18.07.2016.
Pitanja: Preporuke za građane kako koristiti platne kartice u inostranstvu? O čemu voditi računa? Vaši saveti... Kako pametno koristiti karticu u inostranstvu?
Odgovor NBS: Korisnici platnih kartica moraju biti svesni određenih rizika pri njihovom korišćenju nezavisno od doba godine. U tom smislu, rizici kojima su korisnici platnih kartica izloženi tokom sezone odmora su isti oni kojima su izloženi tokom cele godine, uz napomenu da je rizik u vezi sa korišćenjem platnih kartica veći tokom sezone odmora zbog pojačanih gužvi na pojedinim javnim mestima i veće potrošnje.
Kao glavne opasnosti možemo navesti krađu kartica (fizičku krađu) i njihovo tzv. kloniranje, koje se najčešće dešava prilikom podizanja novca na bankomatima putem posebno instaliranih uređaja kako bi se kopirali lični podaci sa kartica, s krajnjim ciljem da se kasnije pristupi računu i novčanim sredstvima njihovih vlasnika. Takođe, moguća je zloupotreba kartica i od strane lica u ugostiteljskim objektima i prodavnicama kada građani u prisustvu više lica otkrivaju PIN (lični identifikacioni broj) koji koriste za obavljanje plaćanja platnom karticom, ili kada se plaćanje platnom karticom obavlja bez prisustva lica koje je vlasnik kartice. Zbog svega navedenog, korisnici kartica moraju stalno imati na umu da nikako ne smeju da daju svoju karticu drugim licima bez nadzora, da prilikom unošenja PIN-a tastaturu POS terminala ili bankomata prekriju šakom, ili na drugi način spreče druga lica da saznaju njihov PIN. Ukoliko bi se neželjeni slučaj ipak dogodio i kartica bila ukradena, potrebno je bez odlaganja informisati izdavaoca kartice kako bi je blokirao i na taj način pomogao da se spreči veća šteta. Zato je savet građanima da kad god je moguće kod sebe imaju broj kol-centra banke čiju karticu koriste kako bi na vreme reagovali u slučaju krađe ili gubitka kartice, jer su neretko sati, pa čak i minuti u pitanju dok ne dođe do zloupotrebe tuđe platne kartice.
Ukoliko građani koriste karticu za plaćanja na internetu, savet je da to čine na proverenim sajtovima i sa proverenih uređaja (računara i mobilnih telefona za koje su uvereni da nisu ni na koji način kompromitovani).
Međutim, moramo napomenuti da svaki vid plaćanja sa sobom neminovno nosi i određene rizike. Platna kartica je zbog svojih zaštitnih mera za njenog korisnika ipak bezbednija nego plaćanje gotovinom, ali moramo imati u vidu da ćemo, naročito u manjim turističkim mestima, biti u prilici da plaćamo u objektima u kojima nema POS terminala, pa tako ni uslova za korišćenje platne kartice. U tim slučajevima, upotreba gotovine je nužna. Radi sopstvene zaštite i smanjenja rizika od nastanka veće štete, građanima se savetuje da nikada sa sobom ne nose svu gotovinu koju imaju, već da procene koliki je optimalan iznos sredstava koji im je potreban.
Prednost platne kartice u odnosu na gotovinu je i u tome da za razliku od situacije kada je ukraden ili izgubljen gotov novac – gubitak kartice ne mora istovremeno da znači i gubitak novca, pod uslovom da korisnik kartice reaguje na vreme. U slučaju krađe ili gubitka kartice, ključno je, u što kraćem roku, o tome obavestiti banku koja je korisniku izdala karticu. Banka po Zakonu o platnim uslugama ima obavezu da blokira karticu i na taj način eliminiše mogućnost njenog neovlašćenog korišćenja. U ovakvim slučajevima, dakle, dolazi do izražaja prednost kartice u odnosu na gotovinu.
Navedeni saveti su ujedno i obaveze koje za korisnika platne kartice propisuje Zakon o platnim uslugama, odnosno da korisnik platnu karticu koristi na način koji je utvrđen ugovorom o izdavanju platne kartice, da po prijemu kartice zaštiti svoj PIN od mogućih zloupotreba i da nakon saznanja o gubitku, krađi ili zloupotrebi platne kartice o tome obavesti banku na način koji je utvrđen u ugovoru. Sa druge strane, navedeni zakon, kao što smo naveli, obavezuje i banku da između ostalog korisniku kartice obezbedi adekvatan način obaveštavanja o zloupotrebi platne kartice i da nakon tog obaveštavanja spreči dalje korišćenje platne kartice. Naime, članom 48. Zakona o platnim uslugama je propisana obaveza pružaoca platnih usluga (banka) koji izdao platni instrument (platna kartica) da između ostalog obezbedi da ga korisnik platnih usluga u svakom trenutku može na odgovarajući način obavestiti o gubitku, krađi ili zloupotrebi platnog instrumenta, te da spreči svako dalje korišćenje platnog instrumenta nakon tako primljenog obaveštenja. Pružalac platnih usluga je takođe dužan da obezbedi da mu se korisnik platnih usluga može u svakom trenutku obratiti sa zahtevom da mu se ponovo omogući korišćenje platnog instrumenta kada prestanu da postoje razlozi za blokadu tog platnog instrumenta. S tim u vezi, u članu 51. stavu 4. je jasno predviđeno da platilac neće snositi gubitke nastale zbog neodobrenih platnih transakcija koje su izvršene nakon što je obavestio pružaoca platnih usluga da je platni instrument izgubljen, ukraden ili zloupotrebljen, osim ako su ti gubici nastali usled prevarnih radnji platioca.
Pitanje: U kojim se sve situacijama obračunava provizija i u kom iznosu - rasponu? (podizanje novca s bankomata (iste ili druge bankarske grupacije), plaćanje robe i usluga karticom...)
Odgovor NBS: Kada je reč o drugom aspektu upotrebe platnih kartica u inostranstvu, ekonomičnosti, potrebno je informisati se i o mogućnosti korišćenja u inostranstvu konkretne platne kartice, podizanju novčanih sredstava s bankomata u inostranstvu, plaćanju na POS terminalima kod trgovaca u inostranstvu i konverziji valute. Pre nego što otputujete u inostranstvo, potrebno je proveriti s bankom koja je izdala platnu karticu da li ona može da se koristi u inostranstvu, kao i koji su osnovni troškovi i naknade korišćenja te kartice u inostranstvu.
Visina provizije za korišćenje bankomata u inostranstvu razlikuje se zavisno od vrste kartice, iznosa koji se podiže i same banke. Ukoliko nemate mogućnost da na prodajnom mestu izvršite direktno plaćanje karticom i primorani ste da podignete novac s bankomata u tu svrhu, savet je da koristite debitnu karticu, jer su provizije najčešće niže nego provizije po osnovu korišćenja kreditne kartice. Pojedine banke u inostranstvu ne naplaćuju proviziju za podizanje novca debitnom karticom ukoliko imaju takav ugovor sa bankom izdavaocem platne kartice u Srbiji. Česta je zabluda korisnika da banka u inostranstvu neće naplatiti proviziju za podizanje novca s bankomata ako pripada istoj bankarskoj grupaciji kao banka koja je izdala karticu u Srbiji. Provizija za podizanje novca s bankomata neće biti naplaćena samo ako su banke međusobno regulisale to pitanje, što možete proveriti s vašom bankom pre nego što otputujete u inostranstvo. Važno je imati u vidu da se provizija za podizanje novca s bankomata u inostranstvu kreće od minimalno utvrđenog iznosa koji nije vezan za sumu novca koji se podiže, tako da se dešavalo da korisnicima bude naplaćena veća provizija za podizanje novca s bankomata od samog iznosa koji su na istom bankomatu podigli. Za veće iznose novca, a ponekad i za bilo koji iznos, inostrane banke naplaćuju proviziju koja se meri u procentualnom iznosu sume novca koji korisnik platne kartice podiže. Takođe, pojedine banke imaju ograničenje i u pogledu iznosa novčanih sredstava koji je moguće podići na dnevnom nivou.
Ako se ima u vidu visina provizije za korišćenje platnih kartica, u najvećem broju slučajeva povoljnije je koristiti karticu direktno kod trgovaca, plaćanjem preko POS terminala. Prilikom direktnog plaćanja debitnom karticom provizija se ponekad ni ne naplaćuje, a i u slučajevima kada ona postoji, znatno je niža od provizije za korišćenje bankomata. Naravno, pre samog plaćanja treba proveriti i to da li prodajno mesto prima tip kartice kojom njen korisnik namerava da plati robu ili usluge. To se može utvrditi uvidom u nalepnice koje su zalepljene na prodajnom mestu, ali i sa samim prodavcem.
Na kraju, ukoliko korisnik platne kartice poseduje platnu karticu koja zadužuje njegov dinarski račun, treba uzeti u obzir i troškove konverzije valute, čija se visina razlikuje od vrste valute i same banke. Troškova konverzije neće biti ukoliko korisnik poseduje devizni račun u istoj valuti, povezan s njegovom platnom karticom, a koji će prilikom transakcije biti zadužen za odgovarajući iznos transakcije.
Međutim, ukoliko korisnik platne kartice vrši plaćanje u valuti koja je različita od valute na njegovom deviznom računu, treba da zna da će banka u tom slučaju izvršiti duplu konverziju, i to npr: ako je robu i usluge plaćao u američkim dolarima, a devizni račun ima u evrima, banka će prvo izvršiti konverziju američkih dolara u dinare, a potom iz dinara u evre.
Postupak plaćanja platnom kartica vezanom za dinarski račun je takav da će banka, nakon izvršene konverzije, automatski rezervisati sredstva na dinarskom računu klijenta u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti. Međutim, rezervisanje sredstava ne znači da je banka naplatila uslugu korišćenja kartice, odnosno zadužila dinarski račun, već samo da klijent nema dalju mogućnost raspolaganja tim sredstvima na računu. Ovo je važno istaći, jer ukoliko je plaćanje obavljeno u trenutku kada se ne obavlja platni promet (uveče ili tokom vikenda), banka će kasnije zadužiti račun, i to za onaj iznos u dinarskoj protivvrednosti po kursu važećem na taj dan. Drugim rečima, ukoliko je u međuvremenu došlo do promene na deviznom tržištu, odnosno do promene vrednosti dinara, sredstva koja će biti skinuta s dinarskog računa, mogu biti različita od onih koja su ranije rezervisana.
Kabinet guvernera
