и златне резерве, које су заштита од екстерних шокова и од наглих промена на финансијском тржишту.

Рекох, све ово можда нису вести, али јесу предуслов за добре вести. Чувајмо се прејаких речи и увек имајмо на уму да кад ваш пас лаје на вас, пазите ко га храни, то је ваш задатак.

Хвала свима. Желим вам успешан 33. Копаоник бизнис форум.

Кабинет гувернера