25.10.2020.
Pitanja: Koje sve tačno naknade plaćaju korisnici tekućih računa bankama? Da li su oni unapred upoznati sa svim troškovima i da li građani moraju da povedu advokata u banku kada uzimaju kredit? Koliko godišnje banke u Srbiji prihoduju od naknada? Imaju li banke pravo da naplaćuju troškove obrada kredita? Kako komentarišete hiljade presuda u korist građana, tj. da su banke nezakonito naplaćivale troškove? Da li banke imaju pravo da od građana naplaćuju osiguranje stambenih kredita kod NKOSK ili je to trošak banke?
Odgovor: Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu preduzela veliki broj regulatornih i drugih aktivnosti radi obezbeđivanja potpune transparentnosti naknada, kao i njihovog jasnog i nedvosmislenog prikazivanja korisnicima. Na sajtu Narodne banke Srbije, na naslovnoj strani, svi korisnici, ali i novinari koji pišu o ovoj temi i sličnim temama mogu pronaći odgovore na gotovo sva pitanja o naknadama u vezi s platnim (tekućim) računom. Naime, Narodna banka Srbije objavljuje uporedive podatke o naknadama koje pružaoci platnih usluga naplaćuju korisnicima. Pri tome, usluge s liste reprezentativnih usluga predstavljaju one usluge koje se najčešće koriste u vezi s platnim računom i koje korisnike platnih usluga izlažu najvećem trošku. Nezavisno od toga, banke su prilikom zaključenja okvirnog ugovora dužne da upoznaju korisnike sa svim naknadama i troškovima koje imaju u vezi sa određenim računom, odnosno paketom usluga povezanim s tim računom. Pored toga što banke najmanje jednom mesečno dostavljaju izvod s računa korisnicima, gde mogu da vide sve transakcije koje su izvršene u korist banke, pa i naplaćene naknade, korisnici dobijaju jednom godišnje i poseban izveštaj o naplaćenim naknadama.
Svaku nepravilnost banke koja se utvrdi u postupku po pritužbi korisnika, banke odmah otklanjaju, i to u odnosu na sve korisnike koji su u istoj situaciji, jer su suočene s visokim stepenom izvesnosti novčanog kažnjavanja, gde je novčana kazna često i više od stotinu puta veća od, primera radi, nezakonito naplaćene naknade u pojedinačnom slučaju.
Kad je reč o kreditu, obezbeđen je još veći nivo informisanosti kako bi korisnik mogao da razume ekonomske posledice odluke da uzme kredit. Korisnici najpre mogu i treba da uporede ponude različitih banaka koje su dostupne na njihovim internet prezentacijama. Zatim, kada odu u određenu banku, dobijaju najmanje sledeće: Ponudu, Obavezne elemente, Obrasce, koji upozoravaju na kamatni i valutni rizik, sa scenarijom rasta kamatnih stopa i kako to utiče na povećanje rate kredita (stavljajući to u odnos sa mesečnim prihodima korisnika), visinu efektivne kamatne stope, nacrt ugovora. Korisnici imaju pravo da preuzmu tu dokumentaciju da pažljivo pogledaju, a ako smatraju da nešto ne razumeju, konsultuju se s drugim licima odgovarajuće struke, što nužno ne mora da budu advokati. Praksa da se ugovor i dokumentacija potpisuje, a da se prethodno ne pročita, ne može se promeniti davanjem dodatnih informacija i podataka.
Kada je reč o naknadi za obradu kredita, Narodna banka Srbije je više puta ponovila da je članom 19. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je donet u skladu s propisima EU u ovoj oblasti, propisano da su, između ostalog, obavezni elementi ugovora o kreditu i vrsta i visina svih naknada koje padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksne ili promenljive. Ako se ima u vidu navedeno, jasno je da li su naknade u smislu ovog zakona dozvoljene. Takođe, tim zakonom, kao ni propisima donetim na osnovu tog zakona, nije propisano da banka dokazuje iznos i strukturu troškova, metodologiju za obračun naknada i sl., niti je Narodna banka Srbije dala takvo tumačenje. Isto važi i za propise koji su se primenjivali pre početka primene ovog zakona. Sudske presude koje ne uzimaju u obzir odredbe ovog, posebnog zakona koji je sedes materiae za ugovor o kreditu, Narodna banka Srbije ne može da komentariše. S druge strane treba uzeti u obzir i bogatu praksu suda pravde EU u vezi sa ovim pitanjem, posebno ako se ima u vidi da je zaštita korisnika finansijskih usluga uređena u skladu s direktivama EU.
Takođe, smatramo da bi sudovi koji donose presude trebalo da objave koliki je udeo troškova postupka u vrednosti predmeta spora, odnosno broj postupaka u kojima su ti troškovi veći, odnosno značajno veći od vrednosti predmeta spora. Drugim rečima, pitanje, koje čini se da i novinari zaobilaze, jeste ko od ovih sporova ima najviše koristi i da li su to zaista korisnici. Pritom, treba uzeti u obzir i koje su posledice ovakvih odluka po sve korisnike ubuduće, odnosno ko će snositi troškove vraćanja ovih naknada, na koga će se oni preliti s obzirom na ekonomske zakonitosti i Ustavom proklamovanu tržišnu privredu. Da li su to budući korisnici, koji će, radi pokrića ovih troškova, biti suočeni s većim kamatama i kakav će to uticaj imati po ukupnu ekonomiju.
Osiguranjem NKOSK-a banka smanjuje kreditni rizik, pa posledično nudi manju kamatnu stopu. Ako korisnik ne može da izmiruje obaveze, NKOSK je dužan da isplati 75% gubitka banke iz ugovornog odnosa s korisnikom. To jeste premija koju plaća banka kao ugovarač osiguranja, ali je banka odlučila da taj trošak prenese na korisnika i s tim ga upoznala. Tvrdnje pojedinih zaštitnika potrošača da banka sama treba plati taj iznos dovele bi do toga da banka taj trošak uračuna u kamatnu stopu, što će formalno, možda, zadovoljiti pojedine potrošačke organizacije, ali bi korisnici platili zapravo više zbog diskontne stope koja će biti primenjena na taj trošak, kao i zbog kreditnog rizika kojim će se i taj trošak (sada deo kamate) ponderisati, budući da će se naplaćivati do kraja otplate kredita. I u ovom slučaju, trošak eventualnog vraćanja naknada za osiguranje NKOSK-a banke bi uračunale u svoje troškove budućeg poslovanja, što bi dovelo da na tržištu ponude nepovoljnije uslove.
Kabinet guvernera
