Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
Циљање инфлације (инфлационо таргетирање) представља монетарну стратегију Народне банке Србије почев од 2009, с тим што су елементи овог режима у праксу постепено увођени од 2006. године.
Монетарни одбор Народне банке Србије усвојио је у децембру 2008. Mеморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији, којим се дефинише формална примена режима инфлационог таргетирања од 1. јануара 2009. године. Принципе овог режима монетарне политике Народна банка Србије је постепено уводила у праксу на основу Меморандума о новом оквиру монетарне политике, усвојеног у августу 2006. године.
Mеморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији сачињен је у складу са Споразумом Народне банке Србије и Владе Републике Србије о циљању (таргетирању) инфлације, који је усвојен у децембру 2008. године.
Циљанa стопа укупне инфлације, као годишња процентуална промена индекса потрошачких цена, једина је нумеричка смерница за монетарну политику коју спроводи Народна банка Србије. Народна банка Србије настоји да подржи и спровођење економске политике Владе под условом да тиме није угрожено остваривање циљане стопе инфлације, нити стабилност финансијског система.
Циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с Владом, на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај.
Циљ за инфлацију се утврђује као јединствена вредност са дозвољеним одступањем, мерена годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена, за неколико година унапред.
Народна банка Србије циљану стопу инфлације постиже променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту (тренутно, у спровођењу једнонедељних реверзних репо операција). Та каматна стопа представља основни инструмент монетарне политике, док остали инструменти монетарног регулисања имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијских тржишта, без угрожавања стабилности финансијског система.
Народна банка Србије спроводи режим руковођено пливајућег девизног курса. Интервенције на домаћем девизном тржишту спроводи ради ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара према евру, као и ради очувања стабилности цена и финансијског система и одржавања адекватног нивоа девизних резерви.
Народна банка Србије спроводи монетарну политику на транспарентан начин који се ослања на ефикасну комуникацију с јавношћу.
Извршни одбор Народне банке Србије, према утврђеном распореду седница, доноси одлуке о монетарној политици и редовно обавештава јавност о остварењу утврђених циљева за инфлацију и мерама које предузима ради њиховог остваривања у будућности. Такође, на конференцијама за штампу, које се организују четири пута годишње поводом објављивања Извештаја о инфлацији, детаљно се образлажу маркоекономске пројекције и монетарна политика и дају одговори на сва питања јавности.
Циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с Владом, на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај.
Циљ за инфлацију се утврђује унапред, да би се дефинисао оквир за одлучивање о монетарној политици на средњи рок и усидрила инфлациона очекивања, У случају Србије, одлука о циљу за инфлацију се доноси за три године унапред, све док се не заврши процес номиналне, реалне и структурне конвергенције према Европској унији. Будући да тај процес још увек траје, циљана инфлација је благо изнад квантитативне дефиниције ценовне стабилности и нивоа циљане инфлације у развијеним земљама (2,0% или 2,5%). Извршни одбор Народне банке Србије, на седници Извршног одбора од 7. децембра 2023. године, одредио је циљану стопу укупне инфлације, за период од јануара 2024. до децембра 2026. године у висини 3%, с дозвољеним одступањем ± 1,5 п. п. (Меморандум Народне банке Србије о циљаним стопама инфлације до 2026. године).
Циљ за инфлацију се утврђује као јединствена вредност са дозвољеним одступањем, мерена годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена. Циљ за инфлацију представља прецизан и јасан сигнал јавности о нивоу инфлације коју централна банка настоји да постигне. Такође, циљ је симетричан, што централној банци олакшава комуникацију с јавношћу у случају не само пребацивања већ и подбацивања циља.
Ширина дозвољеног одступања од циља (± 1,5 п.п.) указује на зону која се сматра прихватљивом за кретање инфлације, узимајући у обзир чињеницу да може доћи до бројних пролазних шокова мањих размера који ће изазвати краткорочне осцилације стопа инфлације, али неће захтевати реакцију монетарне политике. Одражава опредељење Народне банке Србије за стабилизацију економске активности, пошто обезбеђује простор за флексибилност монетарне политике без нарушавања њеног кредибилитета.
Циљану стопу инфлације Народна банка Србије настоји да постигне променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту. Та каматна стопа представља основни инструмент монетарне политике, а одлуке о њеној висини доносе се на основу анализе економске ситуације, оцене будућих кретања и средњорочне пројекције инфлације. Приликом одлучивања о референтној каматној стопи, важан је временски помак између одлуке о њеној висини и испољених ефеката на крајњи циљ, тј. инфлацију, који у случају Србије износи око годину дана.
Остали инструменти монетарног регулисања имају помоћну улогу – доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржиште, као и развоју финансијског тржишта без угрожавања стабилности финансијског система.
Циљана инфлација је средњорочни циљ, што значи да остварена инфлација може краткорочно одступати од циљане услед егзогених поремећаја. Народна банка Србије дозволиће привремено одступање инфлације од утврђеног циља у случају када би враћање инфлације на циљ у кратком временском периоду захтевало такве промене у монетарној политици које би изазвале макроекономске поремећаје.
Делујући на транспарентан начин и одговорно према јавности, Народна банка Србије
У режиму циљања инфлације координација монетарне и фискалне политике је од кључног значаја. Влада се Споразумом о циљању (таргетирању) инфлације обавезала да ће спроводити одрживу и предвидиву фискалну политику у складу с циљаном инфлацијом.
